Dva meseca na raznim nivoima u mojoj se prethodnoj kompaniji većalo o tome je li ili nije ok da blogujem kao supervizor za komunikacije Izvršnog odbora. Nigde na blogu mi nije bilo dozvoljeno da spominjem svoju kompaniju, niti moja eksplicitna iskustva. Veliki broj kolega u kolektivu me je posmatrao kao što se posmatra nudista na gradskoj plaži. FB je bio zabranjen (zato sam Twittovala, nikakva “šteta”), kao i YouTube… i štošta…
Uh, ni kolege iz struke u Srbiji me nisu gledale ništa više blagonaklono. Bila sam “neka mala koja nešto na internetu čeprka jer joj je dosadno.”
To je sve bilo pre jedne godine.
Od tada, sve se promenilo pred našim očima!
Online znanja i veštine & PR
iPressRoom je u saradnji sa Korn/Ferry International, Public Relations Society of America (PRSA) i Trendstream-om tokom juna ove godine sproveo istraživanje na gotovo 300 marketing, PR & HR stručnjaka u Americi u vezi sa njihovim očekivanjima od budućih zaposlenih u našoj industriji.
Trend čije jasne obrise vidimo i kod nas ukazuje na sledeće pri zapošljavanju u marketing & PR sektoru:
- 82% ispitanika ističe značaj iskustva i talenta u oblasti odnosa sa klasičnim (mainstream) medijima
- čak 80% ističe značaj iskustva, talenta i legitimiteta kandidata na polju društvenih medija (social media)
- 77% ispitanika ističe kao izrazito bitno/bitno znanje o blogovima/blogovanju, rss tehnologiji i podcast-u.
Online znanja i reputacija & Ljudski resursi
Osim što je korišćenje i kvalitetna i strateška eksploatacija interneta značajan faktor pri zapošljavanju marketingaša i PRovaca, ni “ostali” ne bi trebalo da su imuni prema ovom globalnom društvenom fenomenu.
Još davne 2007. u istraživanju ExecuNet-a, HR regruteri su “upozorili” na značaj korektne online reputacije prilikom opredeljivanja za izbor nekog kandita na ma koju iole značajnu funkciju u kompaniji. Jasno, online reputaciju stičemo aktivnim korišćenjem weba i usavršavanjem naučenog.
Po ovom istraživanju čak 83% regrutera će naše ime potražiti na webu, dok čak 43% kandita bude eliminisano još u inicijalnom procesu selekcije zbog informacija koje se na webu o njima pronađu!
Zanimljiv text na San Francisco Chronicle via twitter (@Leonardopeklar)
Naizgled off topic 
Već sam počela da pišem ovaj post (a ima tome dana, eh da; posao, gužva, nevolje… pričaćemo o tome), a kad ono meni u FB inboxu mail od DSOJ grupe i predsednika Društva Srbije za PR, Miloša Đajića baš sa iPress survey linkom! Kakvo prijatno iznenađenje! I nije to sve! Dan za danom od FB grupe mog strukovnog Društva stižu interesantni linkovi, i to većma u vezi sa značajem intereneta i online PR trendovima.
Pa za mene evo nakon jedne cele godine, nema veće sreće 
Iako bi to trebalo da je normalno, da je, šta više, i još proaktivnije – nakon jedne učmale klasične PR udrugice, ovakvo DSOJ osveženje je fina kiša u sparni letnji dan.
p.s. Miloš i twituje, na FB-u wallu sve češće deli linkove ka zanimljivim mestima (a ne samo svoje fine lične zgode i nezgode, jeeeeeeee), aktivno prati i promoviše veliki broj blogova (i to ne samo PR-ovskih)… Divno! Eh… Tako važno za srpski PR!
Ok, dakle stvarno sve vredi!
Ozbiljne se stvari događaju.
Događaju se tako jako globalno da imamo samo jednu opciju: opušteno,otvoreno, bez predrasuda i jako iskreno zaronimo u web i društvene medije! Naša bi PRofesija u tom moru morala tako dobro da pliva
D Dj
sada ne mogu nista da napisem… shmrc
Hm, vidi se da su nas zaintrigirale iste stvari, pošto se i moj jučerašnji blog post (http://www.vladimirceric.com/blog/?p=46) bavi sličnom tematikom i koristi podatke iz istog izvora.
Kao svaki pravi PR profesionalac, Miloš uredno prati dešavanja na svetskoj PR sceni, i bilo je samo pitanje vremena kada će društveni mediji zauzeti bitno mesto u njegovim online aktivnostima. Ono što je možda veći problem, a o čemu smo pričali u više navrata, je odsustvo elementarne informatičke pismenosti kod većine domaćih PRofesionalaca, za koje onda alati kao što su Facebook i Twitter predstavljaju još veću nepoznanicu (pa samim time i pretnju). Nadam se da će DSOJ, ali i sami članovi, više raditi na tome.
Saglasan sam sa Vladom na temu informaticke (ne)pismenosti. Vreme i trziste bice najbolji regulatori takvih “PRofesionalaca”, a DSOJ ce, siguran sam, u narednom periodu raditi na planu afirmacije online pr-a, kao ne tako nove, ali sada (a i u buducnosti) veoma znacajne grane naseg posla.
Kao i obično, živiš u budućnosti
Što je dobro. Jer nam prenosiš vesti odande 
Navedeni parametri su iz neke daleke nam zemlje, Amerike. Daleke u svemu, a posebno u korišćenju Interneta. Divno je što se stvari kod nas menjaju i što više nisi “nudista”, pa ni mi svi zajedno s tobom, ali mislim da svi mi (ako smem sebe da uguram među vas, iskusne blogere i tweeteraše) spadamo još uvek u inovatore (http://bit.ly/8tuH) i da još ni do “ranih usvajača” nismo stigli (što se procenta tiče)… Mislim da je i to jedan od razloga što na netu nema mnogo onih koji bi trebalo da budu tamo. Osim toga, treba imati u vidu još nešto (rekoh to i Vladi juče, na njegovom blogu) – u 2008. je 98,4% domaćinstava imalo TV, a samo 40,8% računar, pri čemu ih je samo 33,2% imalo Internet priključak (http://bit.ly/r0XsY). Imajući to u vidu, niti su svi PRofesionalci na netu, niti su njihove ciljne javnosti. I dalje su offline mediji primarni, pa se mnogi PRovci drže njih, jer je tako jednostavnije (i sigurnije). Naravno da bi PRofesionalni komunikatori trebalo među prvima da usvajaju nove komunikacione tehnologije i kanale, ali… ipak je ovo Srbija.
El ima negdi mesto za mene,cccc?
I ja se pomalko razumem u po nesto i u nista, majke mi. Cu izadjem na televizor?
Ma jok, cu izadjem na FB, Twitter, blog. YouTube…
Ko jos oce na tv???
Bas mi lego ovaj post sa ovim podacima, ohrabrujuce deluje. Meni barem uliva dozu optimizma zbog nekih mojih razmisljanja. Hvala Gago !
iLike
Najpre, sokirana sam pristupom tvog bivseg poslodavca blogovanju!
Doduse i sama sam u (zescoj) autocenzuri na blogu, jer kako bih krenula da “lajem” svi putici bi vodili do jednog izvora, a to sam, trenutno sigurno ne bi naislo na odobravanje.
Uzivam citajuci tvoje postove i uceci, jer me on osto pises inspirise da prosirim svoja interesovanja. I uvek dobijem nalet optimizma i neke lude vere da mozemo da menjamo svet, barem onoliko koliko je u nasoj moci i polazeci od sebe!
Kako ono kaže narod (a narod je vrlo bistar):
“Noć je najtamnija pred zoru”
U prevodu: otpori “novotarijama” rastu proporcionalno realnosti “pretnje” koju te novine sa sobom donose. Sledeći korak se može predpostaviti, i to je ono što više zabrinjava: Kad establišment počne da te tapše po ledjima … To je obično znak da je vreme za važne odluke.
hehehe nista cudno, meni je u firmi zamereno zbog toga što se vidjam sa kolegaam iz struke ‘ marketing i pr. Logika mojih (sada vec bivsih) poslodavaca je bila “kakvu mi korist imamo od njih, hoce li oni nesto kupiti od nas”.
Prizemno, ali svako ima pravo da propadne.