Kilo “kulture za poneti”, a mrvice za “razna udrženja”!!!!
Gradonačelnik Novog Sada, Igor Pavličić dao je sledeću sramnu i uvredljivu izjavu o poimanju kulture našeg (svetog) grada, Radiju 021:
“Moramo da se jednom odlučimo da je nešto od interesa za grad ili nije!Za kulturu izdvajamo više od 900 miliona dinara i smatramo da Egzit spram rezultata koje postiže zaslužuje dobar deo tog novca. Masa poslovnog prostora se izdaje bez nadoknade, razna udruženja i razne “Art klinike”, a pitanje je rezultata i šta grad ima od toga”, utvrdio je gradonačelnik Igor Pavličić.
“Lakše je braniti pozicije zemlje i međunarodna i državna pitanja kroz nešto što je uspešno i što je brend. Imamo malo stvari koje su brend i po kojima nas ljudi prepoznaju, a Novi Sad se prepoznaje po festivalu Egzit”
Grad, poštovani Igore, ne treba da ima od kulture! Grad poštovani Gradonačelniče IMA (jer pričate posredno (a bogme i neposredno) o finansijskom interesu, ako se ne varam) od svojih građana koji najurednije i najpedantnije plaćaju svoje brojne poreske dažbine. A Vaša je dužnost da građani IMAJU (a ovde nikako ne pričamo o prljavmo novcu) finu hranu za duh kojom svoj život čine svežim, a svoje misli bogatijim, pa stoga dalje radi i stvaraju da biste Vi IMALI (opet pare, kad god ste Vi u kontekstu). Jer, mišljenja sam da Vi, Gradonačelniče Novog Sada, niste dobili u zadatak da grad ima, već da služite građanima Novog Sada. Niste Vi menadžer kompanije dragi Igore, Vi ste naš servis. I nemojte stoga, a sa pozicije advokata koji je srećnim političkim okolnostima postavljen za vodećeg servisera Novosađana, da birate i smatrate šta nam od kulture treba ili ne. Jer niti (po svemu sudeći) to znate da procenite, niti (što mi teže pada) to osećate. Exit je, međutim turistička (stoga biznis, iliti ekonomska) skalamerija. Kulture ima u njemu, ali sasvim malo… a istovremeno najmanje za Novosađane.
Hoću da NAS pitate hoćemo li (samo) EXIT! Jeste li nas pitali?! Ako kažemo da nam sve drugo ne treba i potvrdimo Vaše projektovane proporcije za raspodelu budžeta za kulturu Grada, a Vi udrite. Ovako, lakše malo Igore.
Hajde sada da kad imamo Exit koji svi mi Novosađani (su)finansiramo pogasimo i zabravimo pozorišta, galerije, salone (bioskope ionako više nemamo), da lepo nemamo više Infante, Centar za nove medije, Zlatno oko, izložbe, performanse… da lepo u glas sa Gradske kuće kažemo da je dovoljan samo jedan “umetnički izraz “(EXIT??!!) da bi grad i građani nadostili svoju glad za kvalitetnim, modernim, inspirativnim sadržajima.
Već odavno to ne radim kako bih testirala novi kanal za PRofesionalno komuniciranje.
Uživam u svim fazama ove aktivnosti: pronalaženju izvora inspiracije, izboru teme, pripremama, analizama, pisanju, a najviše u momentu u kojem kliknem magično “publish” dugme… uživam u vašim komentarima, sherovanju mojih textova, retwitovanju linkova ka njima… uživam u čitanju zanimljivih blogova, u komentarisanju postova moje blogorole.
Jer, blogovanje (za mene) nije istovar utisaka.
Blogovanje je hrabrost (u deljenju intrigantnih i/ili vrednih informacija), nesebičnost (u razmeni naučenog/doživljenog), otvorenost (za polemike i komentare onih (a uvek ih ima) koji znaju više), odgovornost (prema sebi i drugima), veština (jer ima dosta neugodnih reperkusija), prilika (jer ukoliko ste hrabri, nesebični, otvoreni, odgovorni, vešti to će biti primećeno) i edukacija (jer svaki napisan post predstavlja izučavanje i učenje, a najmanje utvrđivanje znanja i zapis kojem se i sama često vraćam). Read the rest of this entry »
Ok, svi se sećamo (makar i kroz maglu) koncepta životnog ciklusa proizvoda:
Embrionska faza
Faza rasta
Faza konsolidacije
Faza zrelosti
Faza zasićenja i
Faza opadanja
Svaki proizvod prolazi kroz dobar deo opisanih faza; neke i preskoči… ali svaki, sasvim sigurno dođe u fazu zasićenja.
Strateška logika tada nalaže da se proizvod u fazi zrelosti modifikuje ili da se lansira potpuno novi proizvod kako bi se (željeni) rast nastavio. Pomenuti proizvodje (jasno je), samo jedan deo, recimo jedan od rezultata ili jedan učinak nekog složenijeg entiteta (kompanije, organizacije…) Read the rest of this entry »
Kvazi demokrate, (nadri) lekari, lobisti (al za malo), vođe i kreatori projekata (za još manje), (ne)ljudine, bahati roditelji, homofobične hulje, zlostavljači, emotivni vampiri, lažljivci, nedoslednici, netolerantni, nemaštoviti, VI koji imate para (za sebe) a ne i za Petnicu, vi koji silujete pravdu i silujete ljudske duše, vi koji otimate, korumpirate, ucenjujete, lažovi, papirnati ljudi, zlobnici, zavidnici, sebičnjaci, vi kojima smeta sreća i mir, koji ne poštujete rezultate, koji stvarate pravdu, koji otimate mladim ljudima snove, vi koji ste nam uzeli decenije života, koji ste mi (od)uzeli svetske muzeje, slikare, vajare, sve umetnike i nobelovce, građevine, reke, poglede… vi zbog kojih nisam videla ni Pariz ni Beč!!!! Vi zbog kojih se osećam malo i nevažno, zbog kojih se takmičim sama sa sobom, protiv sebe da sustignem život koji ste mi oteli! I svi vi zbog kojih moja deca i razvoj njihovih milih duša ne zavisi samo od mene! Svi vi koji ne isplaćujete plate (a punite inoračune), koji otpuštate, a ne morate (jer ste društvene nakaze), obećavate, a ne isupunjavate! Vi koji dirigujete palicom moći, a prazne duše i mlitavog srca! Vi, hej vi!!! Zbog kojih vodim(o) moralne bitke, pravimo kompromise, ustajemo zbunjeni, a u postelje ležemo sa sve manje nade! Vi koji ne znate da se igrate, koji nikada niste ni bili deca, koji ste prazne kućiće odbeglih vinogradskih puževa… šupljine… prazne vreće…
Manje više svi koji aktivno koristimo net koristimo raznorazne instant message softvere (IM) za komunikaciju i live chat.
Zgodno je to iz više razloga. Na prvom mestu u real time-urazmenjujemo misli, linkove, informacije. Potom, uspostavljamo intenzivniji odnos sa sagovornikom, saznajemo, konsultujemo se. Na kraju krajeva, četujući dobijamo na razne načine… ili gubimo (vreme sigurno).
Oni koji su po nečemu zanimljvi, na ma koji način afirmisani ili atraktivni često su kontaktirani od strane čet sagovornika (presretača). To je ok. Više puta sam bila PResretač
Međutim, kako bismo od četa svi bili na dobitku, a nesporazume i potencijalne loše utiske sveli na najmanju moguću meru, možda da sublimiramo osnovna poznata pravila o čet etikeciji. Read the rest of this entry »
Da li vam se često dešava da vam je u glavi takav Haos od informacija i sadržaja da se osećate loodo zbunjeni i (čak) prazni (a nikad puniji)?
Ma užas.
Nameravam već danima da napišem neke redove o PRo upotrebi Twittera, onako da koriste. U glavi knjige, blogovi, videa, rečenice, iskustva… kao da mi je neko prosu celodnevni jelovnik Narodne kuhinje u glavu… i to velikom brzinom.
Sreća moja što je ovo blog (pa još i moj) gde ne moram ništa i mogu sve. Tako sada ja odlučih da vam o Twitteru kao PRomo i komunikacijskom (biznis) alatu napišem ove (ne)redove i da vam ponudim WBW sa svim interesantnim linkovima iz tekućeg meseca na tu temu… pa ko voli nek izvoli. Read the rest of this entry »
1. What is fragile should break early while it is still small. Nothing should ever become too big to fail. Evolution in economic life helps those with the maximum amount of hidden risks – and hence the most fragile – become the biggest. Read the rest of this entry »
Reko, da napišem par redaka o mojim utiscima i dosadašnjim saznanjima o smislenosti i svrsishodnosti Twittera.
U moru kojekakvih društvenih platformi koje sam počela da konzumiram u dahu nakon buđenja u novoj e-ri, Varagić mi spomenu i Twitter. Odoh tamo, otvorih nalog… i tišina… jedno mesec dana ništa. Eto.
a. Web te wodi… just follow
Međutim, moj e-ktivizam je podrazumevao praćenje bogate i rodne globalne blogosfere… svi relevantni blogovi iz naše i srodnih PRofesije imali su opciju: “follow me on Twitter” ili slično. Klik vamo, klik tamo počela sam da pratim desetine zanimljivih ljudi i gledajući šta oni “rade” shvatila sam: ljudina twitterurazmenjuju sadržaje (linkove) i komentare i opažanja, sugestije koje (uglavnom) smatraju značajnim (a to često i jesu). Read the rest of this entry »
“Društvenost je jedna od naših ključnih sposobnosti”. Clay Shirky
Čudo jedno kako dobro rađa dobro… a dobro… dobro… Za drugo neću da znam.
Prošle nedelje sam pokušala da se edukujem i da neke male stvari predam drugima. Dobila sam “punu vreću snova” i još jednu punu onog čarobnog mirisa privremeno zatvorenog u novim knjigama.
O čemu razmišlja menadžer za Odnose s javnošću, kako vidi svet oko sebe kao ličnost i kao profesionalac.
Koliko direktna komunikacija i demistifikacija običnih i neuobičajenih pojava život generalno, čini jednostavnijim i kvalitetnijim.
Kolika je odgovornost na pojedincima a kolika na uticajnim grupama u kreiranju stavova javnog mnjenja u cilju lične i profesionalne promocije.
Blog o PRepoznavanju prilika i korišćenju mogućnosti.
