Dva meseca na raznim nivoima u mojoj se prethodnoj kompaniji većalo o tome je li ili nije ok da blogujem kao supervizor za komunikacije Izvršnog odbora. Nigde na blogu mi nije bilo dozvoljeno da spominjem svoju kompaniju, niti moja eksplicitna iskustva. Veliki broj kolega u kolektivu me je posmatrao kao što se posmatra nudista na gradskoj plaži. FB je bio zabranjen (zato sam Twittovala, nikakva “šteta”), kao i YouTube… i štošta…
Uh, ni kolege iz struke u Srbiji me nisu gledale ništa više blagonaklono. Bila sam “neka mala koja nešto na internetu čeprka jer joj je dosadno.”
To je sve bilo pre jedne godine.
Od tada, sve se promenilo pred našim očima!
