Zemlja kao Brend – Srbija kao Brend II

da ne idem sad na sastanak napisao bih poduzi komentar..ali napisacu posle…

Nismo samo pobedjivaliu.. I gubili smo ali smo zadrzali duh. I porazi su dobri ako iz njih ucimo.

Potrebni su afirmativni tekstovi na ovu temu… Kao i akcije…

Da dodam na ono da je Srbija majka – da je ona majka i mnogih ljudi koji su otišli iz zemlje da sebe, zbog sebe samih, ulažu u neke druge zemlje i kontinente. Uglavnom zato što nisu imali uslova ni za rad ni za usavršavanje a ponajviše zbog toga što mi nemamo talenat da prepoznamo ono što je dobro pa u to nešto da uložimo sve dok ne dobijemo potvrdu spolja. Neko drugi omogući uslove, prepozna talente i gura ih dalje a onda kad nešto postignu nama ostaje ono glavno. Da se ponosimo.

U Srbiji nemate nikakvu vrednost niti po bilo čemu možete postati značajni dok to ne postanete negde sa strane.

Srbija ima tu manu da olako ispušta svoje ljude, da ih ustupa nekom drugom.

Zahvaljujem se na kvalitetnim komentarima i mnogobrojnim konstruktivnim predlozima na dosadašnje postove.
Sublimirane predloge, komentare i pitanja izneću na Okruglom stolu Ministarstva: “Nacionalni brend Srbije” na Brand konferenciji 13. februara.
Od negde se mora početi… Ni najsloženije matematičke formule nisu nastale odjednom; rešenje je rezultat sinergije, svaka aktivnost može postati značajna ali (možda) nije odmah i na prvi pogled takva.

Da nastavim komentar za “majku”.. Na listi veliku vecinu cine: sportisti (samofinansirajuci), dalje, ljudi koji su otisli iz Srbije jer ovde za njih nije bilo prostora i razumevanja, kao i mnogi zasluzni u proslosti i (na zalost) pokojni.

Sta to govori o Srbiji njenim aktivnostima, OVDE i DANAS? Sta je to odavde cime cemo DANAS da se predstavimo? (a da nije goli, jos neuredjeni, prirodni resurs)

Pravo predstavljanje sledi tek kada se nesto uredi i uradi i kada se neko u tom radu dokaze.
Do tada treba koristiti priliku da se o Srbiji lepo prica (rodbina, prijatelji, web..) ali nikakve ozbiljne pare iz budzeta ne treba pod tim izgovorom trositi.

Samo skroman prilog diskusiji: mi smo genijalni u neotkrivanju sopstvenih prednosti i vrednosti koje treba da istaknemo. Brending nije opsta stvar, vec je neophodno izdvojiti par prepoznatljivih stvari.

Pogledajmo malo u komsiluk: izdvojene su i pazljivom kampanjom pozicionirane tri stvari:
- more
- sport
- sahovnica (koja je imala i znacajnu ulogu u repozicioniranju nacionalnog identiteta).

Koga god upitate za Hrvatsku izdvojice te tri stvari.

Sta ce izdvojiti za Srbiju?
- Rat
- Milosevica (Karadzica i Mladica pride)
- Exit.

Eto jedne pozitivne stvari. Nazalost, nije je drzava stvarala kao brend, vec ti ljudi sami. Medjutim, sam Exit je dokaz da se moze. Ako se hoce, naravno.

A da li se hoce? E, to je pravo pitanje.

Dragana, „nacionalni brend menadžer” (kako si ga nazvala) postoji. To je Ivan Tasovac. On je krajem oktobra postao predsednik Saveta za brendiranje Srbije.
Mozda mu se funkcija ne zove nacionalni brend menadzer ali opis posla mu je isti.

Na ovom linku, pri dnu strane, imate jedno njegovo razmisljanje na temu brendiranja Srbije

http://www.taboomagazine.org/code/navigate.asp?Id=77

Inace….Ovo je odlicna tema a odlicni su i komentari.

Pozdrav!

Svidja mi se deo koji pocinje recenicom “Ko nam brendira našu Srbiju”. Upravo je to razlog zasto sam u par komentara napisao da se brendira ono sta vredi i (ne mogu se sad setiti reci pa cu parafrazirati samog sebe) – da moramo iznutra da promenimo Srbiju pre nego sto ocekujemo da cemo branding politikom podici njen ugled u svetu.

Kazes na par mesta “ne slazem se sa onima koji”… mislim da ti koji su dali naizgled negativne komentare ne misle negativno-naprotiv, oni samo kao i ja konstantuju ono sta si i sama par redaka dalje napisala – ko nam brendira srbiju – oni koji pojma nemaju. Oni koji su povazdan greske sakrivali propagandom.

Nama je potrebna korenita promena i misljenja sam da branding politika treba da se usmeri na ono sta je pokojni Djindjic pokusao – da menja svest naseg naroda. Da zasucemo rukave i radimo. Da, svako pojedinacno da doprinos. Da, reci ces, i dosad smo imali kvalitetne pojedince. Jesmo. Koliko njih, statisticki? Koliko su nasi ljudi statisticki posmatrano ucinili dobrog za covecanstvo. Mozda i ne toliko koliko bi mi mogli. Branding politika Srbije pre svega treba da se okrene narodu Srbije, koji mora da postane svestan da mu niko drugi nece pomoci ako sam sebi ne pomogne. Kad budemo imali kvalitetne i uspesne, postene pojedince u svakoj ulici, kad budemo se vise oslanjali na svoj rad nego na igre na srecu, donacije i pomoc, onda vredi razmisljati o tome da tu novu lepu sliku Srbije predstavimo svetu. Ne brini, svet nas posmatra. zato i jedva da dolazi jer nas posmatra i bas mu se ne svidja ono sta vidi. Hajde da podavijemo rukave, zagrejemo stolice, da pocnemo da radimo i ucimo. I da ISTOVREMENO pocnemo da govorimo o svojoj zemlji lepo. Ili ako nam se ne svidja nadjimo neku koja nam se svidja i idimo tamo. meni se i ovakva kakva je Srbija – svidja. Zao mi je sto nije bolja i cinim sve sta mogu da je ucinim boljom. ALi sam protiv i bicu protiv bacanja para u neke prazne politicke govorancije, programe koji farbaju sliku srbije, ulepsavaju je itd.

Imamo mi sta da brendiramo i sada – ali zadrzimo se samo na tome – budimo posteni.

Kako cete prepoznati jedan brend. Prvo ga razbijte. Hajde uzmite sliku neku fotografiju nekog mesta u Srbiji i van Srbije, sakupite 50 fotografija i pitajte ljude da li prepoznaju mesta. Ako ih prepoznaju, onda kad nigde ne vide natpis na cirilici, kad nema naziva slike, onda to jeste proizvod, mesto vredno brendiranja. Ako ih ne prepoznaju, onda tu ima ohohoho posla da se to “nesto” ucini prepoznatljivim. Nemojmo lagati sebe. Super je ta ideja o nacionalnom brendiranju, ali ako dobijemo Nacionalnog Brand manadzera Srbije, da lit o znaci da cemo se pomeriti korak unapred? Sta je sa gradskim arhitektama – koliko su unapredili arhitekturu gradova? Ma makar da su unapredili izgled vec psotojeceg, sacuvali ono vredno od propadanja. Nisu, nazalost.

Zato verujem da sinhronizovana akcija zainteresovanih pojedinaca vredi vise od drzavne akcije. I sama navodis da se “putem prijatelja i rodbine u određenoj zemlji – 35%” ljdui zainteresuje za neku zemlju. Nek politicari za sad rade ono sta im je posao – da odgovorno vode svoju zemlju a ne da drpaju i pune dzepove i pljuju jedni druge i brikaju nas preds vetom i cine sve da nam se zgadi poltiika i da ih se stidimo. Znam da je ovaj zahtev naivan, ali ako vec nece onda nek dodjemo do mehanizama da uticemo na nih da bar taj lopovluk i prostakluk u svom ponasanju sakriju od ociju javnosti. Svuda ima afera i lopova ali nigde posle obelodanjene afere politicar ne moze tako lako ostati jos cvrsce na vlasti nego kao kod nas.

Od njih, kad bi samo toliko malo ucinili za svoju zemlju, bolju korist tesko da bi mogli imati.

A onda bi vec mogli da se istaknu dobri primeri, i pozitivni pojedinci i firme koje vrede. Onda bi ono sta Srbija ima ponuditi vredelo vise.

Nazalost, najveci neprijatelj brendiranja Srbije nije narod, vec politicari koji kobajagi vode zemlju. Srbiju ne sramote pojedinci, vec oni koji se najdalje cuju – ambasadori koji krse zakone i sakrivaju krimianlce, daju im duple pasose, politicari koji velicaju osumnjicene za najteze zlocine, politicari koji javno prebijaju novinare i ponose se time, politicari koji nisu informisani, oni koji imaju razumevanja za razularene bande koje razaraju grad. Oni su sljam i sramota Srbije i sa njima na vlasti ili uz vlast ne mozemo daleko. Oni su NASA odgovornost i dok glasamo za takve dotle cemo i snositi posledice.

Inicijativa je odlicna, Dragana, podrzavam je i pomocic cu svim snagama, ali ne zelim da zivim u zabludi da ce iko na vlasti uciniti ista sam i zaista dobro za brendiranje Srbije, upravo iz razloga sto riba smrdi od glave, a cisti se od repa. Mi ciscenje Srbije moramo poceti od nas samih, od svog dvorista. Budite deo promena koje zelite videti u svetu, rekao je Gandi. Ne verujem da je bio glup. Kenedi je rekao, ne pitaj se sta tvoja drzava moze uraditi za tebe, vec sta si ti uradio za svoju drzavu. Mi nemamo takve vizonare danas, jednog su nam ubili. I mnogi jedva cekaju da njegove ubice budu na slobodi.

To nije Srbija koja se moze brandirati onako kako zelimo.

Pocnimo sa promenama od nas samih, uticimo na ljude oko sebe, ne dajmo losijima da budu ispred nas. I stavljajmo do znanja vlasti da se mi PITAMO. Ne treba da ma VLAST kaze kakva je Srbija, vec treba da nam vlast kaze sta ce uciniti da DOBRO dorbo prolazi u Srbiji, a ne samo lose i nemoralno. Neka omoguce da Dobro bude zasticeno, negovano, pa cemo im dati mnogo lepih stvari koje mogu da pomovisu bez ulepsavanja. Nek rade svoj posao a neke super komplikovane strategije i preskupe akcije na brendiranju Srbije nek batale i nek se okrenu sredjivanju same Srbije. Svet nije corav, posmatra nas. Ne treba mi da kazemo svetu – SRBIJA JE BREND, svet treba da kaze – VI STE (SRBIJA) BRAND.

Podsticajno, inspirativno, emotivno, hrabro. Hvala ti za energiju koju bezrezervno ubrizgavaš. Mene si ponovo probudila, u momentu razbudila, osvežila i pokrenula. Ne, nisi ti luda i nerealna! A ako i jesi, znaj da imaš drugare, i to nadam se mnoooogo drugara. Ja svakako ne želim na dno ljudske razvojne lestvice. Ne pripadam tamo, ne pripadaš ni ti, a ni mnogi od nas. Kako stvari sada stoje, dunemo mi, al’ povremeno, i svako u svoju stranu. E, pa došlo je vreme da zajednički duvamo, ne bismo li ih oduvali i konačno krenuli putem koji je NAŠ!

Krenuli ste – sad je potrebno samo da u to privučeto što više ljudi, da pokrenete svedržavnu razpravu o brendiranju Srbije. Kako se vidmo sami? Kako nas vide drugi? Kako bi želeli da nas vide? Itd. Potražite sumišljenike po školama – neka to bude i deo nastavnom programa ili barem izvanškoskih aktivnosti. Pokrenite medije. Pomognite jim da shvate da ambasade (ne samo dopisnici) puno toga prevode – pa sad pogledajte svoje medije i kažite kakvu sliku zapravo šalju u svet! I nije problem u tome da raskriju lopovluke – problem je što se ne pokreču odgovarajuče akcije protiv njih. Niko ne očekuje da će Srbija odjednom postati zemlja prava – ali očekuje se atalna aktivnost na tom polju i redovni pomaci ka boljem. Ima jako puno t.z. “gras ruts” akcija koje se može pokrenuti. Neka svako ko čita pozove još nekolicinu prijatelja da se nam pridruže u akciji i da i oni mobilišu druge. Nek se zavežu etičnom ponašanju i stvaranju Srbije koje želite – prije ili kasnije i političari neče moči da izbegnu to. I to će se preneti preko ambasada i medija u druge zemlje.
Još nešto. Kad sam 2000 godine počeo dolaziti u Srbiju, Beograd je bio sjajno mesto za zabavu. I sad je takav, još uvek ima sjajne ljude, ali je postao užasno skup! U BG je sve skuplje nego u večini zemalja EU! A vama trebaju mladi da dolaze. Oni vole avanturu, ne plaše se stereotipa koji kruže o Srbiji, vole upoznavati nove ljude – ali ne vole odlaziti na mesta gde jih deru. Možda bi ipak vredelo učiniti neki dodatan napor za privučenje mladih (omladinski hoteli itd.)

Најпре да похвалим ауторку на интересовању за ову област. Имаће прилику да говори на конференцији о врло озбиљној ствари и ја је подржавам. Међутим, упутио бих неколико сугестија, али је она то од мене навикла. Коментари су одвојени по деловима ауторкиног текста.

КО СМО, ШТА СМО.

Одговор на Ваше питање на крају дела Ко смо, шта смо: Има доста таквих народа. Скоро сви народи који данас имају државу су имали успоне и падове. Сви су побеђивали и били побеђени… Наша историја је занимљива али нам неће помоћи да се позиционирамо у многим облицима брендирања. Нико нам неће завидети што смо помогли пробој Солунског фронта. Много је већих битака било у историји света. Можда је та битка нама значајна али другима није. Косовски бој је нама значајан али Турцима није. Наравно, нешто може да се искористи.

ГДЕ СМО, КУДА СМО ПОШЛИ.

Извините, али ја мислим да ми немамо много. Срећом, то није битно за брендирање. Пре бих рекао да имамо довољно елемената.

А САД.

Не слажем да је Влада нестабилна. Систем је исти. Колико је година министар др Слободан Милосављевић министар? Колико је година др Томица Милосављевић министрар? Колико година је мр Динкић министар? Зар не примећујете да је све исто? Чак мислим да је господин др Томица најдуже на ф-ји министра у историји Србије, али нисам сигуран. Надаље, буџет од 140.000 евра је велики за тзв. пројекат које они раде.

ШТА ДАЉЕ.

Делимично се слажем са делом како треба почети. Не слажем се са приступом Future Brand-a Сматрам да је приступ површан и нема концепт стратегије.

Извињавам се ако су критике биле оштре.

Срдачно,
Миљан Премовић

П.С. могли би да пишемо ћирилицом, за почетак

Sjajan size, Dragana!
Ovo postaje sve vaznije mesto, bravo za tebe i komentatore

Ima samo jedna stvar koja nije pomenuta, a meni se cini da je zaista sustinska.

Rec je o tome da:

1) pravila postoje ali se KRSE
2) osecanju da moze svako i uvek da vas prevari (a da pri tom slabo sta mozete da ucinite) jer drzava, inspekcije i udruzenja jednostavno nemaju mehanizam da uticu na to.

Ne pricam ovaj put, namerno, o KORUPCIJI koja je kljucna stvar.
Aminovana, precutno dozvoljena, deo nacionalnog koda (viski, kafa, cokolada…), od najnizeg fo najviseg nivoa.

Konkretnije i vise o osecanju NESIGURNOSTI ima na mom blogu (kliknuti na link iz naslova) – da ne blogujem po tudjem kad vec imam svoj

Pozdravi

Jelena Jovanovic

Ako pišete u cirilici može vas čitati samo oni koji to znaju! Znaći da ne želite brendiranje i odaziv u inostranstvu nego da pišete i raditi za domaću publiku – to i nije loše ali se time ograničavate samo na domaće. Pri tome želim da kažem da oni koji to znaju imaju prednost u odnosu na one koji to ne znamo – kao i kod znanja jezika: jako je dobro to znati jer predstavlja prednost. Ali ako želite što širi doprinos ka bilo čemu onda omogučite i nama koji to ne znamo ali donekle znamo jezik (Slovenci, Hrvati…) da razumemo šta ko hoče – jer predpostavljam da svi koji pišu imaju i žele nešto reći i doprineti. Ovaj blog je naime stvarno kvalitetan: avtorica otvara vrlo relevantne teme čak i za šire područje i neke od njih smo i preveli i poslali našim kolegama iz inostranstva (npr. VIP događaj, Brand Srbija) jer mogu da služe mnogima za uzor. Uz to smo jim poslali i komentare. još jednom bi želeo da naglasim – ta moja želja nikako nije devalvacija cirilice nego je prosto želja za olakšanom komunikacijom. Isto tako kao što više ili manje svi upotrebljavamo engleski kad izađemo van ili kako će više ili manje svi Slovenci govoriti sa vama neku vrstu YU esperanta ako čete nekog nagovoriti na srpskom. Zato je i za pohvalu ideja da se postave dvojezične table (srpski, koji slobodno može ostati i u cirilici) i engleski da mogu stranci shvatiti gde moraju da idu. Jer i to je način na koji izkazujete dobrodošlicu.

Samo da kaže, svaka čast na kvalitetnom postu

Zaista mislim da ne postoje oni koji ne bi podrzali ovu akciju .
Mozda da prosirimo ideju na sto veci broj zainteresovanih , da se prikupi sto veci broj kvalitetnih kritika, sugestija i predloga, da se sve sublimira i da Dragana ode na Okrugli sto sa jednim nacrtom koji bi oslikavao misljanje ljudi koji vec daju svoj doprinos u ovoj temi.
Vec posle nekoliko komentara, jedna od osnova je nas sistem bez sistema, velika korupcija, misljanje nasih politicara da su oni brend?( moj zakljucak), veliki broj problema na lokalu koji se prenosi na vrh, ili pak obrnuto?… i sve nesto lose sto svi vidimo ?…
Postoje i konkretni predlozi poput Exita, mozda Guce…
Ukljucivanjem veceg broja zainteresovanih dobili bi kvalitet kroz kvantitet ili bar priblizno nesto sto mi mislimo da je pravac brendiranja Srbije.
Zahvaljujem se Dragani na istrajnosti , od mene ima iskrenu podrsku ! Nadam se da cu biti konstruktivniji u narednim obracanjima?..

Ja nikako ne mogu da prihvatim ovo sa Gucom sve dok to od vasarske atrakcije ne preraste u pravi festival kakva je namera i bila pre nego sto se proculo. Da pojasnim, po zavrsetku festivala (vasara) dobijemo informaciju ko je postao majstor trube, najbolji orkestar itd. a onda danima slusamo vesti koliko se ovnova i ostalih zivuljki pojelo, hektolitara piva popilo i koliko je njih registrovano da ne mogu da stoje na nogama. I naravno, sve dok ne prestane da se pravi ona ujdurma sa parkiranjem koje uglavnom kosta kao da si resio da parkiras boing.
I sve dok prestanu da se bave budalastinama kao sto je ono kad je pretprosle godine tadasnji domacin, moj omiljeni bivsi ministar Ilic trazio da se u Guci zabrani izvodjenje pesme ”Sota” proglasivsi to pevacko albanskim deliktom!

I bice nam tako sve dok ima onih – rodi me majko za infrastrukturu pa me baci u kulturu.

I svaki put kad gledam ”Dvougao” izbezumi me ono pitanje – Exit ili Guca, sta to znaci da se opredelis za gradsko i ruralno, da pokazes da si napredan i okrenut ka Evropi ili nazadan i okrenut tradicionalnom? Zbog cega moramo da budemo opredeljeni kad su ovakve stvari u pitanju.

Trebalo bi oba, da neko ne shvati da sam protiv Guce, naravno da nisam ali organizaciono to ima toliko mana.

Poštovani gospodine Čiriču,

Imao sam čast da slušam Vaše predavanje na Fakultetu organizacionih nauka. Imate neobičan nastup, lepe primere i ostavili ste dobar utisak na mene.

Medjutim, ne bih se složio sa Vašom opaskom da ja ne želim brendiranje jer ne pišem latinicom. O mojim naporima se možete raspitati kod uvažene koleginice Dragane Djermanović ili na katedri za marketing FON-a (kod bilo koga).

Koliko se sećam Vi ste bili na FON-u 2007. godine i tada ste rekli da treba da učite ćirilicu jer Vam je potrebna. Znajući Vaše intelektuale sposobnosti trebalo bi Vam nekoliko sati vremena (možda i desetine minuta) da savladate ovo prelepo pismo.

Evo da iskorisim priliku da kažem:
Svima želim dobrodošlicu u moju Srbiju.
Želim svima lep provod u mom rodnom Beogradu.
Želim biznismenima da sklope dobre poslove.
Želim mladima da se zaljube.

Sada mirne savesti mogu da pišem na pismu koje volim.

Srdačno,
Miljan Premović

Već godinama unazad, kada se bilo koji razgovor pokrene (na ulici, u kafani, na slavi…), dođe se do tačke preseka – POLITIKA. Sve u ovoj zemlji ima veze sa politikom. Pre nego što bilo koji građanin ove zemlje počne bilo šta da radi, mora prvo da pogleda, zatim i prati dnevni (mesečni) politički kurs, kao vremensku prognozu. Umesto da se maksimalno posvetimo svojim poslovima, usmerimo energiju, znanje i ljubav, mi moramo da se bavimo političkim temama. Nažalost, to je naša realnost. Teško je objasniti prosečnom stanovniku naše lepe zemlje da se treba boriti i optimizmom, ali nije neizvodljivo. Teško je iz tog razloga zato što nam u tome odmažu (opet) političari, sa svojim glupostima i ličnim interesima. I slažem se da prvo treba krenuti od sebe, ali i od svoje porodice, svog grada, pa na kraju svoje zemlje. Moramo raditi na sebi, moramo napredovati, moramo stvarati. Najlakše je sedeti i žaliti se kako je teško.
Mislim da je potrebno krenuti u brendiranje Srbije, jer ne možemo da čekamo da se stvore idealni uslovi za brendiranje, ipak imamo šta da ponudimo. Paralelno treba raditi na poboljšanju kvaliteta ponude. Po meni, najbolji primer brendiranja je opština Inđija i kako to radi g. Ješić. Dragana je na početku pobrojala ličnosti koje se obeležile srpsku i svetsku istoriju. Pođimo recimo od toga. Zašto se ne bi snimio film o Tesli? Umesto sto se troše pare na finansiranje filmova i serija sa tupavim pričama, zašto se ne bi sakupio sav taj novac za snimanje jednog kvalitetnog i (za naše uslove) visokobudžetnog filma o Nikoli Tesli? Ili film o Svetom Savi, knezu Lazaru, Karađorđu? Film koji bi se prikazivao u svetu, koji nije samo za naše bioskope. Možda će neko reći: „Ma važi, snimamo film o Tesli koga je Srbija odbacila, radnja se sve vreme dešava u Americi!’“ Jeste, ali Tesla je Srbin. Novi film „Australia“ je takođe dobar primer brendiranja (bez obzira na glumce i budžet).
Miloje Sekulić je puno toga rekao postavivši tri linka (serbia.com itd). Ako u pretraživaču ukucamo reč Croatia ili Slovenia vidimo koliko su se oni potrudili sa svojim portalima. U proces brendiranja moraju se uključiti sve institucije sa svojim programom i strategijom.
Kao i pojedinci.

Jesic i Indjija su stvarno odlicni primeri brendiranja i toga da se moze ako se hoce!

Internet je velika mreza sastavljena od milijardi malih mreza. Zasto je sad to bitno?
Zivim u Svajcarskoj, koju smatram uspesnim brendom u svetu.
Svajcarska je sinonim za preciznost, kako svojih satova, tako i svojih vozova (u praksi to nije uvek tako, ali, da bi se to primetilo mora se ziveti tu).
Svajcarska je primer pouzdanosti, kako svoje tehnologije, tako i svojih banaka (ni to uvek nije tako, kao sto se vidi u poslednje vreme, ali…).
U Svajcarskoj ne funkcionise sve savrseno, ali, funkcionise. I u Svajcarskoj ima policije na svakom koraku, ali, malo kome to smeta. Policijska zemlja? Definitivno, ali i zemlja gde se bitne stvari odlucuju nacionalnim referendumom.
Politicari kradu, sigurno, i u Svajcarskoj, nedavno je Ministarka Finansija jednog Kantona utajila porez, ali je odmah i smenjena.

Po meni, uspesan globalni brend Srbija zavisi od: uspesnog brenda Javni Gradski Prevoz, uspesnog brenda Sluzbenica na salteru, uspesnog brenda Javno Tuzilastvo, i da ne nabrajam dalje, verujem da shvatate sta zelim reci.

Oko godinu dana se bavim tematikom brendiranja mesta (Place branding), proucavajuci marketing strucnjake, iskustva, uspesno sprovedene kampanje, da bi napravila kvalitetan magistarski rad koji ce imati prakticnu primenu. Motiv mi je bio da na neki nacin dam doprinos svojoj zemlji zajedno sa kreativnom snagom ljudi koji menjaju sliku sveta o Srbiji, kakvi ste i vi Dragana. Tema je vrlo nova i prepuna nedoumica i razlicitih tumacenja poput brend identiteta i imidza. Zato cu razjasniti tu nedoumicu interpretirajuci neke vodece teorije iz te oblasti. Brend imidz je ono kako vas vide spolja, slika koja se vezuje za destinaciju. Nju emituju ljudi koji tamo zive, mediji, promotivne poruke, turisti koji su boravili tamo itd. Imidz je relativno trajna kategorija i da bi se promenio potrebno je mnogo truda i vremena, citaj marketinskih akcija i i velikog ulaganja. Brend identitet je ono kako zelimo da nas drugi vide tj. sustina destinacije i ono sto ona predstavlja. Kada se pristupa kreiranju brenda destinacije potrebno je odrediti brend identitet i onda kroz komunikaciju sa ciljnim segmentima oblikovati pozeljan imidz.
Dakle, posao Srbije je izgradnja brend identiteta – sta Srbija u stvari predstavlja. A predstavlja mnogo toga, sve ono sto ste vi naveli, i pozitivno i negativno. Stvar je u tome da se i negativno predstavi kao pozitivno npr. srpski inat moze biti predstavljen kao ponos (pa i Skoti su prgavi i nezgodni, pa ih nista ne sprecava da privlace turiste putem kampanja Visit Scotland), nedovoljna razvijenost infrastrukture kao avantura po Srbiji itd. Salu na stranu, ne treba biti nerealan i obecati ono sto ne mozes ispuniti. Brend treba da pruzi obecanje o nezaboravnom turistickom iskustvu, zdravom proizvodu, sansi za ulaganje, mogucnosti za studiranje itd. A svaka zemlja ima sta da ponudi, samo je potrebno prepoznati snage i pretociti ih u sanse. Da bi se kreirao brend potrebno je preduzeti sledece korake:
1. Inicijalna faza planiranja – NTO sa predstavnicima vlade, industrije, gradjana, trgovine, zajednicki rad na jednom cilju – stvaranje brenda u koji veruju i u cijem okrilju vide sebe.
2. Istrazivanje trenutnog imidza i pozicioniranosti
3. Kreiranje brend identiteta
4. Ustanoviti delove brend identiteta
5. Ozivljavanje brenda kroz vizuelni i verbalni identitet – slogan, logo itd.

Pritom treba imati na umu da brend nije slogan ili logo, on je mnogo komleksniji, slozeniji, multidimenzionalan, pristup je multidisciplinaran i u ovom procesu su kljucni ljudi, jer oni prenose pricu o brendu. Jednom recju, potrebni su ne samo strucnjaci koji ce kreirati brend, vec ga mi pojedinacno, kao stanovnici Srbije, oblikujemo svakog dana. Ako mi kritikujemo, kukamo, odlazimo iz Srbije, novine nam pisu samo negativnosti, ne koristimo domace proizvode itd. kako cemo ubediti nekoga spolja da je Srbija brend, da je vredi videti, okusiti?

Zato se mora uciniti zaokret u svesti, a mislim da je ovo kljucno! Da bi se promenila svest ljudi morali bi da se dogovore mediji, naucnici, strucna javnost, vodeci menadzeri i svi opinion leader-i da vise ne emituju stetne poruke po imidz Srbije, da rade u njenom najboljem interesu, da politicari vise ne ucestvuju u aferama vec u akcijama koje nas vode ka izlazu iz ovog tamnog lavirinta u kojem smo se nasli. Menjati svest ljudi, a posebno podsvest koja je zatrovana stalno serviranim negativnostima, veliki je izazov sa neodredjenim ishodom, ali bez toga svaka kampanja brenda bice samo dobro smisljeni projekat na papiru. Ljudi treba da zive brend, da su ponosni na njega, da prenose pricu o njemu u pozitivnom svetlu. Da li bi velike kompanije poput Coca-Cole ili Nike-a dozivele uspeh da su njihovi zaposleni bili nezadovoljni i zalili se na uslove? Oni su postali veliki i poznati zahvaljujuci ljudima koji ih cine, koji su imali viziju i dovoljno snage i sposobnosti da je pretoce u realnost. To je ono sto treba Srbiji, ja, vi, mnogi od nas koji imamo viziju, snage i smelosti da otkrijemo svetu neko novo lice Srbije.

Zelim vam sve najbolje u daljem radu!

Ve

Moje napomene oko cirilice su bile usmerene pre svega ka tome da se što više ljudi ukljući i da nam komunikacija bude što lakša. zamislite da ja pišem na slovenačkom (koji je moj maternji jezik). Iako svako u principu voli jezik koji mu je blizu, a to još posebno dolazi do izražaja u vremenima kad ljudi imaju osečaj da su stisnuti ili ugroženi, koristno je komunicirati i slati što šire razumljive poruke. Nije reć samo o meni nego i o svim onima koji imaju probleme sa time – a bili bi koristni. Ja vrlo dobro shvatam Vaš nacionalni ponos i želju po ne samo očuvanju nego i širenju osnove nacionalne kulture koja bazira na jeziku i pismu. I drago mi je što je tako. Ali sam istovremeno i siguran da ga pisanje latinicom ne bi ugrozilo isto kako ne verujem onima koji tvrde da će engleski izgurat ostale jezike. Reć je samo o tome da su neki oblici komuniciranja razprostranjeniji i da se u komunikaciju na njihovoj osnovi može uključiti više ljudi i time okupiti više ideja – a to bi, koliko pratim Draganin način rada, moglo dati i bolje rezultate. Nadam se da sam time pojasnio svoju nameru. A sad ću pokušati prikazati kako nacionalna obeležja i njihovo isticanje može da stvara sliku koja je posve drukčija od željene. I da odmah naglasim: to što ću napisati nema nikakve veze sa mojim predhodnim pisanjem kao odgovor na objašnjenje kolege Miljana.
Sportske utakmice su nešto što ljudi iz bliže i malo dalje okoline Srbije redovno prate. Sport je nešto što gaje svi ti narodi. Ali kad gledate utakmice i slušate šta pevaju, viću ili bolje rečeno urliću ljudi koji sebe nazivaju Green Dragonsi (LJ), Bad Blue Boysi (ZG), Delije ili Grobari (BG) – i tako bi mogao nastavljati nabrajati još dugo – šta osečate? Jeste, i Srbija i Hrvatska imaju zakon koji kao sankcionira izgrednike – ali šta se u stvarnosti dešava? Koliko tih koji nonstop demolira sve živo da ne pomenem i gore stvari završi tamo gde jim je mesto, u zatvoru? (Kod nas u Sloveniji čak ni toga nemamo!)A tu sliku mediji prenose u svet…. Ili kakvu sliku dajeju političari sa svojim izjavama ili ponašanjem? Šta mislite šta su u svetu mislili ljudi o borbi protiv korupcije u vreme kad je Ilić bio ministar? Jer treba da znate da se izjave ministra prevode i šalju (a to važi i za izjave bivših ministara!). A šta mislite šta oni misle kad čuju da je neko od recimo srpskih političara napao Hrvate, Madžare, Cigane..? Ili šta su mislili ljudi koji su vozili avtoputem kroz Srbiju u vreme kad su na svakom izlazu stajala kola policije? Nema tu nekih tajni. ako napoadate bilo koju naciju i drugi će se nesigurno osečati. Ako imate u vladi ministra koji govori da je radnicima rekao da “mogu kraduckati a ne krasti” badava vam je bilo koja akcija protiv korupcije jer ako je “malim” dozovljeno “kraduckati” koliko onda kradu “veliki”? Ako svuda vidim policijska kola onda mora da je to policijska država… I tako možemo nastaviti. U jednom Draganinom postu možete lepo pročitati kako ljudi skupljaju informacije o destinacijama svog potencialnog mesta posete. I tu je vrlo važno što vide posetioci i oni koji će preneti tu sliku. Jer baš me zanima kakvo je vaše mišljenje o Albaniji. A sad pomislite na osnovu čega ste stekli to uverenje? Jer najverovatnije večina nikad nije bila tamo (iz ličnog iskustva vam mogu reći da su Kosovo i Albanija ne samo različite teritorialno nego je reć o skroz drugoj kulturi, običajima itd.). Svaki detajl je tu važan. Ja npr. jako volim odlaziti u Indoneziju na jedan mali otok Gili Trawangan. Tamo je sve pogrešno i sve ispravno. Ali ono što čete osetiti na prvom koraku je to da ste dobrodošli! Ljudi te pozdravljaju, smeše se ti, raspitivaju se o tebi i uvek su ti spremni pomoći. Naravno da žele na tebi zaraditi (tamo uvek platiš poštenu cenu – onu za koju si se dogovorio). Ali nemojte pomišljati da su oni manje ponosni od nas! (Za one koji ne znaju: borci sa Sumatre važe za najbolje na svetu!). Oni svoja nacionalna osečanja samo ne teraju ispred svih. Jer jako je neugodno biti sa nekim koji se svim silama trudi dokazati da je bolji od tebe! Jer biti ponosan na sebe i svoju naciju je nešto esencialno i koristno za postojanje. Ali stavljati sebe rečima ispred svih drugih je u najmanju ruku ekonomski gledano glupo. Ono ponašanje koje vam pomogne da dobijete rat ili da ga barem preživite, u drukčijim okolnostima je vrlo štetno. Završit ću još jednim primerom, Japanom. Japanci su iznimno ponosan narod. ali kad su to previše ispoljavali, ulazili su u ratove i gubili. Oni su svoju lekciju naučili. Ratna osvajanja i bitke zamenili su ekonomskim. Prezir prema drugima i njegovo ispoljavanje zamenili su iskrenim zanimanjem i kopiranjem svega što su koristno videli kod drugih (naravno to su sve prilagodili svojoj kulturnoj tradiciji). A kakav put će odabrati Srbija?

Od svega po malo.

Bravo Dragana!
Bravo za dobar plan i interpretaciju “Čujte Srbi”. Snažno preporučujem svima da skupe hrabrost i pročitaju Rajsovo ogorčenje poteklo od naroda kome je život poklonio, i onda umesto poricanja objektivno porazgovaraju sa nekoliko starijih i iskusnijih, razmisle, donesu zaključke i približe se istini.
Zovem se Marko i ja sam jedan od onih koji je napustio Srbiju, pre tačno 6 meseci. Živim u dobrim uslovima u Evropskoj Uniji, imam dobru platu i očekuje me vrlo lepo unapređenje. NISAM napustio Srbiju zato što mi ona nije pružila mogućnost ili zato što u njoj nisam video perspektivu već zato što hoću da iskusim i nešto drugačije (naglašavam drugačije ne znači uvek bolje) i onda kad se vratim imam čime da poredim. NISAM srećan što sam van Srbije i siguran sam da ovde neću dugo ostati. U Evropskoj Uniji živi veliki broj ljudi iz svih krajeva sveta, na primer iz Vijetnam, Rumunije, iz Venecuele gde je sigurnost i bezbednost (finansijska, zdravstvena, životna) luksuz, ili čak i puno ljudi iz Sjedinjenih Država. Zašto su onda Srbi koji napuštaju Srbiju drugačiji od Amerikanaca koji napuštaju Ameriku?
Lako je pronalaziti izgovore ličnog neuspeha, učmalosti i inertnosti u situaciji u kojoj se zemlja našla no mnogo je bolje pogledati ljude koji svakodnevno užurbano rade i napreduju, stvaraju porodice i bogatstvo i što je najbitnije uživaju u Srbiji.
Prema svim teorijama (statistike, ekonomije, sistema, društva, politike …) Srbija je sistem – organizacija – država koja ulazi u fazu progresa i tu će se zadržati minimalno narednih 20-30 godina. Trenutno stanje je daleko od idealnog, u poređenju sa prošlim je očigledno znatno bolje, i svakodnevno se menja na bolje. Ljudi i dalje teško žive i koliko njih se trudi da to promeni? Oni koji to čine definitivno ne promovišu Srbiju u svetlu najgoreg mesta za život na planeti već kao državu na Balkanu sa najvećom perspektivom u kojoj dobra ideja donosi raskoš.
U skladu sa tim Dragana još jednom BRAVO!
Pozdrav!