Ljudi se ne uključuju jer nisu sigurni šta bi (ako bi) dodali. Ovaj post, kao i black swan, post o M. Porteru… nemaju bitno slabiju čitanost od nekih postova sa manje stručnom temom.
Tako kaže analitika.

…U vezi faza…. Ili ces postepeno da usvajas proces ili moras da imas vise brzih prolazaka kroz isti, a to opet trazi vreme, koje ustvari i ne moze da bude krace od 5-6 godina da bi se neko stvarno prekalio da radi kakav-takav management.
Problem nastaje kada mladi ljudi, nakon kursa (koji cesto ni ne odgovara njihovoj osnovnoj struci) i prvog postavljenja, zahvaljujuci munjevitoj dostupnosti statusnih igracki, prilicno brzo predju u “aristokratiju” i izgube motiv za licno i sistemsko usavrsavanje.

Drugo, ovo je nesumnjivo popularan blog, pre svega zahvaljujuci Draganinoj veoma dobroj komunikaciji sa ljudima. (da ne ispadne da samo kritikujem )

Potpuno je tacno i da moja diskusija sasvim zavisi od teme i atmosfere posta… Ja gostujem i taman posla kad bih se ukljucivao tek da pokvarim diskusiju ili povucem na svoju stranu…

Ovakve teme su, ustvari, svim pristupacne iako se, ponekad malo nategnuto, umotavaju u naucne oblande. Svi su deo sistema i svi su pod udarom marketinga. Diskusija je moguca i iz licnog ugla, bez terminoloske mistifikacije. Tvoj primer sa koncentricnim krugovima to lepo pokazuje…
Dobro bi bilo znati da li se ljudi ne ukljucuju zato sto: a) ne vole strucne rasprave b) vole strucne rasprave ali su uplaseni od mogucnosti da ispadnu nestrucni ili c) vise da opsuju problem, nego da ga analiziraju i resavaju..

Danas sam razmisljala o nastavku jedne akcije i vizuelno sam zamislila koncentricne krugove koji se stvaraju kada kamen bacis u vodu. Krugovi se povecavaju i gube se na kraju, tako da mora da bacis novi kamen da bi se to nastavilo. FAZE I PONAVLJANJE?

Moram da prokomentarisem drncha:
Primetila sam da najvise komentara na blogovima imaju postovi koji sveopste probleme tretiraju na osnovu sopstvenog iskustva, a napisani svakodnevnim, mozda i ulicnim, duhovitim recnikom. To sto je prethodni Draganin post imao puno komentara govori da svi oni citaju i ostale njene postove (ne mogu bas odmah da osete psovku) sto je za mene prijatno iznenadjenje. Priznaces da se na ovom blogu, u vecini postova, govori o stvarima koje nisu svima pristupacne. Ali ih procitaju. I ti dajes razlicite komentare u zavisnosti na kom si blogu i koja je tema posta.

Ako na blogu napisemo prostu psovku il’ pogrdu.. obrazlazenje cak nije neophodno… odmah se skupi masa sveta u navale da loze (hvale, podrzavaju..kao..)..

Bez obzira na pasprostranjenu tezu o nekakvoj misionarsko-avangardnoj ulozi bloga i na toj osnovi nategnutu kategoriju “blogera”, kao prosvecenog i posvecenog dela populacije, blogosfera definitivno nije imuna na karakteristike palanackog mentaliteta.
Naprotiv, i u ovoj oblasti imamo sasvim prosecan presek stanja svesti u okruzenju.

Nekada je PC bio mocno orudje intelekta dok danas ustvari najzaludniji provode najvise vremena pred ekranom ukljucujuci se redom u sve, od igara, vesti, chat-a pa i – bloga. (Ovo je OK, ogranicen pristup je vec iskrivljenje polaznog principa na kojem www pociva)

Cini se kvalitetan PR treba da ima u vidu ovu karakteristiku medija preko koga komunicira.

@Drnch: Bitan detalj je zaista ta težnja (nagon) za ubrzanim prolaskom kroz faze.

1. Ideja
2. Početak
3. Neformalan rad
4. Formalizacija
5. Profesionalizacija
6. Institucionalizacija
7. Restrukturiranje

Druga dobra i jednostavnoa podjela mi je ona koju je napravio Michael Gerber u knjizi E-Myth; mislim da je naslov srpskog izdanja Mit o preduzetništvu. Preporučam!