Čini mi se da se baš nisam dobro postavila prema postavljenom problemu.
Krenulo je ovako: imam problem, ko je sve kriv?! Inače stvari postavim malo drugačije: imam problem, da li sam ja kriva (koliko), a ko je onda kriv!?
Primetićete da nemam osobito mišljenje ni o predstavnicima PR struke. Šta više. Logično, i ja sam u grupi o kojoj nemam osobito mišljenje. I šta sad? Da čekam da neki (al)hemičar reši problem u moje i ime mojih kolega? E tako nisam nikada radila.
Zavrnem rukave i radim… Pa stvari budu bolje. Niko neće rešiti naše probleme i nesporazume, osim nas samih. Što pre to prihvatimo manje ćemo vremena izgubiti. Vreme nam je inače, dragocen i potrošiv resurs.
Kakva sam dakle ja, kako obavljam svoj posao i da li je to po standardima PR struke?
Pre nego što odgovorim moram vas podsetiti da «kad god čovek priča sam o sebi sve se svodi na hvaljenje» (F.M. Dostojevski). Malo je onih koji su istinski, ali opet ne maliciozno i mazohistički, samokritični. Potrudiću se da budem realna.
Posao PR-a sam shvatila kao veliki izazov. Pre svega zato što sam bila vrlo mlada, zato što podrazumeva komunikaciju sa ljudima, a u tome istinski uživam i zato što podrazumeva publicitet i pažnju javnosti, što pripadnicama lepšeg pola po pravilu predstavlja veliko zadovoljstvo.
Međutim, posao mi je bio da raznim javnostima prenesem poruku koja je koncipirana pre svega u svrhu postizanja poslovnog cilja kompanije. Ali, ja nisam ekonomista. Reči anuitet, administracija, dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu vrlo brzo sam nazivala pravim (razumljivim) imenom (rata, potrebna dokumenta, dozvoljeni minus…). Pokušala sam da posetim što više treninga i seminara koji su mi jako mnogo značili, da upoznam što više ljudi (novinara i svojih kolega), da sa njima uspostavim odnos uzajamnog poverenja, a novinarima sam postala insajder u svojoj kompaniji. Tačnije, neko ko pita, traži sagovornike, poštuje reč datu na obe strane, rokove i tako dalje. Rezultati su brzo dolazili. Postali smo jedna od banaka sa najvećim publicitetom. Procenat negativnog publiciteta se znatno umanjio, klijenti su ostali verni banci zato što nije bilo prikrivanja i tendecioznog ulepšavanja; stvari su predstavljane maksimalno realno čak i pri promociji…
To sve ne bih uspela bez saboraca u svojoj kompaniji koji su se bavili marketingom, poslovanjem sa određenim kategorijama klijenata i svim ostalim kolegama koji su razumeli koliko je bitno da naša banka bude blizu klijentu i dostupna javnosti. Najviše mi je pomogao menadžmen, sa vrlo dobrim sluhom za PR i marketing. Imala sam, dakle, i puno sreće.
Nisam baš zadovoljna rezultatima, ipak. Mnogo toga bih promenila. Kvalitet komunikacije, pre svega. Kanale komunikacije, potom. Međutim, stvari treba uraditi u pravom, a ne u ma kojem trenutku.
Mnogo bi mi bilo lakše da imam priliku da sporadično komuniciram, uz kolege iz struke, sa novinarima specijalizovanih rubrika, i da pričamo o tome šta je dobro a šta ne… Da pomeramo stvari na bolje. Takvih je prilika vrlo malo. Značilo bi takođe da DSOJ zaista primenjuje mnogobrojen kodekse koje smo članstvom prihvatili, da zaista radi svoj posao i Sud časti, da se nagrade dodeljuje pravim RRimerima i kolegama dostojnim poštovanja, a da znate da ih ima stvarno dosta u našoj zemlji. Mada, proporcija je kao u novinarskim redovima, (mnogo) manje jako dobrih (mnogo) više osrednjih.
Samostalno ne mogu gotovo ništa da promenim na bolje.
A šta zapravo želim: da se vest razlikuje od oglasa; da se PR razlikuje od propagande; da su novinari i PR-ovi jedni drugima najveći saborci, kritičari i afirmatori; da PR tekst NE može da se plati. I da se razumemo, moja kompanija je u mogućnosti to da uradi. Ne govorim ja kao očajnica koja mora da napravi reformu kako bi neki njen super info ikada ugledao svetlost dana. Govorim kao neko ko svojevoljno bira težu opciju (ali bolju za svoje klijente i potencijalne klijente): bira da teško radi, da pažljivo piše i da pravi vest od svake svoje aktivnosti. Verujte da je ona prva opcija neuporedivo jednostavnija. Ali gde je onda kraj?!
O svemu ovome bih prvo volela da pričam sa svojim kolegama iz struke, ali oni se ne javljaju, ne pišu, ne komentarišu, ne kritikuju me i ne daju (za sada) svoj doprinos.
Možda stvarno treba da se opustim, prepustim i sledim trend, pa čak i kada znam da je on potpuno pogrešan! I da uživam, da se ne nerviram… Ili da menjam profesiju.
Ja, međutim, ne odustajem!
Imam obavezu da se borim za svoje mišljenje i za svoje ciljeve. Nemam prava da idem linijom manjeg optpora. Ne dam se!
Samo mi malo treba pomoć… i podrška…
Prvo, valjda si i sama svesna da na ovakvom portalu kao sto je blog.co.yu nema bas onih koji se bave tvojom strukom. Pokusaj da sebi sama napravis marketing, ili, mozda, ulozis odredjena sredstva da na samostalnom domenu krenes u avanturu sajta o PR-u kod nas.
Drugo, i dalje smatram da imamo potpuno pogresan stav prema marketingu uopste, pa i PR-u. Kad na TV vidim da reklamni blok najavljuju spicom MARKEITNG, poludim. A kad vidim PR-a jednog fudbalskog kluba (naseg najveceg) kako odmah posle press konferencije vodi vesti na televiziji gde je redovno zaposlen, jos vise poludim.
Da ne pricam da mi izrazito smeta sto u vecini slucajeva, kada dodjem u kontakt sa nekim PR-om, obicno oni sve najbolje znaju, sve najbolje umeju, popili su svu pamet sveta i o svom poslu (za koji nisu skolovani, ali se nisu ni samostalno obrazovali) ali i mom (novinarskom). Nekako mi se ne ubadaju prsti u njihove oci (sticajem okolnosti sampo obrazovanju ispred njih…).
Prema tome, razmisli. Nije neka investicija zakupiti domen, samo je pitanje ima li ko da ti uradi nekakav dizajn koji odgovara tvojim standardima. Onda, u malko “internet” marketinga, i videces, stvari ce se pokrenuti s mesta.
A, koliko znam, postoji i neko udruzenje PR-ova… ili je to nesto poluprivatno:(
Jedan od razloga zašto je bitno kreirati blog i učestvovati u komentarisanjima na drugim blogovima, jeste upravo osećaj koji se dobija u odnosu na kvantitet i kvalitet odgovora na sopstvenom i drugim blogovima.
U slučaju tvojih kolega iz PR struke, utisak mi je da veoma mali broj osoba koristi konverzaciju u svom komuniciranju, već se više u svom poslu oslanjaju na kontrolisaniji sistem slanja određenih informacija (saopštenja). Moraš im dati malo vremena da se naviknu, a kvalitet tvojih sadašnjih i narednih postova će ih na kraju “naterati” da se jave.
Sa druge strane, ipak treba imati u vidu da pored doktora i advokata, PR-ovi su jedna od nekoliko najsujetnijih profesija
@ MMMila: Ako se malo pregleda preko pretraživača o ovom blogu (korišćenjem ključnih reči koje se najčešće ovde pominju), videćete da se ovaj blog već sada pominje na dosta online mesta. Sama pojava ovog bloga je prouzrokovala nekoliko tekstova na različitim mestima koji ga upravo predstavljaju
Dragana, MMMila je potpuno u pravu.
I ja mislim da treba da promenite blog.co.yu najmanje iz dva razloga:
Prvo, izgleda da je njihov server opterećen jer i juče i danas imao sam problema sa salanjem komentara.
Drugo, imate odličan pristup i sadržaj vaših postova, sa veoma jasnom perspektivom, koja zaslužuje više od onog što nudi blog.co.yu. Ne dozvolite da loš dizajn, slabe performanse servera i publishing platforme umanje vrednost vašeg bloga.
Moj savet: Kad već ulažete tolike napore u pisanju vaših postova, dodajte još malo da utisak bude kompletan u izgradnju vašeg imidza za širu publiku. To je samo vaša mala investicija u budućnost.
1. Odmah kupite svoj domen (pogledajte na name.com za 5,99 USD godišnje)
2. Zakupite hosting paket i postavite svoj domen na njihov server (moja preporuka je da pogledate Startup ili Business paket kod Sezamhosting.com, koji imaju solidnu poddrskom ili potražite savet od vaših prijatelja). U njihove pakete uključen je i besplatan domen, mada je bolja varijanta da vam je domen odvojen od hosting provajdera.
3. U sklopu hosting paketa u cPanelu imate, po meni, najbolju besplatnu blog publishing platformu -Wordpress. Ako nemožete sami oni će vam pomoći oko instalacije.
4. Iako ne preporučujem, ako želite, ovde sam vam otvorio ograničenu verziju WordPress accounta da pogledate kako izgleda http://ddjermanovic.wordpress.com
Logirajte se sa:
username: ddjermanovic
password: dragana2008
zatim promenite password i email adresu,
na admin stranu
http://ddjermanovic.wordpress.com/wp-login.php
Srećno!
P.S. Ako vam treba pomoć (iako nisam ekspert za ove stvari) na raspolaganju sam. Pišite mi na moj email.
Ok, rece mi meni Dragan da je ovaj blog prepoznatljiv u pretrazivacima! S duznim postovanjem, i ti Dragane, imas sopstveni domain, zar ne? Pa zasto ga onda ne bi imala i osoba koja ovo pise? Posebno jer je mnogo lakse raditi marketing (internet i ostali). Mislim da je prerasla ovu sredinu svojim tekstovima.
A licno mislim da bi gospodja imala i te kako materijala za sopstveni sajt, na kome bi uz blog imala i jos po koju zanimljivu sitnicu…
MMMila: zaista misliš da servis koji se koristi utiče na čitanost blogova na istom servisu? Svakako to nisam znala… Može neki detaljniji info?
Dragane: ako ljudi kojima je profesija NE komuniciraju, ko onda to treba da radi (mesto njih)?!
Makedonac: odgovor ti je vrlo detaljan i hvala puno na vremenu ne samo za čitanje mojih postova, već i za predloge koje si precizno uputio.
Dosta mi je stvari u ovoj zajednici (blogerskoj) ne poznato… Htela bih da naučim i savladam čitavu temu, a potom ću se, i uz vašu pomoć ako budete imali strpljenja za moj napredak, pozabaviti ukupnim imidžom
Hvala vam svima puno!
D
Ja se izvinjavam ako sam dosadan. Ali vidim da još ima nejasnoća.
Dragana, po meni, netreba da imate nikakve dileme, ako želite ozbiljnije ići dalje.
Evo, iskreno, pored ostalog, meni smeta to što nemate RSS ili bar email pretplatu za komentare, pa moram uvek ručno da proveravam šta se dešava na vašem blogu. To nije dobro za vas.
I da ponovim, redovno se javljaju problemi kad kliknem na dugme POŠALJI komentar, zbog preopterećenosti vašeg servera. I to nije u redu.
Inače, ja sam se lično uverio da GOOGLE indeksira postove i komentare na WordPress-u za samo 20-setak minuta, nakon postovanja, što znatno ubrzava i širu dostupnost vašem blogu. Sve ostalo je PR, marketing, reklamiranje (ali već vašeg imena, a ne blog.co.yu), networking (kao što to veoma uspešno radi Varagić)… Sve to možete uraditi i sami uz našu pomoć, svakako.
Prelaskom pr: na WordPress platformu olakšaće sebi život, jer ima tako mnogo plugina-widgeta, izbor tema, opcija za dizajn bloga, da je ne uporediv sa ovim što sada imate. Kad jednom postavite settings (ako nemate ko, ja ću za vas to uraditi, bez bilo kakvih vaših obaveza prema meni) sve je ostalo rutina i imaćete puno više vremena da se bavite pisanjem kvalitetnih postova, a ne tehnikom i perifernim stvarima.
Personalni domain, draganadjermanovic.com je slobodan i čeka vas. Razumem vas da se teško snalazite u blogerske vode. Ako mi date saglasnost za ovo ili drugo ime, ja ću u vaše ime još danas da ga registrujem i predaću vam ga na upravljanju. To uopšte nije teško, sve ću vam objasniti u par rečenica, opet bez obaveza sa vaše strane.
Čak, već danas možete odmah pod vašim domainom da produžite besplatno i da testirate WordPress na blog koji sam vam otvorio, samo ćemo za sekundu da zamenimo ddjermanovic.wordpress.com u draganadjermanovic.com).
Odmah dobijate i vaš personalni email pod vašim imenom i to ne samo jedan nego i za vaše devojčice
.
Paralelno sa testiranjem, možete da razmislite dali vam je to dovoljno ili ćete da zakupite svoje mesto na hosting server (kod Sezamhosting.com ili nekog drugog koji je lociran u Srbiji, a ne u Americi), što je još bolje rešenje za nekih 4000-6000 din godišnje.
The Choice is Yours – Dragana.
P.S. Da ne opterećujemo blog ovakvim pitanjima, pišite slobodno na moj email, za sve što vas interesuje, rado ću pomoći koliko mogu.
Izvanredan blog, zaista
Bicu kratka, posto je mnogo kasno:
PR-ovi bi trebali manje da se bave pisanjem tekstova a vise da obajsnjavaju, pricaju i uvlace novinare u pricu.
U pristojnim medijima copy/paste PR vesti je najveca sramota.
Jos jednom, cestitke za kristalno ciste misli!
Pozzz
Gago,
Potrudi se da izbegneš opaki virus koji se zove “početničko oduševljenje blogom koju ubrzo dovede do zasićenja”. Veruj mi znam o čemu pričam, u zadnjih 2-3 godine sam par puta bolovao od ovog sindroma.
Siguran pokazatelj da te virus dokačio je situacija kada muž i deca čekaju da idete u šetnju dok ti pregledaš komentare n blogu i pitaš se da li i kako da odgovoriš. Pola sata dnevno, po mogućnosti na poslu, i jedan ovako osmišljen i obiman tekst nedeljno su sasvim dovoljni da te za šest meseci vinu a potom i održe među prvih 50 domaćih blogera.
Ako prođu tri meseca a ti još budeš pisala sa istom radošću i entuzijazmom uloži vreme i malo novca (a tu je uvek i “pomoć prijatelja”) u razvoj bloga.
Naravno uslov svih uslova je da znaš i da ti je potpuno jasno zašto uopšte bloguješ. Svaki razlog je naravno prihvatljiv, samo mora da postoji.
@Miloje: Vrlo mi je teško da postignem sve što sebi zadam u zadatak! Znaš to… I blog je samo jedna mala, mala kockica mog života. I ćapio me taj virus sigurno! Ali je za sada ok. Hvala što brineš. Žao mi je ako nije dovovljno jasno zašto blogujem…
leci se od virusa i svakako nastavi
@Miloje: Nemojte da dekuražirate našu Draganu… a tako je lepo krenula…
“Početničko oduševljenje” je ono što drži čoveka i hrabri ga da ide dalje… ako ono ne postoji… “ništa od biznisa čika”…
Nijedna ozbiljna aktivnost ili posao (gde stavljam i profesionalno blogovanje sa ciljem) ne prolazi bez revidiranja ili bar prilagodjavanja odnosa u porodici, sa prijateljima, pa i u drugim relacijama… ali to je po meni normalno… kakav bi tek bio život, kad bi sve bilo “ravno”…
Iz iskustva takodje znam, da je nemoguće uspeti ili uraditi nešto “značajno” u životu, u bilo kojoj oblasti, ako se čovek bar malo ne žrtvuje i ne odrekne svog “komoditeta”. Da ne pričam o vrhunskih naučnika, koji su se odrekli svega, za svoju “kauzu”… ali to je već druga krajnost.
Dragana: Ne brinite, mislim da je dovoljno jasan cilj vačeg blogovanja…
Blago porodici koja ima vas… Ako umete ovde… umećete i sa njima… i razumeće vas, siguran sam…
Evo, danas ponovo u nove radne pobede posle prelepog PR vikenda na Rtnju.Vaše predavanje me je oduševilo,kao i Vi sami.U Vama ima toliko energije da prosto plenite što znanjem što izgledom.Toliko ste me zainteresovali da sam evo i ja ovde i jako mi se dopada.U Vama nalazim inspiraciju i već sam se bacila na edukaciju oko blogovanja.
Želim Vam sve najbolje jer to zaslužujete.
Jelena Gajić
Draga koleginice srdačno Vam želim dobrodošlicu.
Hvala na iskrenim komplimentima i pokazanom uvažavanju.