Maniri na četu – reminder

Manje više svi koji aktivno koristimo net koristimo raznorazne instant message softvere (IM) za komunikaciju i live chat.

Zgodno je to iz više razloga. Na prvom mestu u real time-u razmenjujemo misli, linkove, informacije. Potom, uspostavljamo intenzivniji odnos sa sagovornikom, saznajemo, konsultujemo se. Na kraju krajeva, četujući dobijamo na razne načine…  ili gubimo (vreme sigurno).

Oni koji su po nečemu zanimljvi, na ma koji način afirmisani ili atraktivni često su kontaktirani od strane čet sagovornika (presretača). To je ok. Više puta sam bila PResretač

Međutim, kako bismo od četa svi bili na dobitku, a nesporazume i potencijalne loše utiske sveli na najmanju moguću meru, možda da sublimiramo osnovna poznata pravila o čet etikeciji.

Inače, preporuke su prvenstveno za presretače (u procesu inicijalnog uspostavljanja kontakta), ali i za sve učesnike četa.

uvod…

• Valja pre svega, zatražiti dozvolu za prekidanje dotadašnjih aktivnosti sagovornika (ljudi (uglavnom) nešto rade na webu. Malo ko samo sedi i čeka da ga neko presretne IM porukom)

• Potom kratko predstavljanje (sve u IM-u i četu bi valjalo da je kratko, mail i telefon su zgodnija sredstva za razglabanje)

• Legitimišite se na odrđenu temu, tj. navedite razlog zbog kojeg biste četovali sa sagovornikom

razrada…

• Poruke bi trebalo da budu kratke

• Dajte vremena sagovorniku da odgovori

• Pažljivo čitajte povratne poruke

• Budite pažljivi sa poverljivim/indiskretnim sadržajima

• Obavestite sagovornika ukoliko na kratko prekidate čat (drugi čat, telefonski poziv, nešto treće…)

• Koristite emoticons (online komunikacija specifična je po odsustvu neverbalnog, i naravno po odsustvu (intonacije) glasa. Sasvim prikladno, ovi nedostaci mogu se nadoknaditi upotrebom smajlija i drugih emotion znakova kako bi se preciznije odredio ton poruke)

• Ukoliko niste sasvim sigurni da će vas sagovornik razumeti, izbegavajte akronime. Poruka, pa čak iako je čet i IM ne mora biti baš toliko kratka, zar ne

• Naravno (a verujem izlišno) podesćanje da upotreba VELIKIH SLOVA nije baš ok. Stvara neku nepotrebnu tenziju… tačnije,  za izbegavanje je

• Kad god je to moguće, (po)razmislite pre nego kliknete enter dugme

• Takođe, enter klikćite češće… predugačke rečenice nisu prikladne, zahtevaju dodatnu pažnju (i vreme) sagovornika pri čitanju, a i vas više opterećuju + malo se muti oseća real time-a
• OOOps! Pazite u kojem ste čet prozoru… kuckanje u “pogrešnom” prozoru može biti prilično neugodno (neprijatno, nepristojno, neprikladno i šta-sve-ne)

zaključak…

• Sumirajte rečeno/dogovoreno u par redova

• Potom upitajte sagovornika da li ima još nekih pitanja/nedoumica

• Najavite kraj četa i prikladnim rečima privedite ga kraju (jer, možda je vama jasno da je sve za tu priliku rečeno, ali jeste li sigurni da je jasno i vašem sagovorniku?)

Real life i Cyber space kao odvojeni entiteti jednog sveta imaju dosta sličnosti… mada i dosta razlika. U delu sličnosti postavlja se pitanje da li bismo sasvim slučajnog prolaznika na ulici povukli za rukav i rekli: “Ej, ciao. Šta ima?” Takođe, teško da bismo usred razgovora napustili prostoriju, ili prekinuli razgovor bez da smo sa sagovornikom razmenili par pristojnih reči pozdrava. To što smo “sa druge strane stakla”, što nas sagovornici (uglavnom) ne vide, i što možemo “pobeći” iz ma kako neugodne situacije koristeći magični x-ić ne isključuje činjenicu da je sa druge strane neka vrlo stvarna osoba… osoba – dakle čulno, socijalno, interaktvno biće sa određenim socijalnim (i kulturološkim) kriterijumima odnosno očekivanjima.

Pozd.

D Dj