E-magazin Br 56
Dragana Vujović Đermanović, PR menadžer
Bez obzira na to da li predstavljate kompaniju, neki konkretan proizvod ili uslugu, ili sebe lično nemojte prevideti da je vaš rad ogledalo vaše ličnosti. Dolazimo, tako, na temu ličnih karakteristika, zadovoljstva sobom, lične ostvarenosti i motivacije za obavljanje određenog posla. Mnogi propusti u senci su harizme i pozitivne enegrije onoga ko ih je načinio, pokazuje praksa. Isto tako, vrhunski odrađen posao po profesionalnim standardima neće biti dovoljno dobar bez onog malog ličnog dobrog osećaja koji ćete preneti na druge svojim radom. Svako od nas gotovo sigurno radi nešto što negde radi i neko drugi ili što su mnogi drugi već radili. Ali sve što radimo jedinstveno je i neponovljivo zato što je jedinstven i neponovljiv svako od nas. To bi bio prvi važan uslov za dobro predstvaljanje.
Drugi je vreme. Predstavljanje i pozicioniranje kompanije posao je koji treba ozbiljno shvatiti, ali na dugi rok. Svaka aktivnost mora biti sagledana kroz aspekt vremenske instance. Jedan događaj, jedna akcija, jedan plus moraju biti deo niza. Prvi dobar utisak mora se potvrđivati kroz naredna predstavljanja. Zato je neophodno da skup vaših aktivnosti sačinjava niz pozitivnih aktivnosti. U poslovnom svetu dobre stvari budu prelako potisnute lošim. Samo puno dobrih stvari neutrališe male propuste.
Treći preduslov je saborac, ili bolje reći saborci. Možda bismo to mogli i da nazovemo timskim radom, ali predstavljanje na (pre)dinamičnom tržištu svakako je mnogo više borba nego rad. Nije dovoljno da je vaša vizija jasna, vaš motiv snažan i da ne oskudevate u dobrim idejama koje će vam pomoći da se dobro predstavite. Potrebno je da vaše uže okruženje ali i, neminovno, šire okruženje, uđe u borbu sa vama. Nejedisntvo u stavu i namerama uvek se oseća mnogo snažnije nego što mislimo. Upravo je to razlog zbog kojeg se liderske komapnije na američkom i evropskom tržišu okreću ka internoj javnosti u cilju jačanja osećaja korporativne pripadnosti.
Iz aspekta odnosa s javnošću podsetila bih još i na već svima dobro poznatu osobinu kompanije – imidž (slika (Eng. Image, prim. prev)). Vi lično, kroz vreme sa svojim saborcima koncipirate tu sliku o svojoj kompaniji u javnosti. Ima raznih interpretacija slike. Svaki je posmatrač drugačije vidi, drugačije doživi i drugačije prepriča. Ali o njoj svako može da kaže: dopada mi se ili ne dopada mi se. Sa svakim novim doživljavanjem vaše kompanije sa «dopada mi se» unapređuejete njen imidž. Vaša se slika mora razlikovati od drugih slika u sve većoj tržišnoj «Galeriji». Razlikujete se vi lično od drugih slikara, razlikovaće se i slika koju slikate. Borba je teška i trajaće dokle god traje i vaša kompanija. Kada vam ponestane inspiracije upitajte slučajne prolaznike šta misle o vašoj slici (imidžu kompanije koji stvarate). Iskoristite odgovore i ne odustajte. Predstavljanje traje dovoljno dugo da biste uspeli da ga odradite dobro. Zapravo traje duže nego što možda i želite. Svaki novi dan je nova prilika da ostavite dobar utisak.
http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=972
Hvala na savetima. Primenljivi su
”…nemojte prevideti da je vaš rad ogledalo vaše ličnosti.”
Jadni su oni koji svet posmatraju na ovaj nacin. Cinjenica je da je to u svetu opsteprihvaceni manir/nacin, ali je to tuzna cinjenica, koja vise nego dovoljno govori o nivou debilizacije danasnjeg ”modernog” covecanstva i njegovog pristupa zivotu i ljudima u njemu.
”Svako od nas gotovo sigurno radi nešto što negde radi i neko drugi ili što su mnogi drugi već radili. Ali sve što radimo jedinstveno je i neponovljivo zato što je jedinstven i neponovljiv svako od nas.”
Kakve su ovo kontradiktornwe izjave… Svi kopirate nesto sto je neko radio ili radi, ali je sve sto radimo jedinstveno?!?!!?
Nasa jedinstvenost i neponovljivost ne povlaci za sobom jedinstveno i neponovljivo radjenje/obavljanje stvari.
Ljudi samo kopiraju ono sto je neko pre njih radio, odnosno kopirao… Kada god da je sagradjen prvi most – svi mostovi posle njega su samo kopije tog prvobitnog (…sa, sto ”moderno” covecanstvo voli da kaze, licnim pecatom), i sustinski ostaju to sto jesu – mostovi – a na PR-u je da tu proda neku pricu kako to nije samo most, vec i nesto pride.
Ne bih da omalovazavam, ali PR je samo jos jedan PRogram u nizu, jos samo jedna instalacija putem koje se ljudi uvlace u odredjene sablone, obrasce iliti PatteRne, na osnovu kojih ce se kasnije ponasati, rukovoditi, ziveti.
Iz prilozenih txtova na ovom blogu o PR-u rekao bih da PR nije upoznat sa pravom svrhom nastanka i koriscenja PR-a (naravno tu ne podrazumevam danasnje, opsteprihvaceno shvatanje i poimanje PR), no to cemo pripisati mladosti piara ovog bloga, kao i ociglednom nepoznavanju poslovice – nije zlato sve sto sija.
Edward Louis Bernays (čijim se imenom pretpostavljam posetilac u prethodnom komentaru poptisao) jedan je od začetnika oblasti PR-a iz XIX veka.
Međutim, kao što je posetilac mudro primetio, on je vođa posve drugačijeg koncepta PR-a u odnosu na ovaj o kojem pišem na blogu. Osnovni headline mu je bio: “To manipulate public opinion using the psychology of the subconscious.”
@Edward Burnays: zaista ne znam koja je prava svrha nastanka PR-a pouzdano, ali bih mogla da pretpostavim. Što ne znači da mi se to dopada ili da ću to da prihvatim, promovišem i potenciram. Ali izvesno prihvatam da je do sada mnogo rečeno, da se mnogo toga zna… da dosta toga i nije rečeno, a da zna biti korisno podsećati se na poznato s vremena na vreme.
zaoduh se predstavio kao edward burnays…i sledeca je azija…bilo je prikladno u trenutku…
i besprekornu savest 
. Tolika kolicina lazi, obmana, PRevara…svaka cast onome ko u tome svemu izdrzi.
u poslednjih mesec dana imam neke kontakte sa osobama koje su PR-evi, ili misle da su to ili zele da su to…pa eto, u tom kolu naleteh i na tvoj blog…ali je sve to isuvise heavy za mene, za moj fini stomak
Cika edi je svima pionir…sve je od njega poteklo…zajedno sa svojim ujkom/stricem frojdom lepo je skrojio izgled coveka u 20. veku.
pozdrav
@Zaoduh: Pa dobro. Da ima puno “nereda”, opasno dobrih mogućnosti za manipulaciju i prilika da se priča, pa samim tim i svest najšire javnosti zavrti nikada nisam dovela u pitanje.
Nisi ni ti Zliduše, rekao nešto baš novo
Moja je namera da na blogu pišem o struci kako je ja vidim i na način na koji je ona sastavni deo moje karijere (dakle lično). Nisam izabrala Edijev model, ima ih još mnogo koji su nam ostavili vrlo dobre smernice ukoliko odlučimo da tako (zlo)upotrebljavamo struku. Dovoljno je “nereda” u javnom mnjenju i bez da svojom pričom i saveteima ljudima učinim bližim manipulativno sugestivni princip PRofesije, kojim se uzgred, ni ne služim.
Zadovoljna sam što si se danas vratio na blog.
Pozdravlja te mladi PR
Vidi se koja je tvoja namera sa blogom…nego…bio sam u tim pR Pricama u poslednje vreme…pa reko’ ajd’ da iskomentarisem malo…tvoj blog i tvoja prica su sasvim ok…ali kakve sam krsh ljude upoznao u poslednbjih mesec dana…daleko bilo…
Nego…zbuni me ovo ->”Zadovoljna sam što si se danas vratio na blog.”
Meaning…?
Da li to znaci da bi bila nezadovoljna da se nisam danas vratio na blog? I da li bi nezadovoljstvo raslo kako prolaze dani? Jel ”danas” ima neki poseban znacaj? Ne znam odakle da se vracam? Nigde nisam ni isao.
Vidi kol’ko pitanja…los si PR svojih recenica….ah, da evo ga u potpisu…mladi…sad je jasnije…
Pozdrav
Dobri i zli duhovi šaljem vam link na meni mnogo drage dve priče
Prva priča: “Tri-pitanja” Lav Tolstoj
1. http://www.facebook.com/note.php?note_id=121063537931653
i
Druga priča: “Biti majstor” Ivo Andrić
2. http://www.facebook.com/photo.php?fbid=1206591025111&set=a.1206590505098.22775.1838752760