Blogger relations u praksi!
Dragi moji u vezi sa mojom najavom o pisanju posta na temu Brend Srbije, na preporuku i inicijativu predstavnika Ministarstva trgovine i usluga Vlade Republike Srbije danas sam bila u kontaktu (putem direktne telefonske linije i to u roku od odmah 
) sa odgovornom osobom u Sektoru za usluge Ministarstva, gospodinom Željkom Stojanovićem.
Inače, Sektor usluga Ministarstva je nadležno i odgovorno telo za sprovođenje projekta “Nacionalni brend Srbije”.
Elem, u tom razgovoru ja kao blogerka (ne kao bankarka, ne kao PR-ovac) dobila sam sjajne i informacije kao što su:
- Da je prošle godine postojao budžet za promociju brenda Srbije iz sredstava Ministarsva i NIP-a (Nacionalni investicioni plan)
- Za ovu godinu sredstva još nisu opredeljena (iako je Budžet usvojen)
- Da će danas (29. januara) na sednici Vlade tačka dnevnog reda biti upravo Budžet za projekat “Nacionalni brend Srbije” – čista exlusiva
- Da je prošle godine bio raspisan javni internacionalni tender za angažovanje konsultatna za izradu Strategije za brendiranje Srbije
- Da se na tom tenderu prijavilo svega 4 firme (kriterijumi su bili navodno vrlo strogi, uključujući i stavku o prometu od najmanje 20 miliona, čini mi se evra).
Ima još…
Takođe, gospodin Stojanović me je zamolio da mu opišem svoju nameru i eventualno glavne teze posta koji je u pripremi na temu “Srbija kao (anti)brend”. Takođe, izrazio je nameru da me uvrsti u listu motivisanih pojedinaca koji žele da se aktivno uključe u Projekat. Takođe, izrazio je želju da se vidimo lično i da “razgovaramo” o projektu i mojim nedoumicama. I za kraj, pozvao me da učestvujem na Okruglom stolu na temu “Nacionalni brend Srbija” koji će biti održan na Brand Fair 5, Beogradski sajam, 13 februara.
Kamo lepe sreće da nam je brend konstruktivan i proaktivan kakav je čovek koji je (na prvi utisak) za njega odgovoran 
.
Elem, nastavljam sa istraživanjem i prikupljanjem informacija.
Čitamo se uskoro.
Iskreno sam sumljičav prema tom projektu brendiranja Srbije. Lepo je to što se odvajaju pare i što se pravi strategija, ali je istina kada se strategija napravi biće u šablonu koji je po meri birokratije.
Iskreno verujem da je čitav projekat i uspeš da dobije dozvolu da bude pokrenut od nadležnih, isključivo zato što vide prilieku da tu nekako zaposle svoju rodbinu ili eventualno kumove.
Slazem se sa noviim, samo mi nikako nije jasno kako se jednom ne dogodi da je moj kum nadlezni organ za nesto, pa da se i ja ovajdim o budzet malo
Kao sto ti rekoh na Twitteru, taj njihov kontakt i ako je pozitivan vise mi lici na pravdanje Kako smo i Sta smo uradili sve do sada.
Zaboravlja se jedna stvar. Mene uopste ne interesuje njihova metodologija posla nego REZULTATI. Ako njih nema ti ljudi treba da lete napolje i dovedu ljudi cija je metodologija kvalitetnija, voilà!
Dok god se u Srbiji trose ogromni budzeti na neke resource bez ikakvih rezultata, ja sumnjam da je u pitanju cist LOPOVLUK i nista drugo!
Ili ja nisam primetila da se mi (građani) nešto pitamo u vezi sa tim ili se tim pitanjem bave samo menadžeri i političari koji će sami da “brendiraju” državu po svom viđenju?
Ili se čeka budžet da bi se građanima uopšte objasnilo o čemu se radi?
i ljudi koji su bili duže od par meseci napolju) i kad se vrate i svrate u Beograd, jeste neverovatna količina zagađenje vazduha.
Ne znam kakav strategijski brending bi mogao to da popravi
“Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom je tokom 2006. godine u „Fajnenšel tajmsu” objavilo tender za brendiranje Srbije. Niko ne zna, međutim, šta se dogodilo sa tim poslom. Nedavno smo saznali od ministra Milosavljevića da postoji „projekat” brendiranja, ali su ostale nejasne sledeće činjenice: Ko je radio projekat? Koliko je projekat koštao? Kolike su potrebne investicije? Ko je učestvovao na tenderu? Ko je definisao ciljeve projekata? Kada je projekat počeo da se realizuje? Koliko će projekat trajati? Ko učestvuje u sprovođenju aktivnosti?
Ako uzmemo u obzir da se brendiranje države ne sprovodi preko jednog izolovanog projekta, već preko strategije (odnosno programa) onda možemo zaključiti da je ova izjava dnevnopolitičkog tipa. U prilog tome govori i budžet od svega 140.000 evra.”
@Pedja Pušelja: po svemu sudeći budžeti nisu ogromni
, barem nisu bili.
Takođe, i kada su mali ima prostora za lopovluk. Sve u svemu – rezultata nema! Imidž nam je sve gori. Gde je to počelo, kako se ta loša slika o nama i čime “hranila”, da li je neko mogao na to da utiče a nije, i šta dalje…
Neka imaju para… samo da bude, s čim u vezi se sa tobom apsolutno slažem, REZULTATA!
A nema ih…
Citiraću jednog uvek ispirišućeg glumca pre nekoliko večeri: ”Svet boli uvo za Srbiju. Srbi su najveći mitomani koji smatraju da su najveći, najjači, najbolji i sl., a u stvari, nikoga posebno nije briga za Srbiju”. Rekao bih da se u potpunosti slažem sa ovim rečenicama, i da će u narednih 10-15 godina biti vrlo teško brendirati drugačije Srbiju. Ovo nije samo moje mišljenje, već i najvećih umova brendinga koji su nas prošlih godina posetili.
U tom pogledu, ovaj projekat je, po meni, čisto bacanje para. Potrošiće se izvestan novac, dobiće se neki (verovatno) nemerljivi efekti. O katastrofi spota na CNN-u ne želim ni da pišem, mislim da nam je to bio dovoljan nauk.
S druge strane, pozdravljam izbor ekonomskih ambasadora, pod uslovom da neće biti birani zaslužni partijski vojnici na ova mesta, već mlađi, prodorni stručnjaci koji će biti spona između stranih investitora i domaće ekonomije. Treba zameniti sve Maršićanine, zastarele ambasadore i njihove konsultante koje je pregazilo vreme i BRENDIRATI Srbiju kao zemlju-meku za investicije i investitore sa čistim kapitalom (ako ovo postoji uopšte). Treba što više dovoditi strance, umove, opinion-makere, strane turističke poslanike, na EXIT, Univerzijadu, BelgradeDesignWeek, pa i Guču, smatram da jedino na taj način možemo nešto pozitivno učiniti.
Najveće ekonomije očekuju da tek krajem ove godine započne oporavak, i sigurno je da će investitori, više nego ikada, tražiti zemlje pogodne za investiranje i selidbu svojih pogona, države sa niskim porezima i stručnim profesionalcima. Propustili smo šansu 90-tih prošlog veka zbog političkih gluposti, ovo nam je JEDINSTVENA, a smatram i JEDINA šansa da učinimo nešto pozitivno za ekonomiju.
Bojim se da se je tom “zadatku” prišlo sa sasvim pogrešne strane. Naime sad bi uspešno bilo brendirati Srbiju samo kao zemlju avanture – kakve znate bolje od mene! Kao što je Dragana napomenula Brendiranje je posledica niza povezanih strategija i aktivnosti, a brendirati možete samo nešto što postoji i što ima neku dublju vrednost. Brendiranje Srbije kao zemlje pogodne za investiranje… Pa hajde da vidimo šta traže ozbiljni investitori (ne oni koji preuzimaju monopolne aktivnosti koje inače prodaju samo oni koji su na to primorani. Iskustva zemalja koje su to učinile su vrlo signifikantna – oni ne poboljšavaju usluge več se više ili manje koncentrišu na troškovnu optimiranje… Pogledajte samo Telekom Češke ili Hrvatske). Svaki će ozbiljni investitor (ne oni iz bližnjih zemalja ili oni čija je namera daljna prodaja) ocenjivati i kakvi su ljudi koji će raditi kod njega. Zato obično dođu posetiti zemlju. Kakav će utisak steći u poseti Srbije? Da li to deluje kao uređena zemlja? Kakva je čistoća, kako izgledaju kuće, da li može pročitati putokaze (to ukazuje na to koliko vam je važan dobar osečaj stranaca) itd.? Kad bi brendirali Srbiju kao zemlju gde možete ponovo doživeti nekadašnja vremena – onda bi to bio pravi pristup. Ali ako želite dovući investitore onda čete to morati uraditi na sasvim drugi način. Ali nezavisno od toga šta vam je cilj brendiranja postoji osnovno pravilo – prvo je treba uraditi sve potrebne domače zadatke, a pre svega se odlučiti da li stvarno postoji konsenz u Srbiji da želite dolazak stranih investitora i turista i šta je potrebno učiniti kući da bi se oni stvarno osečali dobrodošlim. Tek posle toga se pristupa onom o čemu razmišljate. Vrlo slično kako kod pristupanja Evropskoj zajednici. I tamo će se morati Srbija prilagoditi a ne obrnuto. Jedino na što zbilja možete uticati je vreme koje vam je potrebno za određeno prilagođavanje!
B92 Info Vesti Ekonomija
“Nedovoljno novca za brendiranje“
9. januar 2009. | 10:52 | Izvor: Beta
Beograd — Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević kaže da je za projekat brendiranja Srbije ove godine odobreno 13 miliona dinara od traženih 600 miliona.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=01&dd=09&nav_id=338445
Naša država se uvek bavila onim čime ne treba a retko se bavila onim čime zapravo treba da se bavi. Nije posao države da se brendira, već da stvori ambijent u kome će se privreda slobodno razvijati, a mi preduzetnici ćemo već naći put kako da izbrendiramo i sebe, a samim tim i zemlju iz koje dolazimo.
A ovo mi kao plaćamo porez da bi neko tamo u ministarstvu smišljao kako da “izbrendira” Srbiju su klasična srpska posla… I zato smo tu gde jesmo…
Ja ih imam gomilu, a imala bih jos vise kada bih imala sacuvane hard diskove svih racunara na kojima sam radila
Dakle, trebalo bi postaviti sustinska pitanja vezana za vodjenje (zapravo bilo kojeg) projekta:
plan
vremenske odrednice
ocekivani vs. dobjeni rezultati
i naravno – resursi (ljudi, vreme)
E onda budzetiranje tek.
Konacno, kakvu je ulogu imao ili ima mozda jos uvek Savet za brendiranje Srbije?
Sta je bilo sa izvestajima Horvat konsalting koji su bili angazovani pre raspisivanja tendera koji pominjes? Ono je bila obimna i dosta dobra studija…to ako mogu da ti dostave iz Ministarsva…
Potpisujem Mileusnu i dodajem da nismo nigde i sa/bez brenda…
@Miloje. Apsolutno očekivano
@mileusna. Slažem se 100%
U jednom hrvatskom listu pre 5-6 godina, neki viši službenik Ministarstva finansija Hrvatske, na pitanje u vezi brendiga, dao je primer Adriatica.net-a i mišljenje da je više učinila na promociji HR u istočnoj Evropi (tada su ’’upadali’’ na tržišta Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske) tako što je promovisala svoje turističke kapacitete na internet portalima ovih zemalja, izlepila najveće gradove bilbordima i pokretala različite PR akcije, nego što je učinila hrvatska država do tada.
oni koji u Vaše ime odlučuju pod broj 1 nisu svesni šta bi za Srbiju značilo brendiranje, pod 2 ako su i svesni od među stranačkih kompomisa ne stižu da se bave tom tematikom ili pod 3 nemaju lični interes da rade, razmišljaju, plate i angažuju potrebne resurse za realizaciju ovakvog projekta!
Tačka.
p.s. jasno Vam je da ne pričam napamet kao neki od vas
Slažem se sa mišljenjem da, ma koliko novca uložili u animiranje spoljnih, do juče i za većinu stanovnika Srbije ljutih neprijatelja, EFEKATA U SKORIJE VREME NEĆE BITI. Razlog za to – prva srpska impresija! Takođe se slažem da brend (obzirom da nam ni razuđena obala ni Alpi, ni kojekakve osobine nisu ucrtane) pod navedenim okolnostima mogu da čine samo ljudi, a takvih ljudi NEMA!
Međutim, ni Obama-man, ni, ni…ni onaj vaskrs od Ki Mil Sunga nam više ne veruje – ne verujemo ni sami sebi maltene! Šta onda i da očekujemo, ko će i za koje pare poverovati Srbija Broad Brend-U?!
(bez pomoći Betmena Mandraka il Fantoma) i da se vratim na svoj posao, jedinu nadu, kao i SPAS za našu decu vidim u Menjanju Srba. To je Brend – promena! Mi, ljudi možemo da se menjamo! Sve napore i finansijske i burazerske treba apsolutistički i nadasve, hitlerovski uložiti u menjanje! Edukacija svih o svemu – od amebe do komšije! Jer najveći srpski anti brend je upravo NE/ZNANJE(U)!
Dakle i na žalost, fenomen naučene bespomoćnosti opstaje i tradicionalno se, sos himnu „Karaj me majko, karaj, ili kako-god“, transgeneracijski prenosi. Šta činiti? „Lagati“ sebe da nismo nebeski narod, samo može da rezultira depresijom.
Pored toga ne mislim ni da EXIT može da opstane kao trajan brend. Doneo nam je prolaz kod neo-turbo-pank generacije i to kratkog i sumornog daha, a mislim da nam takvi ni ne trebaju – izeš ga, odraslo se. O Guči tek, ne smem ni da razmišljam!
No, ne bi li prestao da baljezgam, kao jedan čovek sa vizijom o Brendu Srbije
Brend je krajnji rezultat, posledica, nagrada… treba da dodje nepristrasno i neisforsirano. Sve drugo su kratkorocne kampanje koje uglavnom pojedu i/ili operu pare.
Niko ne osniva kompaniju za dobijanje Oskara, nego za pravljenje filmova koji se, eventualno, mogu kandidovati.
Mi tek treba da radimo na sebi, da napravimo nesto za sto ce da mozda zaradi brend a ne da finansiramo montiranje brenda samog po sebi.
Agencije i drzavne komisije nude upravo ovo drugo.
U ovoj fazi sve sto bi mozda moglo da postane brend je u fazi poluproizvoda.
I jos nesto, drzava treba da bude poznata po svojim brendovima (satovi, sirevi itd. za Svajcarsku, lale za Holandiju, vina za Francusku…) ali ne i da bude brend za sebe.
@Dušan Vuković: amin, burazere.
Potpisujem sve dosadašnje komentare koji obrazlažu da je pokretanje bilo kakve “brending platforme” nemoguće, tj. da je čisto bacanje para, bez jasnog cilja. A cilj je u ovom slučaju svakako nemerljiv. Neko će nesumnjivo reći “cilj je goodwill”. Ali to je, ukoliko se ima imalo volje da se realno sagledaju stvari van dnevnopolitičke zamazotine, čisto pranje para.
Ostaćemo to što jesmo, zato što to jesmo. Sve sem korenitog društvenog koraka napred je čisto pohlepom motivisano presipanje iz šupljeg u nečiji džep.
Pitanje za one koji smatraju da je (re)brending bacanje para i novi lopovluk: da li će namenjena sredstva za brendiranje iskorišćena u drugu svrhu osigurati ma kakve dobre rezultate i isključiti lopovluk i biti dobra investicija?
Po mom mišljenju, neće.
Pa, ajd da se proba nešto! Šta gubimo? Vreme, živce?! To radimo kad smo inertni… ali se lošije osećamo, zar ne?!
I još nešto da dodam, vi koji tako mislite u vama je najveća energija i u vama su sjajne ideje! Uvek nekako ispadne da HOĆE oni koji NEMOGU, a oni koji MOGU NEĆE…
Volela bih da vi koji MOŽETE da menjate to i HOĆETE! Svaki bi nam posao bio lakši.
“All that is necessary for the triumph of evil is that good man do nothing”!
Veoma me raduje ovoliki odziv i mislim da smo sada zaista spremni za rebrendiranje.
I istina je da promene cini onaj koji i hoce i moze. Pre dve godine smo zasukali rukave i odlucili da ne cekamo kredite, subvencije, podrske i slicne sarene laze i samostalno, iz sopstvenih izvora, sa detaljnim poslovnim planom i puno dobre volje, pokrenuli projekat prve domace internet suvenirnice, znajuci da su suveniri materijalizovani brend jedne destinacije. Takodje smo osnovali i besplatan infocentar za proizvodjace suvenira, jedini te vrste u regionu.
Istrajali smo u tome da ne trazimo previse pomoci od institucija, sto se pokazalo kao dobra strategija, samo bismo trosili vreme i nerve.
Rezultat je da su nas rad prepoznali neki drugi ljudi, stranci, pohvalili nas i angazovali da nas koncept primenimo na podrucje Crne Gore.
Iskreno, mislim da je Savet za brendiranje neophodan Srbiji, ali ne verujem da ce dati dugorocne dobre rezultate. Mislim da ce biti jos jedan poligon za politicke stranke, mesto za raskusurivanje. I hiljadu sastanaka i uludo utrosenog vremena. Pretpostavljam da i tu ima pojedinaca koji su vredni i konstruktivni, ali ce se iscrpiti boreci se protiv vetrenjaca.
Pojedinac u Srbiji daleko vise moze da uradi za Srbiju nego bilo koji Savet, cija bi osnovna uloga i trebalo da bude pruzanje smernica, a onda cemo mi lako dalje.
Iz nekih, samo meni (i još jednoj osobi), poznatih razloga, rekao sam sebi da se više neću javljati… ali đavo neda pa neda…
Samo onako… u prolazu, da razbijem “monotoniju”.
Prvo, da čestitam Dragani na umešnosti u primeni specijalne taktike i strategije za ostvarivanje svojih ciljeva. Svi ostali, ne ljutite se, ali možete vodu da joj nosite (ma šalim se naravno, ne sekirajte se toliko, za moj “napad iskrenosti”
)
Ako je neko znatiželjan, šta uistinu mislim, neka samo da znak, obećavam-uozbiljiću se u sledećem postu (ako Dragana dozvoli).
Za sada, samo da vam bacim udicu: Što se toliko iscrpljujete oko banalnih stvari “Ko je uzeo ili ko će uzeti pare”.
Kad ste toliko zabrinuti za svoju zemlju, a lepo ste se okupili “sve stručnjak do stručnjaka”, što ne krenete od svog dvorišta. Svi ste vi zajedno odličan tim, koji može da ponudi rešenja za temu koju obrađujete. Umesto da se iscrpljujete, ko je uzeo ili ko će uzeti pare (a usput poneko da skuplja i političke poene, za sledeću nominaciju), predlažem:
- poklonite svojoj državi najbolje rešenje na ovu temu
- smatram da dopunski (popodnevni) rad od mesec dana bio bi dovoljan…
- animirajte svoje i tuđe medije, nevladine i vladine, narod… da svi daju svoj doprinos, na tom putu.
Tek onda, prijatelji moji, shvatiću vas ozbiljno… i obećavam… preći ću 1000 kilometara, samo da vam pružim ruku i čestitam.
Sve ostalo je već viđeno mlaćenje prazne slame…
Ajd, u zdravlje i… čuvajte se…
Makedonac
Siguran sam da ovde ne postoji osoba koja je do sada uzela dinara za bilo kakvo reklamiranje, promociju, bilo kakav rad iz ove oblasti, ali sve do jednog iritira cinjenica da nasa Srbija ima Savet, Komisiju i slicna tela koja za ovaj posao prima novac a rezultati su mali…
Ako sagledas ovu cinjenicu, videces zasto su ovakvi komentari. Neosporno je da skoro svi do jednog mogu da se pohvale necim iza sebe, jer su skoro svi odavno sredili svoje dvoriste, pa i mnoga druga te sam siguran 1000% da nikome ovde ne pada na pamet da poklanja bilo sta, jer i oni koji su trebali do sada mnogo toga da ucine, nisu nama poklonili nista do cinjenica koje nas iritiraju…
Smatram da mnogo lose smatranje imas…
Animiranje je krenulo i vecina je za to da se krene, ali da se znaju smernice… Obzirom da Dragana ima odredjene kontakte sa ljudima od vaznosti iz ove oblasti, verujem da cemo uskoro dobiti neke ogdovore …
Mogao bi odmah da krenes na put i pozdravis se sa nama, bices nam dragi gost koji ce poneti iskrene i prelepe utiske iz Srbije.
Evo ja ti se nudim da budem domacin, bas kao i tvojim zemljacima koji su bili kod mene u Boru i koji su na svojim blogovima napisali puno lepih stvari o Boru i nama domacinima…
Eto, prosao si, bacio udicu, ja se upecao kao klen, pa se batrgam i smisljam kako da se otkacim…
BTW, ovi nasi ” strucnjaci” sto su placeni, nisu nista bolji od nas “strucnjaka’ koji ovde komentarisemo za dz…
I da uzvratim udicom: Ako odgovoris na ovaj moj komentar, verovatno ces ispasti veci klen od mene?!…
@Makedonac
pre nego sto se krene sa preporukama (da ne kazem popovanjem) nije lose progooglati imena i sajtove koji su ostavljeni u komentarima i one koji nisu. Npr. sajt http://www.suvenirisrbije.com i clanke o brendiranju, intervjue, price o tome sta je Srbija i kada ce nase aktivnosti prestati (kada Srbiju i drugi dozive tako kao sto je mi vidimo, kao zemlju lepote i pameti, otvorenu i modernu
.
Inace, moze nekom da se ucini da ovakva pridika lici pomalo da dobacivanje iz off-a…Vazno je dakle znati s kim pricate. I po mom skromnom trogodisnjem blogerskom iskustvu, bolji izbor licnosti se nije nigde dosada napravio u komentarima.
Ja znam da je vasa namera najbolja, i svakako je jedini dobar princip (a da je odrziv dugorocno) gradnja a ne tazgradnja. Time sto smo (ovako masovno) ustanovili da ima mnogo toga loseg napravili smo jedan dobar pocetak necega novog. Neki od nas su ZAISTA strucnjaci.
Kao sto rekoh, google cini cuda i tajni nema na internetu…
Zato je ovaj blog takodje jedan od komadica koji su nedostajali
Cekam s uzbudjenjem Brand Fair i okrugli sto na temu brendiranja.
Srdacan pozdrav
Jelena Jovanovic
@Makedonac: nisam tema ovih postova, pa me možeš preskočiti čak iako želiš da me pohvališ, a cinizam nikada nije bio konstruktivan u razgovoru o osetljivim temama.
Nije nužno da se pravdaš kada se javiš na blogu, ali zaista!
Tu je svako ko želi, ko ne želi nije tu… zašto i kako smatram da je malo bitno.
Pozdrav
U prolece 2004 ili to bese 2005 (pre da ce biti 2004 ali to je sada i onako nebitno) gorele su srpske crkve i kuce na Kosovu i Metohiji.
Pogodilo me to, jer sam i sam godinama ranije bio u vrlo slicnoj situaciji, okupio sam tim jakih ljudi koji se bave interenetom (neki od njih aktivno prate ovaj blog), nagovorio ih da napravimo tim koji ce potpuno besplatno da se pozabavi plasiranjem informacija o tamosnjim desavanjima putem interneta (koncept, programiranje, dizajn, promocija) i obratio se vrlo uticajnim (danas jos uticajnijim) osobama koje su bile indirektno ukljucene u od strane drzave organizovan tim koji je trebao da se bavi ovim stvarima. Pri tom su me te osobe jako dobro znale, znale sta mogu da uradim i koga mogu da animiram.
Ono sto nam je trebalo nisu bila sredstva, ni prostorije, ni ljudi .. nista od toga. Trebale su nam fotografije, karte, tekstovi a sve to su oni imali. Znao sam to pouzdano jer sam radio u firmi gde su sve te materijale stampali.
Znas sta sam dobio? Ni odgovor! Posledice su ovde
http://www.google.com/search?hl=en&q=Kosovo&btnG=Search
Prema tome ne lupetaj o mlacenju prazne slame i bas me briga hoces li preci 1.000 kilometara i stisnuti mi ruku.
A sto se drzavnog angazmana na poslu brendiranja tice … dovoljna je bila rumunska crkva i caplje na CNN-u.
Draga Dragana,
Htela ne htela, ti (i kao ličnost) jesi “tema” svih tvojih priloga, a takođe i kao vlasnik bloga sa uticajem na javnost, nemožeš pobeći od pohvala i kritika, upućeni na tvoju adresu.
Da se odmah razumemo: Tvoje je legitimno pravo da vodiš ovaj blog na način koji ti najviše odgovara, da postavljaš sama sebi (deklarisane i latentne) ciljeve, koje hoćeš da postigneš blogovanjem…
Međutim, pošto sam ja bio među privih koji te je podržavao (i kad su se tvoji prijatelji krili okolo) …i hvalio te kad sam cenio da je to potrebno (i kad si to zasluživala), dozvolićeš da iskažem i drugačije mišljenje, kad se neslažem sa tobom.
Inače, razlog što sam prekršio svoj “zavet”, jeste moralnu odgovornost koju osećam prema tvojim mladim sledbenicima i čitaocima ovog bloga, koji su možda i delimično mojom “krivicom” ovde na blogu.
U kontekstu teme, povod za moje javljanje je negativni uticaj na sve nas u dijasporu (jeste, ja sam makedonac, ali srpskog porekla i… nije mi svejedno) nedavno pojavljivanje kalendara “Vojvodina Republika”.
Može li neko od vas stručnjaka da mi da PRocenu za posledice po BREND SRBIJE, koje su nastali ili bi mogli da nastanu pojavljivanjem tog kalendara.
Možeš li mi ti Dragana (ili neko drugi) objasniti: Ima li smisla glumiti zabrinutost za BREND SRBIJE, a u isto vreme raditi na razgrađivanju te iste SRBIJE.
Nije li onda jasno zašto većina vas su zabrinuti samo ko će uzeti pare, a ne kakva je sudbina (ponajmanje BREND) SRBIJE.
P.S. Pošto mi je privatnom porukom zamereno da mi je (pored ostalog) prethodni komentar bio nejasan, površan, zao i šupalj, dozvolite da se dopunim ličnim primerom. Možda će neko hteti da čuje i ovo: Ja, kao ekspert u svojoj oblasti i podosta godina iskustva iza mene, radim na odredjenom vladinom projektu već 4 meseci, bez ikakve naknade i posvećen sam 100% tom zadatku (a nisam penzionisan
)), jer sam želeo da učestvujem u podizanju standarda i kapaciteta na višem nivou, što će (možda) bitno uticati i na sudbinu moje zemlje. Nerazumljivo za vas, jel da. Neko će mi pripisati možda i da sam “faličan”. Usput, to je bio i razlog za mog otsustva sa bloga.
U odgovoru na Draganino “Pitanje za one koji smatraju da je (re)brending bacanje para i novi lopovluk…”
Moje skromno mišljenje je da nema poente “graditi kuću od krova”. PR i/ili marketing kampanja mora biti utemeljena u stvarnosti, da bi imala ikakav efekat na duge staze. Počevši od Orbit žvaka, pa do majke Srbije.
Pare koje pominjete kao ulaganje u branding, treba da ostanu u kasi, mislim, i idu u fond za opismenjavanje, na primer. Ili u izgradnju hladnjača, da narod ne kupuje šljive iz Holandije. Ali to su banalni primeri.
Sve je trulo u državi Srbiji, i neće to branding kampanja, ma kako dobro koncipirana, popraviti – jednostavno zato što branding nije oruđe kojim se menja istina, već oruđe kojim se istina bolje i uspešnije pakuje. Barem ja tako mislim… što Saatchi veli, “truth well told” – ali poenta je u TRUTH!
Ako smo već zapeli, evo predloga: hajde da promenimo naše (dakle nas Srba) shvatanje bavljenja agrikulturom. A zatim i turizmom… postoji toliko toga, ta “opšta mesta” koja jednostavno nisu na pravilan način u biti obrađena u našem društvu.
Eto, ja iskreno mislim da u našoj situaciji brending Srbije za strance dolazi u obzir tek kao “šlagvort”, kada se percepcija nas samih o našoj zemlji promeni – što će biti rezultat korenitih promena u načinu na koji nam funkcionišu ekonomija, politika i kultura…
Previše sam se raspisao. Izvinite. Postaviću pun komentar na svom blogu, tako je bolje, pretpostavljam. I da, nemojte me smatrati negativnim. Naprotiv. Svaka Vam svima čast!
Bravo Miloje… konačno dobio si priliku da mi vratiš… u tvom stilu. Sad je red i da me oteraš sa bloga, kao što si odbrusio “nekome-ko-zna…”, zato što ti nije bio po volji.
Ako nisi mogao tada za Kosovo… evo vam priliku, sad ste svi na okupu… pokažite se…
I da znaš da imaš pravo… koji sam ja faktor, da ti stisne ruku, posebno kad nemaš nikakvog interesa od mene…
@Miloš
> što Saatchi veli, “truth well told”
Videćemo
http://www.taboomagazine.org/code/navigate.asp?Id=19&blogId=63
offtopic
Nije u pitanju Saatchi
http://www.google.com/search?hl=en&q=%22Truth+well+told%22&btnG=Google+Search&aq=f&oq=
@Makedonac
Niti ti vraćam niti imam za šta. Niti bilo koga teram niti od bilo koga/čega ovde imam interes.
Samo iza onoga što kažem stojim imenom i prezimenom.
@Miloš na svom blogu kaže (i u pravu je): “Samo se malo bojim da ljudi, toliko željni prilike da urade nešto smisleno, nešto što će ih učiniti ponosnim i možda zapisati njihova imena zlatnim slovima u modernu istoriju naše zemljice, ne prenagle.”
Ja bih dodao… već su prenaglili. Možda imamo različite razloge (ja i Miloš) za to mišljenje, ali zaključak je isti, sa istim posledicama. Ipak, smatram da ima još vremena da se sepnu i krenu pravim putem.
Pravi put je drugi deo Miloševog predloga koji sledi:
“Pare koje pominjete kao ulaganje u branding, treba da ostanu u kasi, mislim, i idu u fond za opismenjavanje, na primer. Ili u izgradnju hladnjača, da narod ne kupuje šljive iz Holandije.”
Da bi svi poverovali da su vaše namere iskrene (a ne da je u pitanju moderno reketiranje ili lične interese u stilu “sjaši…”), krenite redom ličnim primerom (ovim, ili utvrdite sami):
- formirajte svoj Savet stručnjaka
- Uradite Nacrt Strategiju razvoja (pa i brendiranja) Srbije
- Objavite je javno da je svi dopunimo i pročistimo svojim sugestijama
- Pritisnite medije i Vladu, pa i sve ostale institucije i pojedinci, da aktivno učestvuju u javnoj raspravi, a kasnije i u usvajanju iste
- uštedjene pare namenite onima kojima su potrebnije.
- dopunite me slobodno….
I ovde se pokazala stara istina da čovek počinje da misli tek kad se neko ne slaže sa njim ili barem tako misli – kad svi jednako misle niko ne misli baš puno (tako je bilo i u “zlatno Miloševićevo doba”). Ono oko čega se svi slažu je to da prsitup kako su se latili posla ljudi iz države neče dati rezultata. Ali meni se sviđa srž Makedončevog razmišljanja, a koje je najverovatnije i u pozadini Draganine ideje da o tome piše, da se stvori koalicija voljnih i započne sakupljati ideje o tome kako uopšte pristupiti tome i kako postići kod toga što bolje rezultate. Naravno pametno je pristupiti tome sekventno, pa kako je pomenuo Miloš i još neki ajde da obradimo deo po deo. Pri tom ne mislim samo o tome da obradimo temu po temu (iako ja još uvek mislim da je najprije treba ljudima dati uzor novog Srbina na svakom od tih pojedinih područja, koja su poželjna ponašanja, kakve osobine treba da ispoljava…).Ipak se najviše novca može uštedeti i najviše doprineti u fazi planiranja i koncipiranja. Tako se radi i u svakom dobrom poduzeću. Ideje su naime sjajna stvar ali u nekom trenutku jih je treba sistematizirati ako se želi raspravo privesti ka određenim ciljevima u smislu plana za pokretanje nečeg od značaja (a ne samo rasprave!). Slažem se i sa savim onima koji misle da ne vredi kukati za prošlim vremenima i prošlim prilikama (ipak su one sve najpoznaije po tome da su prošle!) i da se ne vredi puno oslanjati na državu o razlozima je moguče čitati u svakom od vaših priloga i u svim medijima), nego je treba stvarima pristupiti anagažirano. Jednom sam slušao Draganino predavanje o tome koliko ima u Srbiji blogera – pa povežite se! Jer ono što politika još kako uvažava je moč – a još više moč koja ima jako medijsko pokriče!
@Dragana Djermanovic: Ako uzmemo u obzir da se brendiranje države ne sprovodi preko jednog izolovanog projekta, već preko strategije (odnosno programa) onda možemo zaključiti da je ova izjava dnevnopolitičkog tipa. U prilog tome govori i budžet od svega 140.000 evra.”
—-
Uhhh… mislim da ne bih smeo da ponudim nekoj iole ozbiljnijoj firmi brendiranje sa takvim budzetom.. a kamoli za celu zemlju…
to nece pokriti plate, inace glomazne administracije…
@Miloje Sekulic: B92 Info Vesti Ekonomija
“Nedovoljno novca za brendiranje“
—-
Ne mozete brendirati ono sta ne postoji. Mislim da vlasta ko zeli da brendira srbiju pre svega treba da stvori stabilnu, pouzdanu i funkcionalnu drzavu koja je atraktivna destinacija i za turiste i za investitore. Dok toga nema, nema se sta ni brendirati. Ovako, hvalimo se necim sta nemamo. Ili, mazemo oci svetu. zavrnimo rukave i radimo, kad napravimo dobar proizvod od Srbije, lako cemo ga onda predstaviti… dobro se lako prepoznaje…
Citiracu Miodraga Kostica: “Željeni brend Srbije
Šta to znači za nas u Srbiji? To znači da ako kažemo svetu da smo domaćinska nacija, da smo gostoprimljivi i druželjubivi, to mora da se ogleda kroz svaki aspekt našeg života. Kroz državnu upravu, kroz poslovne organizacije, kroz običan narod na ulici. Džabe je da svetu govorimo kako smo lepi i nasmejani, da smo dobri domaćini, ako kad dođu u Srbiju vide namrštena lica, neljubaznost i negostoljubivost. Prvi korak ka promeni percepcije o Srbiji, je da se prvo mi sami promenimo. A da bi se promenili prvo treba da se dogovorimo šta je to što želimo da promenimo i unapredimo u našem ponašanju, zatim da se dogovorimo kako da to izvedemo, pa kad to i uradimo, tek onda da to razglasimo po svetu. ”
izvor: http://www.veza.biz/mkostic/148.html
Pogledao sam reci “brendiranje Srbije” i pustio mozak na “slobodan tok ispashe” da upamti prve tri asocijacije.
Prva:
Kancelar Zapadne Nemachke Vili Brant u socijalistichkoj Varshavi javno klechi na oba kolena pred spomenikom palim Poljacima u II svetskom ratu.
Druga:
Starija zapadna Evropljanka koja je tokom 90-ih vodila projekat nenasilne komunikacije i nenasilnog reshavanja konflikata medju mladima iz zemalja nastalih na prostoru bivshe Jugoslavije, javno, pred svim uchesnicima radionice, objashnjava kako je njen otac bio pripadnik kvislinshkih jedinica tokom II svetskog rata i kako nju grize savest zbog toga.
Treca:
Dokumentarac o Japanu snimljen 70-ih, mislim da je autor bio Goran Milic. Scena u kojoj mala Japanka, cca 7-8 godina, objasnjava ono sto je naucila u skoli – da njena zemlja, u stvari, uopshte nema prirodna bogatstva, i da zato oni, Japanci, moraju mnogo da rade…
Branding pocinje iznutra prema unutra. Strateshki zasnovano. Valja procitati prvo pobednicki (novembar ’08), a zatim i inauguralni (januar ’09) govor Baraka Obame. Kome posle toga nije jasno, verovatno mu nikad ni nece biti.
Postovani blogeri,
Projektni zadatak koji je sacinilo Ministarstvo trgovine i usluga (MTU) kao nadlezno resorno ministarstvo Vlade Republike Srbije za realizaciju posla Nacionalni brend Srbije, obavezuje pruzaoca usluge da pored sacinjavanja strategije u periodu od maks. 180 dana ZAJEDNO SA SEKTOROM ZA USLUGE MTU IMPLEMENTIRA STRATEGIJU. Na taj nacin postize se visi stepen efikasnosti koja treba da rezultira sa efektivnim izvrsenjem zadatka A TO JE: POZITIVAN BREND SRBIJE.
Evo da prenesem sa Linked In-a gde takodje traje veoma konstrukivna diskusija…
Evo sta je danas rekao Scott Bedbury o brendiranju Srbije (neko pametan iz publike je na kraju prve sesije postavio ovo pitanje).
“To set the right expectations is the most important, and to optimize the experience. You should get the insight about how the nation actually behaves, and you have to accept it. It might be hard, and if you dont like it – you’ll have to change it over time. Its important to know 1. what YOU think 2. what your neighbors think of you 3. what business think of you. Thats what you have to uncover and bring it forward.
Brand ignition can take a years, so be patient.
You have to INSPIRE every individual, Serbian and business owner, to stand up and to become a PART OF THE PROCESS.”
Ovo poslednje mislim da smo zapoceli…
E jos da optimizujemo iskustvo koje ljudi sticu, da ujednacimo makar nesto.
Na primer, evo posta iz 2006 (rani radovi, cist romantizam
OPTIMIZOVATI SRBIJU
EPIZODA: TAKSISTA
…i jos neka pitanja imam.
STA BI BIO REZULTAT BRENDIRANJA SRBIJE Kako bismo znali da smo uspeli
Kada bi se to desilo? Od cega to zavisi, ali konkretno? Koliko bi trajao proces? Ko bi u njega bio ukljucen i zasto? Kako bi bili regrutovani lobisti? Ko bi bio target?
Jer, bez ovih parametara, i buzet od 100 dinara je previse. Zar ne