Proizvod…
Ok, svi se sećamo (makar i kroz maglu) koncepta životnog ciklusa proizvoda:
- Embrionska faza
- Faza rasta
- Faza konsolidacije
- Faza zrelosti
- Faza zasićenja i
- Faza opadanja
Svaki proizvod prolazi kroz dobar deo opisanih faza; neke i preskoči… ali svaki, sasvim sigurno dođe u fazu zasićenja.
Strateška logika tada nalaže da se proizvod u fazi zrelosti modifikuje ili da se lansira potpuno novi proizvod kako bi se (željeni) rast nastavio. Pomenuti proizvod je (jasno je), samo jedan deo, recimo jedan od rezultata ili jedan učinak nekog složenijeg entiteta (kompanije, organizacije…)
Entitet…
Promene stvaraju probleme. Promene su međutim i nesumnjiva potvrda rasta. Stoga (silogistički) sledi da je rast uslovljen problemima, tj. razne vrste “problema” integralni su deo rasta. Pogrešno je, međutim, baviti se svim problemima koji prate znane i pretpostavljene faze razvoja proizvoda i matične kompanije (entiteta). Najvažnije je rešavati problem vezan za baš određenu fazu u kojoj se proizvod nalazi. Samo to… ništa više… e, onda se snaga proizvoda iznova regeneriše.
Dakle, najvažnije je tačno definisati fazu u kojoj se proizvod nalazi, te definisati i (pod-hitno) rešavati probleme proizvoda u datom (real-time) trenutku.
Svaka faza je prvenstveno deo procesa… nikako krajnji cilj.
U delu koncepta životnog ciklusa preduzeća, profesor Adižes kaže da je Stabilna faza entiteta (kojoj prethodi faza Top forme), prvi stadijum starenja u životnom ciklusu. Naime entitet je još uvek jak, ali gubi na flexibilnosti. Gubi se duh kreativnosti, inovacija i odlučnosti koji nas je doveo u fazu Top forme. Do stabilne faze obezbedili smo sasvim sigurnu poziciju na tržištu i razvili osećaj sigurnosti. Uglavnom vlada red i uspostavljaju se pravila i konzervativni principi da se ne bi ugrozilo ono što je postignuto. Ukoliko je kreativnost dovoljno dugo uspavana to se odražava na sposobnost organizacije da zadovolji (sve zahtevnije) potrebe konzumera.
Slede mučne neke faze u kojima se opravdavamo činjenicom da entitet dobro funkcioniše (onako podmazano, da-ne-kažemo predvidljivo) a ne da on postoji u svoj svojoj lepoti!
Po Adižesu, metodologija praćenja i vršenja uticaja na sve faze u razvoju organizacije primenjiva je u svim organizacijama, kompanijama, političkim partijama, udruženjima, zajednicama, državama i razno-raznim drugim entitetima.
Ostati u Top formi!
Ok, ajde da ne koračamo slepo kroz Sigurnu fazu već da se podsetimo (da ne bude kasno) na sve one zagrade, ideje, inovacije, inteligencije, konstruktivne (tržišne) smicalice i slične kreativnosti kojima smo svoj entitet doveli do (najslađe) faze stabilnog postojanja.
Onako, naglas razmišljanje… čisto preventivno… verujem svima nam je cilj da ostanemo u Top formi.
I to vino na festivalu, uh 
Za analizu i objašnjavanje svih vrsta grupnih ljudskih poduhvata ja koristim nešto drugačiju podjelu životnog ciklusa. Ova podjela je jednostavnija i primjerenija za nove, male i neprofitne poduhvate. Ovdje se poduhvat može vratiti u fazu ideje (tj. prestati postojati i opet biti samo sjećanje u glavama ljudi) u bilo kojoj fazi svog životnog ciklusa.
1. Ideja
2. Početak
3. Neformalan rad
4. Formalizacija
5. Profesionalizacija
6. Institucionalizacija
7. Restrukturiranje
Druga dobra i jednostavnoa podjela mi je ona koju je napravio Michael Gerber u knjizi E-Myth; mislim da je naslov srpskog izdanja Mit o preduzetništvu. Preporučam!
Primenjeno na pojedince u okviru organizacije a vidjeno u praksi..
Tranzicija je napravila radikalan rez i organizacije su se oslobodile mnogo starog kadra koji je, ruku na srce, zahvaljujuci dugogodisnjem zastoju ekonomije, uveliko bio u fazama birokratije.
Veliki prostor je popunjen mladim svetom koji se zatekao na trzistu… i nije ili je izuzetno ubrzano prosao prikazane faze razvoja. Njihovim instaliranjem na pozicije u menadzmentu upotpunjuju se uslovi za direktan ulazak vecine njih u fazu aristokratije (cudan pojam za ovu primenu, ali ..).
Obzirom da faze nije lako preskociti, potrebna islustva se kumuliraju ponavljanjem procesa, citaj brzim zamenama personala i zadrzavanjem onih koji su u medjuvremenu ispekli iskustvo, sve dok se proces ne primiri i bude omogucena normalna dinamika osvezavanja HR kao “proizvoda” i elementa organizacije.
Slozio bih se da je za analizu organizacije primerenija podela koju je naveo g.Maljkovic.
@Nenad Maljkovic zaista je adekvatna navedena podela. Zahvaljujem. Najveći izazovi su očekivani u poslednjim fazama, pretpostavljam. E-myth važno štivo.
@Drnch: Bitan detalj je zaista ta težnja (nagon) za ubrzanim prolaskom kroz faze.
Digresija…
Nadao sam se razvoju diskusije po ovoj temi.. Ali ..osvrt na prethodni post pokazuje drugi fenomen..
Ako na blogu napisemo prostu psovku il’ pogrdu.. obrazlazenje cak nije neophodno… odmah se skupi masa sveta u navale da loze (hvale, podrzavaju..kao..)..
Bez obzira na pasprostranjenu tezu o nekakvoj misionarsko-avangardnoj ulozi bloga i na toj osnovi nategnutu kategoriju “blogera”, kao prosvecenog i posvecenog dela populacije, blogosfera definitivno nije imuna na karakteristike palanackog mentaliteta.
Naprotiv, i u ovoj oblasti imamo sasvim prosecan presek stanja svesti u okruzenju.
Nekada je PC bio mocno orudje intelekta dok danas ustvari najzaludniji provode najvise vremena pred ekranom ukljucujuci se redom u sve, od igara, vesti, chat-a pa i – bloga. (Ovo je OK, ogranicen pristup je vec iskrivljenje polaznog principa na kojem www pociva)
Cini se kvalitetan PR treba da ima u vidu ovu karakteristiku medija preko koga komunicira.
“Ubrzani prolazak kroz faze” mislim da moze da da rezultat samo “ponavljanjem procesa”. Kroz istu fazu ce onda da se prodje na drugaciji nacin, uspesnije i sigurnije. Bitno je da dinamika bude adekvatna.
Danas sam razmisljala o nastavku jedne akcije i vizuelno sam zamislila koncentricne krugove koji se stvaraju kada kamen bacis u vodu. Krugovi se povecavaju i gube se na kraju, tako da mora da bacis novi kamen da bi se to nastavilo. FAZE I PONAVLJANJE?
Moram da prokomentarisem drncha:
Primetila sam da najvise komentara na blogovima imaju postovi koji sveopste probleme tretiraju na osnovu sopstvenog iskustva, a napisani svakodnevnim, mozda i ulicnim, duhovitim recnikom. To sto je prethodni Draganin post imao puno komentara govori da svi oni citaju i ostale njene postove (ne mogu bas odmah da osete psovku) sto je za mene prijatno iznenadjenje. Priznaces da se na ovom blogu, u vecini postova, govori o stvarima koje nisu svima pristupacne. Ali ih procitaju. I ti dajes razlicite komentare u zavisnosti na kom si blogu i koja je tema posta.
@Dragana: Slazem se sa tobom .. pa, prakticno po svakoj od stavki…
…U vezi faza…. Ili ces postepeno da usvajas proces ili moras da imas vise brzih prolazaka kroz isti, a to opet trazi vreme, koje ustvari i ne moze da bude krace od 5-6 godina da bi se neko stvarno prekalio da radi kakav-takav management.
Problem nastaje kada mladi ljudi, nakon kursa (koji cesto ni ne odgovara njihovoj osnovnoj struci) i prvog postavljenja, zahvaljujuci munjevitoj dostupnosti statusnih igracki, prilicno brzo predju u “aristokratiju” i izgube motiv za licno i sistemsko usavrsavanje.
Drugo, ovo je nesumnjivo popularan blog, pre svega zahvaljujuci Draganinoj veoma dobroj komunikaciji sa ljudima. (da ne ispadne da samo kritikujem
)
Potpuno je tacno i da moja diskusija sasvim zavisi od teme i atmosfere posta… Ja gostujem i taman posla kad bih se ukljucivao tek da pokvarim diskusiju ili povucem na svoju stranu…
Ovakve teme su, ustvari, svim pristupacne iako se, ponekad malo nategnuto, umotavaju u naucne oblande. Svi su deo sistema i svi su pod udarom marketinga. Diskusija je moguca i iz licnog ugla, bez terminoloske mistifikacije. Tvoj primer sa koncentricnim krugovima to lepo pokazuje…
Dobro bi bilo znati da li se ljudi ne ukljucuju zato sto: a) ne vole strucne rasprave b) vole strucne rasprave ali su uplaseni od mogucnosti da ispadnu nestrucni ili c) vise da opsuju problem, nego da ga analiziraju i resavaju..
@Drnch:
(to za ono nešto što je umalo zvučalo kao kompliment)
Ljudi se ne uključuju jer nisu sigurni šta bi (ako bi) dodali. Ovaj post, kao i black swan, post o M. Porteru… nemaju bitno slabiju čitanost od nekih postova sa manje stručnom temom.
Tako kaže analitika.
Verujem ti da je tako, obzirom da zahvaljujuci svom svesno-anarhicnom pristupu blog mediju, pojma nemam o statistikama posecenosti…
A odgovor pisem da prethodni komentar ne bi misteriozno nestao poput jucerasnjeg!