Svetskom ekonomskom krizom je direktno izuzetno ugrožena automobilska industrija. Iako je najprisutnija ideja o ugroženosti tržišta novca (fondova, berzi, banaka), ugroženost poslovanja autoindustrije ostavlja velike posledice na globalnu ekonomiju.
Na PR weekend-u na Rtnju jedna od koleginica me upitala šta je prava oblast za izučavanje (učenje) od strane pojedinca koji nameravaju PRofesionalno da se bavi odnosima s javnošću. Odgovor mi je bilo vrlo složeno da dam, obzirom na činjenicu da PRofesionalac mora da razume gotovo svaku oblast ljudskog delovanja uže specijalizovanu za delokrug svog rada, ali ipak zaista što više o svemu. Posebno mislim na biznis, na kretanja, tendencije, probleme i pogodnosti određenog trenutka, kako bi predvideli budućnost.
Ukoliko tako ne posmatramo tržište, već svoje delovanje (i znanja) ograničimo samo na kompaniju koju zastupamo, nikako nećemo uspeti da strateški implementiramo konstruktivne ideje za unapređenje poslovanja kompanije, a istovremeno nećemo biti ni uvaženi kao stratezi sa vizijom (i idejma) već samo kao (puki) operativci.
To ne sme da bude cilj, a nije ni prihvatljiv (a posebno ne nužan) izbor.
Iz tog razloga, kako bismo sagledali ukupno biznis okruženje, posvetiću nekoliko redova stanju u automobilskoj industriji koja je u ozbiljnoj krizi i direktno utiče na produbljivanje negativne poslovne klime.
U Nemačkoj, na primer, svaki sedmi stanovnik direktno zavisi od uspeha i stanja autoindustrije. Naime preko 5.000.000 Nemaca direktno (kao zaposleni) ili kao dobavljač, kooperant ili partner i podizvođač, zavisi od trenda u autoindustriji.
U Velikoj Britaniji u autoindustriji direktno je zaposleno 850.000 ljudi.
U Sjedinjenim Američkim Državama broj zaposlenih u autoindustriji je preko 1.100.000 dok je u sektoru malih i srednjih preduzeća i dobavljača za ovu delatnost, po SAD Birou za statistike zaposleno blizu milion ljudi.
Još samo malo brojki: VW je najavio otpuštanje 25.000 zaposlenih koji rade na određeno i po ugovoru; Dacia i Audi u Mađarskoj (proizvodnja motora) obustavili su proizvodnju na mesec dana. Profit od prodaja Daimlerovih automobila umanjen je za skoro 20% u poslednja tri meseca, a 150.000 zaposlenih u ovoj kompaniji idu na privremeni (Božićni) odmor.
“Fiat u Srbiji povlači ručnu”, naslov je u srpskoj štampi od pre nekoliko dana.
Zašto su ovi parametri vrlo indikativni za sve, pa izvesno i za nas PR-ovce?
Potražnja za novim automobilima raste sa rastom životnog standarda i mogućnostima pojedinca u svakoj zemlji. Automobil je vrsta luksuza koja (kao i turističke usluge) nije egzistencijalnog karaktera i ukoliko je u porastu jedan je od pozitivnih indikatora ekonomskih kretanja zemlje, tj. obrnuto.
Ukoliko se smanjuje (obustavlja) proizvodnja automobila, smanjuje se broj zaposlenih u zemlji, smanjuje se i BDP, smanjuje se i javna potrošnja za ostala dobra i usluge, umanjuju se ukupni ekonomski kapacitet. Kompanije koje direktno zavise od autoindustrije i proizvode sirovine i delove nužne za proizvodnju, u velikom su problemu. Takva preduzeća (ne samo u delu autoindustrije, već mala i srednja preduzeća uopšte) srce su ekonomskog razvoja i prosperiteta nacionalnih ekonomija. One ne proizvode, ne zapošljavaju, ne uzimaju kredite, garancije, kreditne linije, ne privređuju… ne postoje. U svakoj zemlji, tako, točak ekonomskog razvoja se usporava… do potpunog zaustavljanja. To je i razlog zbog kojeg Vlade zemalja pogeđenih krizom ubrizgavaju milijarde u oporavak autoindustrije. Umanjeni ekonomski kapaciteti koji se ovako naziru, usloviće ukupno smanjenje svih potreba i smanjenje potrošačkih navika. Smanjena potrošnja – smanjena proizvodnja… smanjena proizvodnja – smanjenje radnih mesta… smanjenje radnih mesta – kolaps ukupne ekonomije… i tako u krug.
U ovom trenutku od izuzetnog je značaja pronaći “niše” za poslovanje, uglove tržišne pozornice dovoljno velike da u njima održimo svoj poslovni kurs na neutralnom nivou (ako ne na pozitivnom) uz očekivanja od ekonomskih centara moći da adaptiranju realnu ekonomsku situaciju unapred predviđenoj strategiji na osnovu aktuelnih okolnosti.
Vreme koje dolazi neminovno će umanjiti profitne apetite, ali moralo bi da poveća potrebu za ličnim unapređenjem i razvojem pojedinačnih performansi pojedinaca i kompanija kako bismo spremno dočekali (novo) dobro vreme.
Pažljivo porazmislite šta bi zaista trebalo da čini integralni deo vaših planova za 2009. i koliko realna situacija može da vam pomogne da (ukoliko ste svesni, kreativni i informisani) pozicionirate sebe i svoju kompaniju/organizaciju na dobru startnu pozicju za početka nove trke – trke koja počinje nakon ove krize, a u kojoj možete uticati na ishod; tada, pobednik ili gubitnik biće onaj koji (ni)je prepoznao i iskoristio sve “znakove pored puta” da spremno u niskom startu, dočeka kraj krize i početak nove ere poslovanja generalno i novog razdoblja u poslovanju svoje kompanije.
I iznova, izbor je na nama.
Lično ću nastaviti da (kao i do sada) ulažem u sopstveno obrazovanje, treninge i obuke.
Tako da posle krize (kada god to bilo) sledi – prodaja ličnog znanja i iskustva.
Btw: (3. rečenica u zaglavlju bloga) – “Kolika je odgovornost na POJEDNICMA a kolika na uticajnim grupama u kreiranju stavova javnog mnjenja u cilju lične i profesionalne promocije.” – (ispravi samo ovu reč).
OK tekst – za razmisliti.
Da se nadovežem na moj pređašnji tekst o globalnoj krizi koja je po mom mišljenju namerno izaziva. Pominjao sam namensku industriju naše Zastave iz Kragujevca. Nažalost kriza je pogodila i automobilski deo zastave posle odustajanja od proizvodnje Jugića i Floride (za stojadina se slažem)a da pri tom nismo ni počeli da proizvodimo novi model Fiata. Šta sad? Pa zar u našoj zemlji nema umova koji mogu osmisliti jedan putnički automobil najniže kategorije a da je pri tom konkurentan na svetskom tržištu. Mislim da imamo i tehnologije i umova i da nije bilo potrebno da ulazimo u bilo kakav dil sa Fiatom i da je država mogla da uloži koji dinar u zastavu a ne u skijališta stim da razumem da je sada u toku neka tranzicija to jest promena vlasništva nad svim i svačim. Čini mi se o osvrtu na krizu naše autoindustrije da nema šta da se kaže jer se nezna da li će je uopšte biti u srcu naše države. Čini mi se da u današnje vreme stepen razvijenosti jedne države ili društva je okarakterisan modelom automobila koji ujedno i pokazuje status nekoga na društvenoj lestvici. E sad ta gospoda višeg ekonomskog statusa ili sloja odlučuju o globalnoj krizi i postali su malo alavi to jest povećali su im se apetiti pa je došlo do poremećaja na svetskom tržištu. Po mom mišljenju postoje dva razloga poremećaja: prvi je da su apetiti starih vlasnika za profitom rasli kontinuirano zadnjih 20 ili 25 godina pa su stoga isti počeli da proizvode sve skuplje i skuplje automobile (npr. golf 2 je koštao oko 14.000 maraka to je negde oko 7.000 Evra dok danas golf 5 košta preko 20.000 Evra). A da pri tom periodu plate radnika u toj istoj autoindustriji skoro da nisu nimalo porasle. Ti isti radnici uzimali su na kredit i pre 25 godina za kupovinu automobila i vrlo brzo ga otplaćivali dok danas im je za vozilo potreban duplo duži period što je proizvelo slabiju kupovinu automobila. U delu prvog problema je i proizvodnja automobila sa ne baš ekonomičnom potrošnjom a znamo da ti isti kupci putuju na posao sa istima(koliko mi je poznato na zapadu radnici putuju svojim vozilom od 80 do 200 km). E da je industrija krenula normalnim tokom to jest da su počeli da proizvode modele kojima je vidno umanjena potršnja i da su jeftiniji, radnicima, ljudima i ostalima bi ostalo više kućnog budžeta koji bi mogli da usmere na kupovinu vozila (normalno treba novca da ostane i za egzistenciju da bi imali zadovoljnog kupca tj.potrošača). DRUGI razlog poremećaja po mom mišljenju je smena generacija u svim nivoima od vlasnika do menadžera svih nivoa ali moja pažnja je usmerena ka vrhu piramide. A to bi obrazložio na sledeći način: nove generacije vlasnika i menadžera su agresivnije u zahtevima te stoga se ne osvrću na uravnoteženost proizvodnje i kupovne moći koje su u predhodnom periodu bile kako tako tržišno usklađene bez nekih ekstremnijih potresa. Čini mi se da novi menadžeri i vlasnici žele samo da prožive i nešto da urade za svoj životni vek ne osvrćući se na buduće generacije tj. da su njihovi ciljevi ograničeni njihovim radnim vekom i životom. Takođe moje zapažanje je da američka se autoidustrija nalazi u krizi kao i firme koje su usko povezane sa njom dok ostala kao sto je francuska i japanska autoindustrija imaju perspektivu u budućnosti kao i nemačka koja je pod slabijim uticajem američke. Činimi se da je ekspanziom francuske autoindustrije, došlo do potresa na američkom tržištu. REŠENJE TRENUTNE KRIZE IZ MOG UGLA: Hitno krenuti sa jačanjem kupovne moći kupca (povećati plate radnicima za iznos veći od godišnje kamatne stope kredita za kupovinu automobila, zamislite da svaki građanin naše države ima svakog meseca 100Evra viška)što takođe podrazumeva oslobađanje od dela profita (što je naravno privremeno). Krenuti sa proizvodnjom automobila koji malo trože goriva (novca). Koliko mi je poznato u nemačkoj je pre 10 godina a možda i više, proizveden dizel motor izuzetnih perfomansi (sa potrošnjom od 3,5l na 100km i koji vozilo težine oko 1200kg može da potera do brzine od skoro 200KM/h, nešto slično sada primenjuje Audi u vozilu za trke na 24h Lemana). Naravno ubrzati sa uvođenjem na tržište vozila koja koriste alternativna goriva. Naravno i smanjiti bar za 30% cene vozila. A šta beše sa zaverom? Pa možda je ovo globalno pregrupisavanje autoindustrije, zauzimanje novih položaja (ciljeva) to jest da stvarno imaju nameru da počnu da proizvode automobile manjih gabarita i manje potrošnje. Kako to objasniti američkom građaninu? Pa naravno GLOBALNOM KRIZOM!
@Željko: Zaista ostavljaš složene komentare pa ni davanje odgovora na njih ne može biti jednostavno.
Pomenuo si dosta stvari, oko nekih bismo mogli i da polemišemo, neke su tačne ali činjenica je da je kriza autoindustrije vrlo ozbiljna i da će imati ozbiljne i dugoročne posledice.
Koliko je meni poznato Država je do sada i te kako ulagala u vrlo neprofitabilnu Zastavu… i to mislim mnogo više nego “neki dinar”
U delu sugestije za novi model, ne znam da li ti je poznato da za razvijanje novog modela automobila treba izdvojiti stotine miliona evra. Dosta je to novca. Inače, naša Zastava je imala manju proizvodnju od npr. Rolls Royce-a koji se kao što sigurno znaš ručno proizvodi.
Autoindustrija se ipak mnogo promenila u poslednjih 20-25 godina. To što danas ima dosta skupih modela na tržištu logično je obzirom da ima dosta modela i generalno. Naime, izbor modela, klasa modela, njihove performanse, cena i ukupne karakteristike znatno su bogatije nego pre par decenija. Istovremeno, prosečnoj porodici je u Nemačkoj ranije bilo potrebno da izdvoji devetomesečna primanja za Golfa 1, a danas za novi model izdvaja se 6 prosečnih plata. Bez obzira na to da li je automobil dostupniji danas zbog toga što je proizvodnja jeftinija a konkurencija ambiciozna ili je prosto porastao standard, automobili danas nisu “skuplji” bar u tom smislu o kojem ti govoriš.
Veruj mi da je autoindustrija imala sasvim dobar strateški razvoj u decenijama iza nas, koji je rezultovao između ostalog KONSTANTNIM RASTOM u prodaji vozila do ove godine (a i u ovoj godini će mnoge kompanije beležiti profite, ali ne planirane i očekivane. U postu vidiš da i Daimler očekuje profit ali umanjen… ali ipak profit).
je osamdesetih trošio 10 l (u proseku, naravno) za max brzinu od 140 km na čas. Današnji “naslednik” E 280 CDI sa max brzinom do 240 km na čas ima prosečnu potrošnju od 7 litara. Brojke govore…
O alternativnim gorivima priča se već dugo i na tome se radi u svakoj ozbiljnijoj laboratoriji velikih proizvođača i državnih i naučnih institucija. Na sličan način je i usavršena tehnologija kojom je umanjena ukupna potrošnja vozila uz uspostavljanje novih ekoloških normi. Za potošnju (veću, manju) primera ima dosta, ali generalno umanjena je posmatrano ranije dekade. Evo jednog primera: Mercedes W 123 240 D petak čuveni, omiljeni gastarbajterski i taxi auto
Oko toga koja je “nacionalna” autoindustrija izložen(ij)a krizi a koja ne, činjenice kažu da sve kompanije JESU izložene. Manje kompanije će proći lošije (ili će biti zatvorene ili će biti “usisane” u veće kompanije).
Ne razumem na šta misliš pod expanzijom francuske autoindustrije? Francuskih vozila NEMA na američkom tržištu, a ni na evropskom ne beleže neki poseban rast (tj. širenje ili expanziju što govori i cena njihovih polovnih vozila) i sigurno ne ugrožava “američku” autoindustriju.
Dizel motor koji spominješ je verovatno onaj u VW Lupo iz 2002. 1,2 TDI(1200 cc) težine 830 kg. Ovaj auto je trošio 3 litre dizela i dostizao max brzinu do 165 km na čas. On se više ne proizvodi. Lupo je imao 3 cilindra. Audi koji je učestvovao u trci LeMan ima (eto bar to) isto TDI motor R 10 i možemo da pretpostavimo koliko troši ali kladim se da troši najmanje 7 puta više.
Kao i ukupna ekonomija i autoidustrija će izaći iz krize sa preraspodelom snaga i, da tako kažem, pregrupisana. Preveliki su ovo potresi da bi ih interes jedne zemlje uzrokovao direktno ili izazvao čitavu ovu katastrofu u nastajanju.
Zahvaljujem na vremenu i informacijama koje si sa nama podelio.
Biće još sličnih textova i prilika za konstruktivne polemike.
@Dragana: Svaka čast za poznavanje auto industrije, pogotovo pojedinačnih modela automobila.
Problem u ovoj krizi neće svi proizvođači podjednako osetiti. BMW, Lexus, Mercedes će više osetiti od drugih proizvođača jer se ti automobili češće kupuju na lizing/kredit… ekonomska kriza, manje kredita, manje novih vozila.
Automobili su još pre par godina dostigli zavidan nivo kvaliteta da ne bi morali da se menjaju godinama, uzmimo npr. Mercedes S klase sa početka 2000-te koji ‘ladno može da tera narednih 20 godina i to sve za cenu od 10-15K evra. Zašto bi neko pored toga kupovao nov Mercedes ili “konfekciju” u vidu francuskih vozila?!
Dobro, malo je neuobičajen primer. Inače, auto industrija ima tehnologiju da automobili već sad budu daleko bolji nego što jesu. Problem je samo što se ta tehnologija daje “na kašičicu”, poskupljuju se razne komponente vozila usled strožijih ekoloških zakona, uvode se novi gadgeti poput radara i raznih drugih džidža-bidža… A ceo automobil ima “vek trajanja” od 5-7 godina, posle toga više nije u modi ili je istekla rata za lizing pa ajd’ mora novi, lepši, skuplji… Znate li bre koliko se para gubi ako se kupuje nov automobil svakih 5 godina?! To mora neko da zaradi!
Da se nadovežem na post o Al Goru… ekološka svest je potrebna, ali me nervira što se to monetizuje na grbači svih nas, a uz to moramo da se osećamo postiđeno, da osećamo grižu savesti. Drugi mogu da se osećaju privilegovano zato što voze Prius (ili slušaju iPod, svejedno). Sve je to jedna globalna kampanja da se pomeri fokus sa klasičnih fosilnih goriva na nešto novo. Električni automobil je već odavno mogao da bude svakodnevnica, ali je problem što je efikasniji od klasičnih, a samim tim bi bilo manje profita. Drugi problem je što ne bi jednostavno mogao da se ispostavi račun za utrošeno “gorivo”. Ako niste gledali film “Who killed the electric car” (http://video.google.com/videoplay?docid=5871495968130273402) odvojite malo vremena i vidite da je odličan eksperiment namerno ubijen zbog pomenutih razloga.
Ono što sledi je postepeno uvođenje vodonika kao pogonskog goriva koje može jednostavno da se transportuje i da se naplati njegovo korišćenje. Tako će naftni karteli biti zadovoljni. Nego, šta će onda biti kada svi automobili budu išli na vodonik, hoće li vlažnost vazduha biti povećana, doći do hlađenja planete i početka novog ledenog doba?
I u svoj ovoj zbrci zaboravih da spomenem Mercedes-benz diesotto motor (http://en.wikipedia.org/wiki/DiesOtto). Šta sprečava da se tako nešto vozi po ulicama?
@Petar: Čini mi se da se većina automobila (svih proizvođača), posebno na zapadu, kupuje na kredit ili lizing a ne za keš. Definitivno će, stoga, sve kompanije osetiti posledice potencijalne bankarske nelikvidnosti i poskupljenja bankarskog novca.
Potpuno si u pravu za visok kvalitet vozila današnjice, posebno za Mercedes Benz S 500 sa 306 Ks, koji sigurno prelazi i milion Km bez većih problema; sa njim čovek dobija prestiž i pravi osećaj muškosti, ali cena registracije, osiguranje i održavanje, kao i sam gabarit vozila (po)malo odvraćaju kupce.
Pogledala sam i link koji si ostavio ka DiesOttu. Zaista impresivno. I na autoblogu sam pročitala još neke detalje. Odlične su mu performanse na malu kubikažu, a posebno me fascinirao obrtni moment (400 Nm!!!). Nisam razumela jel još prototip i u čemu je problem…
Samo čitam post i vaše komentare…svaka vam čast…dobro poznajete auto industriju
…sve su to samo činjenice…ali…ali…
…suštinski zašto je došlo do ove krize ?
…šta nas čeka ?
…kako preživeti ?
…da li je moguće, da je ovaj trenutak idealan za srednje kompanije da budu najveći ?
…za neke propast, a za neke šansa ?
…Ovakvi i slični problemi me muče, i tražim odgovor na njih.
…Ovaj svetski sistem ekonomije je mogao da funkcioniše do ove famozne 2008 godine…
…Pitanje je: da li će izmisliti jedan nov sistem ?
…Ili će izmisliti samo sistem, sa kojim će spasiti samog sebe, a koja također neće dugo funkcionisati ?
Samo sam glasno razmišljao.
Inače sviđa mi se vaša diskusija !
Pozdrav !
Aktuelni finansijski sistem funkcionise na principu zaduzivanja. Narodski receno, da bi jednom svanulo, drugima mora da smrkne. Sistem se odrzava na konstantom pozajmljivanju novca i stalnom porastu zaduzivanja. Ako bi se svi krediti isplatili i sva potrazivanja vratila doslo bi do kraha sistema. Interesne grupe su to fantasticno smislile jos u srednjem veku i to lepo funkcionise. Naravno, takav sistem nije dobar za onog krajnjeg “crnca” koji radi u fabrici.
a da sam malo stariji verovatno bi “nosio gajbice”.
Da, najavljuju da ce doci do reorganizovanja sistema, ali taj novi sistem sigurno nece biti “za dobro svih” vec ce biti tracak nade za ljude da ce biti bolje, a na kraju ce opet biti sve isto.
Da bi vid’o nacin na koji funkcionise ekonomski sistem, preporucujem http://video.google.com/videoplay?docid=-9050474362583451279 Razlika u odnosu na nas sistem ovde je sto smo delimicno izolovani od svetskog bankarskog sistema tako da se taj uticaj ne prenosi previse kod nas. I onaj “proporcionalni sistem” koji se spominje u filmu u odnosu 9:1 je kod nas (cini mi se) 60:40 (obavezan depozit u centralnoj banci). E,sad… mozda lupam, ipak sam programer po struci, da sam znao ovo o parama sa 19 godina, sigurno bi studirao bankarstvo
@Vastag: zanimljive informacije i pojašnjenja u komentarima, možeš naći na sledeća dva linka na ovom blogu:
1. http://ddjermanovic.blog.co.yu/blog/ddjermanovic/generalna/2008/10/13/svetska-ekonomska-kriza
2. http://ddjermanovic.blog.co.yu/blog/ddjermanovic/generalna/2008/11/12/svetska-ekonomska-kriza-2
Ukoliko budeš imao još pitanja (molim te pogledaj i linkove), piši naći ćemo odgovore, ok?
@Petar Pavlović: zahvaljujem na odličnim linkovima Petre! Manbearpig je bio 5 zvezda