Comments on: Zemlja kao Brend – Srbija kao Brend II

By: Marko Dimitrijević

Marko Dimitrijević — Thu, 25 Feb 2010 13:12:19 +0000

Bravo Dragana!
Bravo za dobar plan i interpretaciju “Čujte Srbi”. Snažno preporučujem svima da skupe hrabrost i pročitaju Rajsovo ogorčenje poteklo od naroda kome je život poklonio, i onda umesto poricanja objektivno porazgovaraju sa nekoliko starijih i iskusnijih, razmisle, donesu zaključke i približe se istini.
Zovem se Marko i ja sam jedan od onih koji je napustio Srbiju, pre tačno 6 meseci. Živim u dobrim uslovima u Evropskoj Uniji, imam dobru platu i očekuje me vrlo lepo unapređenje. NISAM napustio Srbiju zato što mi ona nije pružila mogućnost ili zato što u njoj nisam video perspektivu već zato što hoću da iskusim i nešto drugačije (naglašavam drugačije ne znači uvek bolje) i onda kad se vratim imam čime da poredim. NISAM srećan što sam van Srbije i siguran sam da ovde neću dugo ostati. U Evropskoj Uniji živi veliki broj ljudi iz svih krajeva sveta, na primer iz Vijetnam, Rumunije, iz Venecuele gde je sigurnost i bezbednost (finansijska, zdravstvena, životna) luksuz, ili čak i puno ljudi iz Sjedinjenih Država. Zašto su onda Srbi koji napuštaju Srbiju drugačiji od Amerikanaca koji napuštaju Ameriku?
Lako je pronalaziti izgovore ličnog neuspeha, učmalosti i inertnosti u situaciji u kojoj se zemlja našla no mnogo je bolje pogledati ljude koji svakodnevno užurbano rade i napreduju, stvaraju porodice i bogatstvo i što je najbitnije uživaju u Srbiji.
Prema svim teorijama (statistike, ekonomije, sistema, društva, politike …) Srbija je sistem – organizacija – država koja ulazi u fazu progresa i tu će se zadržati minimalno narednih 20-30 godina. Trenutno stanje je daleko od idealnog, u poređenju sa prošlim je očigledno znatno bolje, i svakodnevno se menja na bolje. Ljudi i dalje teško žive i koliko njih se trudi da to promeni? Oni koji to čine definitivno ne promovišu Srbiju u svetlu najgoreg mesta za život na planeti već kao državu na Balkanu sa najvećom perspektivom u kojoj dobra ideja donosi raskoš.
U skladu sa tim Dragana još jednom BRAVO!
Pozdrav!

By: Aleksandar

Aleksandar — Thu, 25 Feb 2010 10:34:12 +0000

Od svega po malo.

By: Miloš Čirič

Miloš Čirič — Wed, 04 Mar 2009 15:36:26 +0000

Moje napomene oko cirilice su bile usmerene pre svega ka tome da se što više ljudi ukljući i da nam komunikacija bude što lakša. zamislite da ja pišem na slovenačkom (koji je moj maternji jezik). Iako svako u principu voli jezik koji mu je blizu, a to još posebno dolazi do izražaja u vremenima kad ljudi imaju osečaj da su stisnuti ili ugroženi, koristno je komunicirati i slati što šire razumljive poruke. Nije reć samo o meni nego i o svim onima koji imaju probleme sa time – a bili bi koristni. Ja vrlo dobro shvatam Vaš nacionalni ponos i želju po ne samo očuvanju nego i širenju osnove nacionalne kulture koja bazira na jeziku i pismu. I drago mi je što je tako. Ali sam istovremeno i siguran da ga pisanje latinicom ne bi ugrozilo isto kako ne verujem onima koji tvrde da će engleski izgurat ostale jezike. Reć je samo o tome da su neki oblici komuniciranja razprostranjeniji i da se u komunikaciju na njihovoj osnovi može uključiti više ljudi i time okupiti više ideja – a to bi, koliko pratim Draganin način rada, moglo dati i bolje rezultate. Nadam se da sam time pojasnio svoju nameru. A sad ću pokušati prikazati kako nacionalna obeležja i njihovo isticanje može da stvara sliku koja je posve drukčija od željene. I da odmah naglasim: to što ću napisati nema nikakve veze sa mojim predhodnim pisanjem kao odgovor na objašnjenje kolege Miljana.
Sportske utakmice su nešto što ljudi iz bliže i malo dalje okoline Srbije redovno prate. Sport je nešto što gaje svi ti narodi. Ali kad gledate utakmice i slušate šta pevaju, viću ili bolje rečeno urliću ljudi koji sebe nazivaju Green Dragonsi (LJ), Bad Blue Boysi (ZG), Delije ili Grobari (BG) – i tako bi mogao nastavljati nabrajati još dugo – šta osečate? Jeste, i Srbija i Hrvatska imaju zakon koji kao sankcionira izgrednike – ali šta se u stvarnosti dešava? Koliko tih koji nonstop demolira sve živo da ne pomenem i gore stvari završi tamo gde jim je mesto, u zatvoru? (Kod nas u Sloveniji čak ni toga nemamo!)A tu sliku mediji prenose u svet…. Ili kakvu sliku dajeju političari sa svojim izjavama ili ponašanjem? Šta mislite šta su u svetu mislili ljudi o borbi protiv korupcije u vreme kad je Ilić bio ministar? Jer treba da znate da se izjave ministra prevode i šalju (a to važi i za izjave bivših ministara!). A šta mislite šta oni misle kad čuju da je neko od recimo srpskih političara napao Hrvate, Madžare, Cigane..? Ili šta su mislili ljudi koji su vozili avtoputem kroz Srbiju u vreme kad su na svakom izlazu stajala kola policije? Nema tu nekih tajni. ako napoadate bilo koju naciju i drugi će se nesigurno osečati. Ako imate u vladi ministra koji govori da je radnicima rekao da “mogu kraduckati a ne krasti” badava vam je bilo koja akcija protiv korupcije jer ako je “malim” dozovljeno “kraduckati” koliko onda kradu “veliki”? Ako svuda vidim policijska kola onda mora da je to policijska država… I tako možemo nastaviti. U jednom Draganinom postu možete lepo pročitati kako ljudi skupljaju informacije o destinacijama svog potencialnog mesta posete. I tu je vrlo važno što vide posetioci i oni koji će preneti tu sliku. Jer baš me zanima kakvo je vaše mišljenje o Albaniji. A sad pomislite na osnovu čega ste stekli to uverenje? Jer najverovatnije večina nikad nije bila tamo (iz ličnog iskustva vam mogu reći da su Kosovo i Albanija ne samo različite teritorialno nego je reć o skroz drugoj kulturi, običajima itd.). Svaki detajl je tu važan. Ja npr. jako volim odlaziti u Indoneziju na jedan mali otok Gili Trawangan. Tamo je sve pogrešno i sve ispravno. Ali ono što čete osetiti na prvom koraku je to da ste dobrodošli! Ljudi te pozdravljaju, smeše se ti, raspitivaju se o tebi i uvek su ti spremni pomoći. Naravno da žele na tebi zaraditi (tamo uvek platiš poštenu cenu – onu za koju si se dogovorio). Ali nemojte pomišljati da su oni manje ponosni od nas! (Za one koji ne znaju: borci sa Sumatre važe za najbolje na svetu!). Oni svoja nacionalna osečanja samo ne teraju ispred svih. Jer jako je neugodno biti sa nekim koji se svim silama trudi dokazati da je bolji od tebe! Jer biti ponosan na sebe i svoju naciju je nešto esencialno i koristno za postojanje. Ali stavljati sebe rečima ispred svih drugih je u najmanju ruku ekonomski gledano glupo. Ono ponašanje koje vam pomogne da dobijete rat ili da ga barem preživite, u drukčijim okolnostima je vrlo štetno. Završit ću još jednim primerom, Japanom. Japanci su iznimno ponosan narod. ali kad su to previše ispoljavali, ulazili su u ratove i gubili. Oni su svoju lekciju naučili. Ratna osvajanja i bitke zamenili su ekonomskim. Prezir prema drugima i njegovo ispoljavanje zamenili su iskrenim zanimanjem i kopiranjem svega što su koristno videli kod drugih (naravno to su sve prilagodili svojoj kulturnoj tradiciji). A kakav put će odabrati Srbija?

By: Verica Beslic

Verica Beslic — Tue, 10 Feb 2009 15:37:39 +0000

Oko godinu dana se bavim tematikom brendiranja mesta (Place branding), proucavajuci marketing strucnjake, iskustva, uspesno sprovedene kampanje, da bi napravila kvalitetan magistarski rad koji ce imati prakticnu primenu. Motiv mi je bio da na neki nacin dam doprinos svojoj zemlji zajedno sa kreativnom snagom ljudi koji menjaju sliku sveta o Srbiji, kakvi ste i vi Dragana. Tema je vrlo nova i prepuna nedoumica i razlicitih tumacenja poput brend identiteta i imidza. Zato cu razjasniti tu nedoumicu interpretirajuci neke vodece teorije iz te oblasti. Brend imidz je ono kako vas vide spolja, slika koja se vezuje za destinaciju. Nju emituju ljudi koji tamo zive, mediji, promotivne poruke, turisti koji su boravili tamo itd. Imidz je relativno trajna kategorija i da bi se promenio potrebno je mnogo truda i vremena, citaj marketinskih akcija i i velikog ulaganja. Brend identitet je ono kako zelimo da nas drugi vide tj. sustina destinacije i ono sto ona predstavlja. Kada se pristupa kreiranju brenda destinacije potrebno je odrediti brend identitet i onda kroz komunikaciju sa ciljnim segmentima oblikovati pozeljan imidz.
Dakle, posao Srbije je izgradnja brend identiteta – sta Srbija u stvari predstavlja. A predstavlja mnogo toga, sve ono sto ste vi naveli, i pozitivno i negativno. Stvar je u tome da se i negativno predstavi kao pozitivno npr. srpski inat moze biti predstavljen kao ponos (pa i Skoti su prgavi i nezgodni, pa ih nista ne sprecava da privlace turiste putem kampanja Visit Scotland), nedovoljna razvijenost infrastrukture kao avantura po Srbiji itd. Salu na stranu, ne treba biti nerealan i obecati ono sto ne mozes ispuniti. Brend treba da pruzi obecanje o nezaboravnom turistickom iskustvu, zdravom proizvodu, sansi za ulaganje, mogucnosti za studiranje itd. A svaka zemlja ima sta da ponudi, samo je potrebno prepoznati snage i pretociti ih u sanse. Da bi se kreirao brend potrebno je preduzeti sledece korake:
1. Inicijalna faza planiranja – NTO sa predstavnicima vlade, industrije, gradjana, trgovine, zajednicki rad na jednom cilju – stvaranje brenda u koji veruju i u cijem okrilju vide sebe.
2. Istrazivanje trenutnog imidza i pozicioniranosti
3. Kreiranje brend identiteta
4. Ustanoviti delove brend identiteta
5. Ozivljavanje brenda kroz vizuelni i verbalni identitet – slogan, logo itd.

Pritom treba imati na umu da brend nije slogan ili logo, on je mnogo komleksniji, slozeniji, multidimenzionalan, pristup je multidisciplinaran i u ovom procesu su kljucni ljudi, jer oni prenose pricu o brendu. Jednom recju, potrebni su ne samo strucnjaci koji ce kreirati brend, vec ga mi pojedinacno, kao stanovnici Srbije, oblikujemo svakog dana. Ako mi kritikujemo, kukamo, odlazimo iz Srbije, novine nam pisu samo negativnosti, ne koristimo domace proizvode itd. kako cemo ubediti nekoga spolja da je Srbija brend, da je vredi videti, okusiti?

Zato se mora uciniti zaokret u svesti, a mislim da je ovo kljucno! Da bi se promenila svest ljudi morali bi da se dogovore mediji, naucnici, strucna javnost, vodeci menadzeri i svi opinion leader-i da vise ne emituju stetne poruke po imidz Srbije, da rade u njenom najboljem interesu, da politicari vise ne ucestvuju u aferama vec u akcijama koje nas vode ka izlazu iz ovog tamnog lavirinta u kojem smo se nasli. Menjati svest ljudi, a posebno podsvest koja je zatrovana stalno serviranim negativnostima, veliki je izazov sa neodredjenim ishodom, ali bez toga svaka kampanja brenda bice samo dobro smisljeni projekat na papiru. Ljudi treba da zive brend, da su ponosni na njega, da prenose pricu o njemu u pozitivnom svetlu. Da li bi velike kompanije poput Coca-Cole ili Nike-a dozivele uspeh da su njihovi zaposleni bili nezadovoljni i zalili se na uslove? Oni su postali veliki i poznati zahvaljujuci ljudima koji ih cine, koji su imali viziju i dovoljno snage i sposobnosti da je pretoce u realnost. To je ono sto treba Srbiji, ja, vi, mnogi od nas koji imamo viziju, snage i smelosti da otkrijemo svetu neko novo lice Srbije.

Zelim vam sve najbolje u daljem radu!

By: A-SA

A-SA — Tue, 10 Feb 2009 15:37:22 +0000

Internet je velika mreza sastavljena od milijardi malih mreza. Zasto je sad to bitno?
Zivim u Svajcarskoj, koju smatram uspesnim brendom u svetu.
Svajcarska je sinonim za preciznost, kako svojih satova, tako i svojih vozova (u praksi to nije uvek tako, ali, da bi se to primetilo mora se ziveti tu).
Svajcarska je primer pouzdanosti, kako svoje tehnologije, tako i svojih banaka (ni to uvek nije tako, kao sto se vidi u poslednje vreme, ali…).
U Svajcarskoj ne funkcionise sve savrseno, ali, funkcionise. I u Svajcarskoj ima policije na svakom koraku, ali, malo kome to smeta. Policijska zemlja? Definitivno, ali i zemlja gde se bitne stvari odlucuju nacionalnim referendumom.
Politicari kradu, sigurno, i u Svajcarskoj, nedavno je Ministarka Finansija jednog Kantona utajila porez, ali je odmah i smenjena.

Po meni, uspesan globalni brend Srbija zavisi od: uspesnog brenda Javni Gradski Prevoz, uspesnog brenda Sluzbenica na salteru, uspesnog brenda Javno Tuzilastvo, i da ne nabrajam dalje, verujem da shvatate sta zelim reci.

By: Milos Ciric

Milos Ciric — Thu, 05 Feb 2009 15:37:06 +0000

Jesic i Indjija su stvarno odlicni primeri brendiranja i toga da se moze ako se hoce!

By: Miljan Miletić

Miljan Miletić — Wed, 04 Feb 2009 15:36:50 +0000

Već godinama unazad, kada se bilo koji razgovor pokrene (na ulici, u kafani, na slavi…), dođe se do tačke preseka – POLITIKA. Sve u ovoj zemlji ima veze sa politikom. Pre nego što bilo koji građanin ove zemlje počne bilo šta da radi, mora prvo da pogleda, zatim i prati dnevni (mesečni) politički kurs, kao vremensku prognozu. Umesto da se maksimalno posvetimo svojim poslovima, usmerimo energiju, znanje i ljubav, mi moramo da se bavimo političkim temama. Nažalost, to je naša realnost. Teško je objasniti prosečnom stanovniku naše lepe zemlje da se treba boriti i optimizmom, ali nije neizvodljivo. Teško je iz tog razloga zato što nam u tome odmažu (opet) političari, sa svojim glupostima i ličnim interesima. I slažem se da prvo treba krenuti od sebe, ali i od svoje porodice, svog grada, pa na kraju svoje zemlje. Moramo raditi na sebi, moramo napredovati, moramo stvarati. Najlakše je sedeti i žaliti se kako je teško.
Mislim da je potrebno krenuti u brendiranje Srbije, jer ne možemo da čekamo da se stvore idealni uslovi za brendiranje, ipak imamo šta da ponudimo. Paralelno treba raditi na poboljšanju kvaliteta ponude. Po meni, najbolji primer brendiranja je opština Inđija i kako to radi g. Ješić. Dragana je na početku pobrojala ličnosti koje se obeležile srpsku i svetsku istoriju. Pođimo recimo od toga. Zašto se ne bi snimio film o Tesli? Umesto sto se troše pare na finansiranje filmova i serija sa tupavim pričama, zašto se ne bi sakupio sav taj novac za snimanje jednog kvalitetnog i (za naše uslove) visokobudžetnog filma o Nikoli Tesli? Ili film o Svetom Savi, knezu Lazaru, Karađorđu? Film koji bi se prikazivao u svetu, koji nije samo za naše bioskope. Možda će neko reći: „Ma važi, snimamo film o Tesli koga je Srbija odbacila, radnja se sve vreme dešava u Americi!’“ Jeste, ali Tesla je Srbin. Novi film „Australia“ je takođe dobar primer brendiranja (bez obzira na glumce i budžet).
Miloje Sekulić je puno toga rekao postavivši tri linka (serbia.com itd). Ako u pretraživaču ukucamo reč Croatia ili Slovenia vidimo koliko su se oni potrudili sa svojim portalima. U proces brendiranja moraju se uključiti sve institucije sa svojim programom i strategijom.
Kao i pojedinci.

By: Miljan Premović

Miljan Premović — Tue, 03 Feb 2009 15:31:34 +0000

Poštovani gospodine Čiriču,

Imao sam čast da slušam Vaše predavanje na Fakultetu organizacionih nauka. Imate neobičan nastup, lepe primere i ostavili ste dobar utisak na mene.

Medjutim, ne bih se složio sa Vašom opaskom da ja ne želim brendiranje jer ne pišem latinicom. O mojim naporima se možete raspitati kod uvažene koleginice Dragane Djermanović ili na katedri za marketing FON-a (kod bilo koga).

Koliko se sećam Vi ste bili na FON-u 2007. godine i tada ste rekli da treba da učite ćirilicu jer Vam je potrebna. Znajući Vaše intelektuale sposobnosti trebalo bi Vam nekoliko sati vremena (možda i desetine minuta) da savladate ovo prelepo pismo.

Evo da iskorisim priliku da kažem:
Svima želim dobrodošlicu u moju Srbiju.
Želim svima lep provod u mom rodnom Beogradu.
Želim biznismenima da sklope dobre poslove.
Želim mladima da se zaljube.

Sada mirne savesti mogu da pišem na pismu koje volim.

Srdačno,
Miljan Premović

By: mahlat

mahlat — Mon, 02 Feb 2009 15:30:51 +0000

Ja nikako ne mogu da prihvatim ovo sa Gucom sve dok to od vasarske atrakcije ne preraste u pravi festival kakva je namera i bila pre nego sto se proculo. Da pojasnim, po zavrsetku festivala (vasara) dobijemo informaciju ko je postao majstor trube, najbolji orkestar itd. a onda danima slusamo vesti koliko se ovnova i ostalih zivuljki pojelo, hektolitara piva popilo i koliko je njih registrovano da ne mogu da stoje na nogama. I naravno, sve dok ne prestane da se pravi ona ujdurma sa parkiranjem koje uglavnom kosta kao da si resio da parkiras boing.
I sve dok prestanu da se bave budalastinama kao sto je ono kad je pretprosle godine tadasnji domacin, moj omiljeni bivsi ministar Ilic trazio da se u Guci zabrani izvodjenje pesme ”Sota” proglasivsi to pevacko albanskim deliktom!

I bice nam tako sve dok ima onih – rodi me majko za infrastrukturu pa me baci u kulturu.

I svaki put kad gledam ”Dvougao” izbezumi me ono pitanje – Exit ili Guca, sta to znaci da se opredelis za gradsko i ruralno, da pokazes da si napredan i okrenut ka Evropi ili nazadan i okrenut tradicionalnom? Zbog cega moramo da budemo opredeljeni kad su ovakve stvari u pitanju.

Trebalo bi oba, da neko ne shvati da sam protiv Guce, naravno da nisam ali organizaciono to ima toliko mana.

By: Deda

Deda — Mon, 02 Feb 2009 15:30:31 +0000

Zaista mislim da ne postoje oni koji ne bi podrzali ovu akciju .
Mozda da prosirimo ideju na sto veci broj zainteresovanih , da se prikupi sto veci broj kvalitetnih kritika, sugestija i predloga, da se sve sublimira i da Dragana ode na Okrugli sto sa jednim nacrtom koji bi oslikavao misljanje ljudi koji vec daju svoj doprinos u ovoj temi.
Vec posle nekoliko komentara, jedna od osnova je nas sistem bez sistema, velika korupcija, misljanje nasih politicara da su oni brend?( moj zakljucak), veliki broj problema na lokalu koji se prenosi na vrh, ili pak obrnuto?… i sve nesto lose sto svi vidimo ?…
Postoje i konkretni predlozi poput Exita, mozda Guce…
Ukljucivanjem veceg broja zainteresovanih dobili bi kvalitet kroz kvantitet ili bar priblizno nesto sto mi mislimo da je pravac brendiranja Srbije.
Zahvaljujem se Dragani na istrajnosti , od mene ima iskrenu podrsku ! Nadam se da cu biti konstruktivniji u narednim obracanjima?..