Obzirom na činjenicu da čak 60% svojih aktivnosti PR-o
vi i agencije za Odnose s javnošću ulažu u odnose s medijima, te da nam je zaista stalo do toga šta novinari o nama (našoj kompaniji) misle, čak i osećaju, zgodno je da znamo u kolikoj meri na to njihovo mišljenje i osećanje utiču blogovi.
Agencija za istraživanje BRODEUR, deo čuvene Omnicom Group, objavila je izveštaje istraživanja sa zaključkom: “Blogovi utiču na novinare, u gotovo svim aspektima koncipiranja vesti”.
Istraživanje je rađeno na tržištu Amerike, ali kao i mnogi drugi trendovi u komunikacijama koji dolaze iz SAD-a i Velike Britanije, ovaj će trend sigurno biti primetan i u našoj zemlji u narednom periodu (moja procena 1-2 godine). U regionu je ovaj trend već primetan.
Dakle još jedan post o praćenju “Znakova pored puta” u cilju proaktivnog pristupa ( jedinog pravog i istinski efikasnog) i u cilju pripreme za “utakmicu” koja je izvesno na programu. Ukoliko uvažite neke od navedenih činjenica, finalno ćete uštedeti na vremenu, a dobiti na kvalitetu 
.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA:
- Novi mediji (posebno blogovi i društvene mreže) imaju uticaj na veliki broj aspekata izveštavanja, kako na ton vesti i priloga, tako i na pravac u kojem se nadalje kreće tok misli uredništva i novinara, a posebno je vidljiv uticaj novih medija u delu brzine i dostupnosti vesti.
Pojašnjenje: blogovi teme razrađuju kroz interakciju sa korisnicima; interakcija čitaocima bloga daje osećaj objektivnosti, tj. mogu razumeti ili nerazumeti do kraja sadržaje nekog posta, složiti se ili ne sa određenim navodima, ali za razliku od svakog klasičnog medija te svoje nedoumice nadalje u komen
tarima na blogu mogu odkloniti te doneti objektivan zaključak. To je razlog zbog kojeg se čak 52% korisnika interneta u Evropi pre odlučuje za kupovinu nekog proizvoda ili za neku uslugu nakon pročitane pozitivne informacije na nekom blogu. Interakcija dovodi do objektivnosti. Druga stvar je da su blogovi medijum koji je korisnicima na raspolaganju 24 h te da se vesti i informacije na blogovima objavljuju 24 h na dan cele godine… ne postoji niti jedan toliko ažuran i tako dostupan klasični medij!
- Najveći broj novinara ističe da sadržaji sa blogova utiču posebno na kvalitet vesti
- Najveći broj novinara ističe da sadržaji sa blogova utiču posebno na kvalitet vesti
-
Najveći uticaj blogova odražava se na brzinu i dostupnost samih medija i njihovih informacija
- Više od polovine ispitanika (61,8%) ističu značajan uticaj na “ton” vesti koja se obrađuje, dok 51% primećuje snažan uticaj na dalji pravac u razmišljanju uredništva.
Vrlo mali broj novinara smatra blogove generatorima pouzdanih eksluzivnih vesti, veliki broj njih smatra blogove korisnim u cilju boljeg razumevanja obrađivane teme kao i u cilju pronalaženja i profilisanja ideja.
Preko 3/4 novinara navelo je da su im blogovi bili od koristi kao mesto zanimljivih ideja, zanimljivih gledišta i kao jasniji pregled problema u širem smislu reči.
Preko 70% novinara čita blogove na dnevnoj osnovi (petina njih na blogovima provodi više od jednog sata).
Ono što PR-ovima može biti zaista značajan imput jeste da svaki četvrti novinar (tačnije 27,7%) vodi sopstveni blog. Postati deo zajednice novinara blogera u online svetu, gotovo izvesno će vam novinara blogera u stvarno svetu učiniti naklonjenijim.
“Kao i svaki drugi društveni fenomen, blogosfera je postala dobar izvor za istraživače i novinare”. (Jerry Johnson, šef odeljenja strateškog planiranja u Omnicom-u)
Dakle, obzirom na to da 60% aktivnosti PR-ova podrazumeva odnose sa medijima, a polovina novinara svakodnevno čita blogove, zaključak je jasan:
uspostavljanje i održavanje odnosa sa blogerima = vršenje uticaja i na klasične medije
(pre)Stignite klasične medije, odite korak dalje!
Priđite, upoznajte i angažujte blogere pre nego što izvesni talas značaja blogova postane svakodnevnica i naših redakcija!
Naravno!
Sustina bloga je da je on izraz licnog stava.
Na neki nacin, kada na blogu izlazes neku ideju poput ove koju ti sada radis, Gago, na temu brendiranja zemlje, one koju ja radim na temu pozitivnog pogleda na krizu, ili mnogi drugi koji daju svoj doprinos viziji boljeg sveta onda si u ulozi propovednika pre dva milenijuma – ubedjujes ljude u nesto u sta veruje si gadno rizikujes da te ne razumeju.
Tako se pomeraju granice.
Gay Kawasaki ima dobar izraz za to – jevandjeljista – on je bio jevandjelista Apple-a a i danas je ponovo to.
Samo napred, ako u nesto zaista verujte iskoristite vreme koje imate na ovom svetu da to drugima i kazete. Nema druge prilike. Carpe diem!
Moj osnovni problem sa Blogom je sto nemam vremena da sve to ispratim. I kada procitam nesto sto je neko napisao, ne pogledam sve komentare i drugacija misljenja.
Zanimljivo bi bilo napraviti i kod nas jedno takvo istrazivanje. Mislim da blogovi na B92 dosta uticu ali mozda i gresim.
Hvala ti za ove podatke o istrazivanju koje mi kazuje da sam u krivu i da moram vise paznje posvetiti ovom kanalu komunikacije.
Super je i ohrabrujuće za onlajn populaciju ovo. Pojma nisam imala da nas (sa Rusima, naravno) ima 300 milijUna
Inače, ja takođe pratim Marketing Charts newsletter, i podaci koji mogu tako da se dobiju su iznenađujući! Naročito kada se ukrste i kada se čuje šta misli i druga strana…(kod koje je redovno kasica za PR i ePR)
Link iz naslova ovog komentara vodi na jedno moguće ukrštanje – koliko se brinemo, a šta zapravo povodom onlajn sveta RADIMO.
Šta da se radi…novinarski gen
Pozdrav od Miss Insomniac (ko pretera petkom, subotom ostane kod kuće da bloguje…)
Draga Dragana i poštovani PR/Blogo-ovci,
Prvenstveni razlog, zašto vam se na ovaj način obraćam je intelektualni, kreativni i realan potencijal sa kojim sam se susreo „boraveći“ na Draganinom blogu. No, razlog zbog kog se obraćam, je manje inspirativne prirode, odnosno ogorčenost koja se u meni stvorila povodom saznavanja vesti o pravljenju Novog mosta u Novom Sadu na mestu stubova mosta Franca Jozefa (poslednja dva ruinirana stuba nasuprot Petrovaradinske tvrdjave)?!
E sad, divno je kada jedan grad dobija novi most. Verovatno bih se ja i najviše radovao, kada bi taj most bio pešački, turistički, a ne sa četiri trake, koji će da prolazi kroz tvrđavu i da izbije „negde-ko zna gde“ i uništi još nešto. Komentari sa kojima sam se susreo http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=339530#hrono i sa kojima se apsolutno slažem su uglavnom da:
- Novom Sadu ne treba takav most, tj. na tom mestu, potreban je eventualno pešački,
- potrebno je napraviti most, koji će poslužiti za teretni saobraćaj i to na mesto Žeželjevog/Peroševićevog,
- zagadiće se još jedan veliki deo grada,
- ostavite tvrđavu na miru, mogu da mislim kakve posledice će to da stvori,
- najpotrebniji je most kod Ribarca, koji će spajati polovinu grada preko Subotičkog bulevara sa Sremskom stranom…
Poprilično sam siguran, da ovaj nesretni most, „mostom izbora“ čini, njegova atraktivnost u smislu mogućnosti da preko mosta preko Dunava idete pravac kroz tvrdjavu (takvog ni u Evropi nema). Racionalnijeg objašnjenja nema!
Moja molba ujedno i zloupotreba Dragane i njenog Bloga se ogleda u jednostavnom pitanju: „Šta mi kao pojedinci, tih i tih profesija možemo da uradimo, da sprečimo grupu moćnika da donesu jednu ovakvu skaradnu odluku?“
Pritom, mislim da možemo, zato i postavljam ovo pitanje na ovom mestu?
Unapred hvala,
Dušan
Zamolila bih da se na ovu zanimljivu temu okupimo kod Dušana na blogu kojeg je upravo započeo da vodi (sve čestitke, Dušan zaista može mnogo da doprinese našoj blogosveri).
@Dušan: podržavam tvoju bojazan i na dusanvukovic.blog.co.yu sam ostavila svoj komentar.
Pozdravljam, Dusane
cula sam za inicijativu i buduci da mi nije jasno o cemu se tacno radi (osim sto naravno ne sme nijedan most da ide “kroz tvrdjavu”, to mi je jasno i s tim se 101 % slazem), volela bih da procitam vise o tome.
Medjutim, link koji ste ostavili ide na zvanican sajt Instituta gde o tome nema nista?
Ja sam primjetio da PR-ovci u nasoj regiji (pa i šire, mislim da je Arrington sa TechCruncha došao do slicnih zakljucaka jednom prilikom) obicno ne znaju komunicirati sa blogerima.
Kad god dobijem suhoparnu objavu za medije na mail, osjecam se ko da sam spamm primio. Direkt u spamm box i vise ne dobivam mailove od tog PR-a. (Osim Ivan Brezak Brkana, njega sam naucio tolerirati
).
Sa blogerima se mora ophoditi drugacije nego s tradicionalnim medijima jer oni ni nisu tradicionalni mediji. Morate biti inovativni, nasmijati nas, zainteresirati nas. Ne trebate nam dati tekst na pladnju kojeg bi trebali objaviti, we don’t do that, no no. Blogeri znaju nesto opisati vlastitim rijecima, dovoljno nam je da nam date par zanimljivih recenica, a ostalo cemo sami
@Toni – Nije loša ideja ni da blogere dobro ušuškaš kad ti dođu na KZN
http://www.facebook.com/photo.php?pid=806161&l=10768&id=767379458
@Toni Aničić: za mene mudre savete si napisao. Obzirom da i sama blogujem tačno znam šta mi treba: inspiracija, motivacija, input i (po mogućnosti) vruća ili eksluzivna tema. Ako i ne sama ću je takvom napraviti…
Klasična Saopštenja su prva a fatalna greška PR-ova u komunikaciji sa blogerima.
Mada ima toga još
Blog je izraz licnog stava ukoliko je i blog licni. Kod korporativnih blogova (o kojima se inače, kod nas i malo piše i malo zna,) situacija je malo drugacija ali svakako da i ovde blogeri unose određenu dozu licnog
Svakako da će mediji (i javnost uopšte i kod nas – koja ne bloguje) tek uvideti koliko će uticaja i potencijala blogosfera imati i koliki će biti realan izvor informacija. Sam Bloger je taj koji utiče na kredibilitet i gradi poverenje i jednih i drugih. Kada su savremene komunikacije i inform. tehnologije kao njihov alat u pitanju – sve je lako proverljivo.
Social Media kao nov medij/medijum – tek učimo i zato bi i trebali da za model uzmemo uvek samo najbolje