Nema iznenađenja u vezi sa ovom “stvari” oko medija (za sve koji pomno prate šta se dešava u industrijskim medijima, tačnije na webu).
“Mediji (klasični) crkavaju i krvare“… nakon ove rečenice shvatih da imam odličnog sagovornika.
Hm, kako to skromno zvuči…
Učim od njega sve što mogu, baš nekontrolisano (zlo)upotrebljavam njegova zapažanja i preporuke…
Za slovenačku “papirnatu” blogorolu dao je svoje sažeto viđenje medija koji se (ne)prilagodiše sadašnjosti.
A, da… njegovo ime je Vuk. Hm, još nešto o njemu, on se “bavi” internetom 
1. Mediji su pre interneta bili odlično rešenje za komuniciranje na daljinu. Danas nemamo taj problem i mediji nam u klasičnom obliku više nisu potrebni – bolje ne uzimati lek koji nam više ne treba, da ne bi dobili neku novu bolest.
2. Veštine koje smo razvili u tih dvesto godina (novinarstvo, PR, oglašavanje…) su naravno duboko ugrađene u način kako komuniciramo i delujemo na webu. Moguće je učiniti još jako mnogo da bi distribuisano novinarstvo bilo dobar institut nadzora nad državom i privredom te artikulator javnog dijaloga.
3. Odnos između papirnih i digitalnih novinara (blogera) podseća na prepirke između pedigriranih filmskih režizera i autora muzičkih spotova pre dvadeset godina. Posle nekog vremena filmovi su počeli da izgledaju kao spotovi, neki videasti su počeli da režiraju odlične celovečernje filmove i obrnuto. I danas se niko ne sekira.
4. Problem o kojem govorimo kada posmatramo sudbinu poslednje generacije klasičnih štampanih medija je sindikalne prirode i niko nije tako okrutan i nehuman da ne bi osetio solidarnost. S druge strane smeta ponašanje vlasnika i direktora medija koji prodaju tezu da je društvo bez medija nemoguće. Nije tako. Nemoguće je društvo bez novinarstva. Velika razlika.
Vuk Ćosić, stvarni web strateg
@supperman
Mislim da novinari treba da evoluiraju (novinarstvo 2.0), a ono što treba da se menja su uređivačke i korporativne politike medija. Urednici i vlasnici medija još ne shataju da se svet veoma promenio u poslednjih 15 godina (načini dolaženja do informacija).
Upravo tako.
Zanimljivo je kako medijske kuće pate tragajući za modelom distribucije sadržaja (DRM, micropayment, Kindle…) i u velikoj meri gube iz vida postupak nastanka vesti (izvori) i njenog života (reakcije, komentari, updates, popravci…).
Taj životni ciklus jedne vesti čitaoci/korisnici sada intuitivno shvataju i love po različitim platformama, od twittera preko fb do wikija.
Neugodan udarac treba očekivati kada oglašivači i politika (isto?) shvate da se javni dijalog već izražava u velikom obimu potpuno van tradicionalnih medija. Tada će se naći pred dilemom da li je lakše naučiti komunicirati direktno sa svojim klijentima (komitentnima, osiguranicima, glasačima, potrošačima…) ili i dalje verovati medijima (i pr&adv agencijama) da su oni pravi kanal. Budući da su i ti poslovni partneri medija isto tako sastavljeni od komunicirajućih ljudi (a ne robota) ne očekujem da će prolazak ekonomske krize automatski označiti i kraj krize medija.
I tako.
@Vuk: “postupak nastanka vesti… njenog života (reakcije… popravci)…”
hm, redefinisanje klasike je ekvivalentno sadašnjosti, tj. (na ovim našim prostorima) budućnosti života vesti (a i sadržaja na webu generalno):
“A classic is a book that has never finished saying what it has to say.” I. Calvino
hm… čini se da je tako
@dragana
to je jedna analogija između književnosti i novinarstva koja na žalost ne radi. Ali fino zvuči.
update: upravo pregledavao otvorene tabove i zakopanu našao finu vizualizaciju na temu procesa nastanka vesti, i to baš kod mladog Jarvisa (u sklopu i inače finog članka).
Elem: http://www.buzzmachine.com/2009/06/07/processjournalism/
Moram priznati da mi se jako sviđa ovaj članak…
Ja sam to obradio iz perspektive medija: http://www.filipvisic.com/2009/offline-media-vs-social-media/
@Filip Visic: hvala za link. Zanimljiva perspektiva…
Svaki novi medij uvek utiće na stare pa tako i internet i njegova “deca” na sve ostale, tzv. klasične medije – ali to ne znaći da će oni nestati, barem odsad još nijedan nije izumro (slično kao u ekonomiji gde još uvek postoji robovlastništvo…). ali se bitno menja uticaj pojednih medija koji je u velikoj zavisnosti od menjanja uticaja pojedine generacije koja raste sa određenim medijem. A posebno pažnju bi trebalo da se da tome što je Vuk napomenuo – ulogi novinarstva.
aoops, odletelo ispod radara.
Da, Miloše, niko pametan neće sad da se pojavi i najavi smrt štampanih ili elektronskih medija. Poantu treba reći pažljivo i ona glasi: menja se relativan uticaj medija, preddigitalni polako gube a digitalni polako dobijaju.
Ima ona shema koju smo videli na Kozari: http://www.baekdal.com/articles/Management/market-of-information/ i tu se uza svu nerigoroznost podataka vidi kako ova teza izgleda.
Juče imali u LJ neki okrugli sto na ove teme, bilo dosta nekog finog sveta, i svi vas pozdravljaju