Već odavno to ne radim kako bih testirala novi kanal za PRofesionalno komuniciranje.
Uživam u svim fazama ove aktivnosti: pronalaženju izvora inspiracije, izboru teme, pripremama, analizama, pisanju, a najviše u momentu u kojem kliknem magično “publish” dugme… uživam u vašim komentarima, sherovanju mojih textova, retwitovanju linkova ka njima… uživam u čitanju zanimljivih blogova, u komentarisanju postova moje blogorole.
Jer, blogovanje (za mene) nije istovar utisaka.
Blogovanje je hrabrost (u deljenju intrigantnih i/ili vrednih informacija), nesebičnost (u razmeni naučenog/doživljenog), otvorenost (za polemike i komentare onih (a uvek ih ima) koji znaju više), odgovornost (prema sebi i drugima), veština (jer ima dosta neugodnih reperkusija), prilika (jer ukoliko ste hrabri, nesebični, otvoreni, odgovorni, vešti to će biti primećeno) i edukacija (jer svaki napisan post predstavlja izučavanje i učenje, a najmanje utvrđivanje znanja i zapis kojem se i sama često vraćam).
Ok, svi se sećamo (makar i kroz maglu) koncepta životnog ciklusa proizvoda:
Embrionska faza
Faza rasta
Faza konsolidacije
Faza zrelosti
Faza zasićenja i
Faza opadanja
Svaki proizvod prolazi kroz dobar deo opisanih faza; neke i preskoči… ali svaki, sasvim sigurno dođe u fazu zasićenja.
Strateška logika tada nalaže da se proizvod u fazi zrelosti modifikuje ili da se lansira potpuno novi proizvod kako bi se (željeni) rast nastavio. Pomenuti proizvodje (jasno je), samo jedan deo, recimo jedan od rezultata ili jedan učinak nekog složenijeg entiteta (kompanije, organizacije…)
Kvazi demokrate, (nadri) lekari, lobisti (al za malo), vođe i kreatori projekata (za još manje), (ne)ljudine, bahati roditelji, homofobične hulje, zlostavljači, emotivni vampiri, lažljivci, nedoslednici, netolerantni, nemaštoviti, VI koji imate para (za sebe) a ne i za Petnicu, vi koji silujete pravdu i silujete ljudske duše, vi koji otimate, korumpirate, ucenjujete, lažovi, papirnati ljudi, zlobnici, zavidnici, sebičnjaci, vi kojima smeta sreća i mir, koji ne poštujete rezultate, koji stvarate pravdu, koji otimate mladim ljudima snove, vi koji ste nam uzeli decenije života, koji ste mi (od)uzeli svetske muzeje, slikare, vajare, sve umetnike i nobelovce, građevine, reke, poglede… vi zbog kojih nisam videla ni Pariz ni Beč!!!! Vi zbog kojih se osećam malo i nevažno, zbog kojih se takmičim sama sa sobom, protiv sebe da sustignem život koji ste mi oteli! I svi vi zbog kojih moja deca i razvoj njihovih milih duša ne zavisi samo od mene! Svi vi koji ne isplaćujete plate (a punite inoračune), koji otpuštate, a ne morate (jer ste društvene nakaze), obećavate, a ne isupunjavate! Vi koji dirigujete palicom moći, a prazne duše i mlitavog srca! Vi, hej vi!!! Zbog kojih vodim(o) moralne bitke, pravimo kompromise, ustajemo zbunjeni, a u postelje ležemo sa sve manje nade! Vi koji ne znate da se igrate, koji nikada niste ni bili deca, koji ste prazne kućiće odbeglih vinogradskih puževa… šupljine… prazne vreće…
Manje više svi koji aktivno koristimo net koristimo raznorazne instant message softvere (IM) za komunikaciju i live chat.
Zgodno je to iz više razloga. Na prvom mestu u real time-urazmenjujemo misli, linkove, informacije. Potom, uspostavljamo intenzivniji odnos sa sagovornikom, saznajemo, konsultujemo se. Na kraju krajeva, četujući dobijamo na razne načine… ili gubimo (vreme sigurno).
Oni koji su po nečemu zanimljvi, na ma koji način afirmisani ili atraktivni često su kontaktirani od strane čet sagovornika (presretača). To je ok. Više puta sam bila PResretač
Međutim, kako bismo od četa svi bili na dobitku, a nesporazume i potencijalne loše utiske sveli na najmanju moguću meru, možda da sublimiramo osnovna poznata pravila o čet etikeciji.
Da li vam se često dešava da vam je u glavi takav Haos od informacija i sadržaja da se osećate loodo zbunjeni i (čak) prazni (a nikad puniji)?
Ma užas.
Nameravam već danima da napišem neke redove o PRo upotrebi Twittera, onako da koriste. U glavi knjige, blogovi, videa, rečenice, iskustva… kao da mi je neko prosu celodnevni jelovnik Narodne kuhinje u glavu… i to velikom brzinom.
Sreća moja što je ovo blog (pa još i moj) gde ne moram ništa i mogu sve. Tako sada ja odlučih da vam o Twitteru kao PRomo i komunikacijskom (biznis) alatu napišem ove (ne)redove i da vam ponudim WBW sa svim interesantnim linkovima iz tekućeg meseca na tu temu… pa ko voli nek izvoli.
1. What is fragile should break early while it is still small. Nothing should ever become too big to fail. Evolution in economic life helps those with the maximum amount of hidden risks – and hence the most fragile – become the biggest.
Reko, da napišem par redaka o mojim utiscima i dosadašnjim saznanjima o smislenosti i svrsishodnosti Twittera.
U moru kojekakvih društvenih platformi koje sam počela da konzumiram u dahu nakon buđenja u novoj e-ri, Varagić mi spomenu i Twitter. Odoh tamo, otvorih nalog… i tišina… jedno mesec dana ništa. Eto.
a. Web te wodi… just follow
Međutim, moj e-ktivizam je podrazumevao praćenje bogate i rodne globalne blogosfere… svi relevantni blogovi iz naše i srodnih PRofesije imali su opciju: “follow me on Twitter” ili slično. Klik vamo, klik tamo počela sam da pratim desetine zanimljivih ljudi i gledajući šta oni “rade” shvatila sam: ljudina twitterurazmenjuju sadržaje (linkove) i komentare i opažanja, sugestije koje (uglavnom) smatraju značajnim (a to često i jesu).
“Društvenost je jedna od naših ključnih sposobnosti”. Clay Shirky
Čudo jedno kako dobro rađa dobro… a dobro… dobro… Za drugo neću da znam.
Prošle nedelje sam pokušala da se edukujem i da neke male stvari predam drugima. Dobila sam “punu vreću snova” i još jednu punu onog čarobnog mirisa privremeno zatvorenog u novim knjigama.
Pušten je u rad komercijalni servis za distribuciju Saopštenja za javnost – PRObjave.com.
Noćas do kasnih sati testirali smo servis i postavljali pitanja vlasniku Draganu Varagiću. I dalje u PRofesionalnim krugovima ima puno nejasnoća.
OK, PRiča je jednostavna. Postoji xy saopštenja svih kompanija na dnevnom nivou. Najveći broj njih nikada ne ugleda svetlost dana (komercijalni, loše napisani, bez težine ili ih kompanija izdaje u prevelikom broju da bi ih mediji u očekivanoj meri publikovali).
