PR WEEK 2008, Beograd, Srbija
Jedan od ljudi koje imam čast da poznajem, a da je pročitao neverovatnu količinu knjiga različitih žanrova i različitih naučnih i umetničkih vrednosti, profesor Đuro Šušnjić, na moje pitanje da li je inspirisan da išta čita obzirom na to da je izvesno postao zahtevan čitalac rekao je: “Knjiga od 1000 strana i vreme posvećeno njenom čitanju, potpuno imaju smisla u ovim godinama mog života (imao je preko 60) i sa ovolikim iskustvom (vodeći sociolog religije) makar i zbog svega jedne jedine reči, ukoliko me potakla i inspirisala”.
S tim u vezi, o PR weeku mogu mirno reći da me je inspirisao.
Osnovna tema konferencije bila je recesija i uloga lidera u njoj; tačnije tokom recesije i posle nje, a za PRofesiju je najznačajnije što je tema povezana sa strateškim menadžmentom čime se PR repozicionira na mesto koje ovoj menadžment funkciji istinski i pripada. Prošle godine fokus je bio na HR-u (ljudskim resursima) i nakon ovogodišnje teme Attache nastavlja da u delu naziva svojih konferencija i izboru tema promoviše PR kao značajnu stratešku funkciju menadžmenta.
To je savim u redu i dopada mi se.
Izbor predavača
Nina Furman, Šef kabineta Računskog suda Slovenije predstavila je “Bloging kao novi PR alat lidera u politici 2.0.” Nama bliska tema; zanimljiva interpretacija.
Miodrag Zečević, Izvršni direktor Energoprojekta pričao je o liderstvu i delegiranju. Zaista, da li je moguće “voditi” i u predvidljivim tržišnim okolnostima (a kamoli sada), ukoliko lider ne nauči šta se delegira a šta uvek i jedino ostaje posao i odgovornost lidera. Gospodin Zečević ima toliko znanja, toliko iskustva i toliko energije da zaista nije moguće biti ne zaintrigiran. Opet, lako je i lepo predavati o nečemu čime vladate u praksi onako kako to u teoriji predstavljate. Koliko takvih stručnjaka znate?
Andrej Klemenčić svojom ličnošću, primerima kroz svakodnevne poslovne kontakte i van konteksta PR weeka, te takođe i na predavanju u sredu 26. novembra, podsetio je na značaj poznavanja bontona kao neizostavne komponente uspešnog liderstva. Iznova spoj teorije i prakse. Dobar spoj. Redak spoj.
Richard Linning, šta reći… Lobista, PRofesionalac već 30 godina, predsednik IPRA-e za 2011; dve teme, obe goruće: “Korupcija – nepremostiva prepreka za članstvo Srbije u Evropskoj uniji” i “Bussines resilience”. E to je zaista zanimljiva tema koja zaslužuje mnogo više mesta. Ukratko, bussines resilience je poslovni model koji podrazumeva sposobnost efikasnog i konstruktivnog reagovanja u netipičnim i komplikovanim uslovima (krizama, promenama na tržištu, depresijama). “Resilience” doslovce znači gipkost, rastegljivost i sposobnost vraćanja u prvobitnu formu. O tome ću pisati još sasvim sigurno.
Gospodin Linning predlaže i da počnemo da koristimo edukaciju kao PR alat! Ha, kako sjajna ideja. I ne samo to, već i da taj alat primenjujemo i u svojim životima kao metod za uspešno prevazilaženje krize u kojoj se svi generalno već nalazimo a trajaće još nekoliko godina (najmanje 3).
“Reposition yourself!” – jedna je od poruka Linninga kompanijama i PRaktičarima za vreme koje je ispred nas.
Friedbert Gay jedan od tvoraca DISC modela ličnosti (Dominant, Influencing, Steadines, Conscientious) kroz primer je pokazao koliko definitivno niti jedna pojava (a posebno ljudska bića kao najsloženija “pojava”) nije crna ili bela. Karakter pojedinca utiče na njegove performanse u kompaniji; što pre to kao lideri uvidimo pre ćemo rešiti problem nerealnih i pogrešnih očekivanja. Naime, ukoliko možete gotovo sa sigurnošću da pretpostavite koji profil ličnosti odgovara vašim kolegama i zaposlenima po DISC modelu npr. uštedećete vreme, sačuvati energiju i svakako zaraditi više. To je jednostavno, verujte. I vrlo primenjivo. U tome vam možda treba pomoć Management Performance Academy, ali, dakle taj metod je vrlo dostupan top menadžmentu u našoj zemlji i istovremeno afirmisan van njenih granica.
Janez Hudovernik jedan je od trenera Management Performance Academy, mlad i energičan čovek, otac petoro dece i neko ko u cilju konačnog “skidanja maske” za naše dobro kaže: “Promeni priču!” Sa nekoliko izgovora relativno jednostavno “životarimo”, kako u privatnom životu tako i u poslu. Hm, e pa to je uglavnom naš izbor, naša odluka. Ne verujete?! Promenite priču, onda. Zadajte sebi novi cilj, opišite kako biste do njega realno mogli doći, kako je glasila vaša stara priča koja vam predstavlja opravdanje na lakšem putu kojim ste do sada koračali… i koncpirajte novu;
Energija, ideja, želja, cilj… ključne reči!
I najvažnije: “Nije važno šta mogu uraditi, već šta ĆU uraditi!” Smarty, zar ne?! Na putu ka uspehu fokus mora biti na našim realnim vrednostima! Ali snažan fokus. Na tom putu ka gore, u toj oštroj piramidi energija je ona koja razlikuje lidere od ostalilh, i pobednike od otalih; i to energija telesna, emocionalna, mentalna i duhovna… Kada vidite ovog čoveka (Janeza), kada osetite šta vam govori, shvatite koliko je to zaista jednostavno.
Samo, molim bez izgovora 
Miloš Čirič, savetnik u Zavarovalnici Maribor, čovek sveobuhvatnog znanja, verbalne snage, i izuzetnih komunikacijskih veština zaintrigirao je predavanjima: “Kriza, pa šta?” i “Komuniciranje u plavom okeanu”. Između dosta zanimljivih sadržaja izdvojiću vrlo kvalitetnu i analitičnu podelu na tipične generacije: bumersi (baby boomere) rođene između 1946-60, X generacija rođenih do 1980 i Y generacija od osamdesetih na ovamo (mada kategorizacije mogu biti i plus pet godina). Zašto mi je to bilo zanimljivo? Gospodin Čirič je doslovce ponudio karaktere, opisao nam ih vrlo slikovito i na taj način, koliko je to god moguće kada pričamo o nekoj (pa i “najnaučnijoj”) generalizaciji, razgolitio nam kolege i saradnike koji nas okružuju… ali i prijatelje i bližnje… Sada zaista jasnije razumem navike, rečnik, želje i potrebe generacija pobrojanih u tri grupe. Hm, zanimljivo. Još mnogo toga od Miloša je bilo…
Dragi moji baš sam se obogatila. Ali, nemojte zaboraviti, učitelj dolazi samo kad je učenik spreman; ni iz ovih redova nećete čuti vrlo jasnu poruku – da je za promene potrebno samo jedno – MI SAMI – ako niste spremni za to. Kada odlučimo da “čujemo” brzo savladavamo razne jezike mudrosti i primenjujemo ih u životu i poslu.
Ja sam bila spremna da “čujem”.
Sve je to uvod u priču o utisku koji je na mene ostavio poštovani gospodin Leonardo Peklar.
“Liderstvo u recesiji” je bio naziv njegovog predavanja.
Kao što ni tada nisam mogla da kažem g Peklaru, tako ni sada, vama, ne mogu da kažem šta je to gotovo izvesno uticalo na moju energiju, zapalilo je i pokrenulo lavinu konstruktivnih sučeljavanja mog karaktera i mojih potencijala. Znam da vam je teško da shvatite da ne umem da vam opišem i žao mi je zbog toga što ne mogu, ali verujte – tako je.
Jedino što mogu je da vas zamolim da nikako ne propustite prvu priliku da čujete i vidite očima, tačnije da vidite oči, gospodina Peklara!
Takve misli i inicijative koje će na vas gotovo zarazno g Peklar preneti poptuno mimo vaše želje ili namere promeniće nešto… i to na bolje, i to ne malo, i to gotovo sigurno…
Ako vam kažem da je čitavo predavanje kvalitativno bilo na nivou čuvenog govora Stiva Jobsa koji je bio i deo (potpuno kompatibilan) predavanja gospodina Peklara sve će vam biti jasnije.
Molim poslušajte Jobsa iako ste ga već xy puta pogledali…
And, keep looking…
Stay hungry, stay foolish!
Ima nas dosta na tom putu… ličimo jedni na druge…
E sad, tako i jednu uobičajenu edukaciju doživimo kao sjajnu priliku da se menjamo na bolje
Menjam priču dragi moji!
Tako smo zapravo blagosloveni što sve izbore pravimo sami…
Razumem da uvek ima onih koji blagoslov doživljavaju kao prokletstvo…
Ali, vidite, opet je sve stvar percepcije, izbora i stare i nove priče…
Vaša Dragana
http://www.ogledalo.co.yu/index.php3?broj=57&tekst=blog.html
Nazalost, zbog poslovnih obaveza nisam bio u mogucnosti da ispratim citav PR Week, ali moram priznati da je ono sto sam cuo u tri dana kojima sam prisustvovao bilo inspirativno (ovo se pre svega odnosi na cetvrtak i gospodu Lininga i Gaya).
Sa druge strane, tacno je da je bilo odredjenih ponavljanja tema, sto je i g-din Anicic primetio, ali je to nekako postalo sastavni deo ovih konferencija. Ne mozemo a priori odrediti nivo koji ce odgovarati svim ucesnicima, kao sto ni organizatori ne mogu da znaju sta je neko slusao, a sta ne. Primetno je i da se jedan te isti korpus predavaca “vrti” u regionu i drago mi je da je ovogodisnji PR Week bar jednim svojim delom iskoracio iz tog klisea, a da su se “dezurni predavaci” potrudili da nas iznenade barem novim prezentacijama.
Nadam se da ce naredni PR Week biti nesto blizi struci i da ce se veci broj onih koji smatraju da se bave odnosima s javnoscu odazvati pozivu za ucesce. Ove godine se malo “poigravalo” na granici odnosa s javnoscu, ljudskih resursa i menadzmenta, sto nije rdjavo, ako podjemo od pretpostavke da su menadzeri za odnose s javnoscu ono sto im u nazivu profesije pise – dakle menadzeri.
Na kraju: sve cestitke organizatorima PR Weeka. Sta god neko rekao ili mislio, kolega Savic sa svojim timom saradnika je krenuo vrlo entuzijasticno i napravio ozbiljnu konferenciju. Voleo bih da vidim bilo koga od “dezurnih kriticara” da ucini istu stvar. Bilo bi bolje i lepse svima u struci. Zato mu, ni licno ni profesionalno, ne zameram na malo vise licne promocije i promocije svog novog (nesumnjivo korisnog i nadam se uspesnog) projekta.
Vidimo se na PR Weeku i naredne godine!!!
Evo jedne interesantne fotke sa PR Week-a
http://www.economy.rs/vesti/pr-week.html
Napokon je postalo PRirodno da se u svakoj kulturnoj sredini, pa i našoj PR-u posvećuje više pažnje, da se on sa ljubavlju neguje, čuva od kvarenja i usavršava.Zahvaljujući predavačima koje si navela, postaje nam jasno da PR edukacije postaju naše dragoceno oruđe koje će bivati sve moćnije i izoštrenije.
Ovde bi se mogla upotrebiti misao Dositeja Obradovića ”Jezik ima svoju cenu od polze koju koristi” samo što bi reč jezik zamenili sa PR.
Jako mi je žao što se ti nisi našla među predavačima.Mislim da bi se od tebe moglo čuti puno pametnih saveta na temu komuniciranja u recesiji.Elokvetnost koju poseduješ protkanu osećajima zrele žene, mogla bi nas naučiti primerenijem komuniciranju u liderstvu.Nije sve u tome REĆI treba znati i KAKO!
Tvoji tekstovi su pitki i čitalac ih lako i brzo shvata.Nema zamornog izražavanja, glomaznih rečenica i slapova teško razumljivih reči.Ti jednostavno umeš da kristalizuješ bitnost i da svemu tome daš notu svog entuzijazma i divnih osećaja.Bilo bi vrlo poučno čuti tebe na PR week-u ali prvenstveno iz tvoje struke.Mislim da puno njih iz naše branše pa i lidera nema tu tvoju osobinu.Tako da bi nam tvoje predavanje i više nego dobro došlo.
Razmisli o tome!
Verujem u tebe!
@Goran Aničić: hm, pa izazov je napisati nešto što ti nisi već (o)pisao
@Marko Selaković: Najbolji primer kako nešto (dobro) može da bude je lični primer. Attache i g Savić dali su svoj… Idemo dalje.
@Jelena Gajić: bilo je zadovoljstvo videti te opet koleginice… i na mene isto najsnažniji utisak ostavlja dobra interpretacija. Dobre sadržaje mogu naći i primiti i bez ikakve interpretacije, ali ako je interpretacija energična i kreativna moje interesovanje i ukupni utisak, znatno je snažnije. Hvala na lepim rečima. Obavezana sam da dajem korektan primer
Najbolje je biti, videti i cuti, ali kad vec nisam, citanje ovih redova iznad daju mi nadu da u startu promenim svoju pricu i kao jedan od ,,zadataka,, dam sebi da budem sledeceg puta na istom mestu , u okruzenju onih koji znaju i umeju.
Hvala ti Dragana na prenetim utiscima koji toliko oslikavaju dogadjaj da mi se cini da sam i sam prisustvovao istom !!!
@Deda: Zadovoljstvo mi je stvarno ukoliko sam prenela deo atmosfere. Drago mi je da podelim sa vama utiske i znanja… mada i neznanja i nedoumice.
Za sve nešto lepo idemo na dedabor.com
Hvala Gago za ovaj tekst. Odlican je. Narocio deo da smo “blagosloveni što sve izbore pravimo sami..”
Kao da si proucavala Zaratustru
“covek je bice koje ima mogucnost izbora”, cuvena recenica stara 4000 godina, koje se mnogi boje… tesko je breme izbora 
Gago, aferim
))