Comments on: Klasični mediji & PR

By: Borsky

Borsky — Sun, 20 Sep 2009 19:15:10 +0000

Veoma malo prostora i šansi se daje online “kanalu” informaisanja koji je brži, efikasniji, isplativiji a ako tome dodamo i dostupan na sasvim jednostavan i besplatan način, stvar je skoro pa sasvim jasna i definisana. Kvalitetan blog ili bilo koja druga web platforma uz pomoć jednog novinara saradnika na terenu ili čak bez njega može postići mnogo više nego klasična, spora inertna redakcija.

Problem koji se javlja na relaciji ova dva “kanala”, potiče iz offline medija i postoji u glavama onih koji ne žele da urade išta kako bi se prilagodili. Primena novih tehnologija omogučuje nam da samo nekoliko minuta po održavanju bilo kakvog skupa ili manifestacije putem internta izveštaj, sa pratećim materijalima bude dostupan auditorijumu koji je nesagledivo veči i značajniji od bilo kog štampanog medija u Svetu.

I na kraju bih rekao da statistika ponekad govori mnogo ali je ipak samo statistuika. Procenat korisnika interneta u Srbiji neće nam puno pomoći iz više razloga. Recimo da li su te dve grupe konzumenata ovih (1,8 Mio) i onih (2,8 Mio) medija dve grupacije koje su podeljene neprobojnim zidom ili treba malo opuštenije gledati na to?

Recimo da dodamo ovom pregledu broj nepismenih i nesposobnih za to imali bi sliku Srbije u kojoj svi nešto čitaju i prate a to svakako nije tako.

By: Dragan Radović

Dragan Radović — Wed, 16 Sep 2009 22:18:44 +0000

U svom mestu izdajem lokalni list, a „pratim“ ga i sajtom koji se bukvalno osvežava kad god ima neke nove vesti ( u ponoć – OK, u ponoć). Pošto je neisplativo imati više od dva zaposlena, sve ostale saradnike sam bukvalno stvorio – a morao sam da „stvaram“ i PR -ove.
U aprilu 2007. godine niko nije ni pominjao taj pojam ovde, a danas uprava, svaka škola, a posebno sportski klubovi, razna udruženja itd. imaju ljude koji nas zatrpavaju tekstovima. („Hoćete da objavimo rezultat? Nema problema, ali donesite sve podatke sa utakmice i napravite od toga kakav-takav tekst.“)
Ima tu, naravno, itekako „bullshit testa“, ali ljude lično ili uredničkom selekcijom i na sajtu i u listu „obaveštavam“ šta je „meso“ za publiku.
Moje zapažanje je da saradnja online i offline sveta može vrlo lako da teče – i mora. Vesti sa sajta danas su ovde relevantan izvor bar, ako ne i više, koliko novine. To uopšte nije teško zaključiti po feedbacku koji „bruji“ u maloj redakciji. Mi smo svoju online publiku prosto stvarali brdom vesti i fotografija o kojima su mladi govorili „starima“.
Nećemo stvoriti carstvo, ali smo napravili malu informativnu šemu u godinama kada se mediji tope kao led na suncu.
Ta veza klasičnog (novine) i novog (sajta, pa ide blog, pa FB, pa twitter…) meni danas izgleda savršeno lako ostvarljivom i neophodnom. I isplativom, koliko-toliko.
Prednost novih tehnologija je brzina, ali to je i mana koju, kroz analitičke „spore“ tekstove, „zalepi“ štampa, lečeći istovremeno svoju manu – sporost. Uvezani u čvor, daju pravu sliku. međusobno se „gađaju“ temama i plasiraju ih svako na svoj način.
Ničeg od ovog ne bi bilo da nismo, na startu, pošli obema stazama. Novina bi još „stvarala ime“, sajt bi bio suviše nekomercijalan. Ovo je, rekao bih, balans o kojem govoriš, primenjen na lokalne medije?
Šteta je što primeri opstanka (u ovom slučaju nastanka) novih medijskih struktura u malim sredinama nisu češće predmet analiza. Pomoglo bi to nama, ali bi i mi imali šta da kažemo.
Hej, pa ovo je skoro nekakva mini case study!

By: Ristić Miodrag

Ristić Miodrag — Wed, 09 Sep 2009 07:56:08 +0000

@Miloš
Zanimljivo zapažanje. Moglo bi se znači desiti da novi zakon učini veliku uslugu on-line informisanju (a samim tim i svim PRatećim sadržajima) – Mada, pošto će takve informacija verovatno izgubiti deo kredibiliteta (ne zbog novih medija, već zbog potrebe da se “zametne trag”) – ispada da će zakon (očekivano) podstaći neke negativne pojave koje pokušava da suzbije. Goodbye informisanje, dobrodošle glasine…

By: Marko Selaković

Marko Selaković — Wed, 02 Sep 2009 18:58:19 +0000

Sto Milos rece, cesto se preterano fokusiramo i budemo iskljucivi. Iz prakse tvrdim: dobar balanse se MOZE i MORA ostvarivati. Ne moze se govoriti o subordinaciji jedne grupacije medija drugoj, niti bih licitirao da ce online mediji i online PR u potpunosti potisnuti konvencionalne odnose s medijima. Naprotiv, imam utisak da ce se oni, bas kao i sami konvencionalni mediji, jos dugo, dugo odrzati.

Dalji razvoj odnosa s javnoscu, kako si i sama navela, dovesce do daljeg segmentiranja online zajednice. Za sada, sve ide u dobrom pravcu

By: Milos

Milos — Tue, 01 Sep 2009 21:41:21 +0000

razmisljam danas citav dan, slusajuci novinare koji kukaju na zlosutnom sudbinom nedemokratske Vlade i vec cuvenog Zakona o informisanju. Nije o njemu rec, jer on ovde nije bitan i los je ali me je zacudilo da niko nije rekao u stilu ako nas drzava kinji u offline medijima pa mi cemo koristii internet, blog, socijalne medije … da dopremo do nasih susalaca gledalaca. Uvek cemo naci nacina da objavimo info do koje smo dosli. ocigledno je potrebno jos puno vremena da shvate da ako hoces uvek mozes doskociti vlasti…
Inace Gago da la si nam odlican primer jer se nekako ponekad znesemo pa se samo orijentisemo na jednu ili drugu javnost….

By: Ivan Rečević

Ivan Rečević — Tue, 01 Sep 2009 21:17:02 +0000

Peđa u pravu si.
Internet jeste samo još jedan kanal komunikacije. Ono na šta sam želeo da se osvrnem je segmentiranje tržišta ali mi je forma komentara nekako kratka.

U ovom trenutku mi možemo segmentirati tržište po volji i ciljati tačno šta želimo a ne pokušavati da pokrijemo kompletnu populaciju masovnom reklamom/PR/objavom.

Ja se nadam da ćemo do kraja septembra dobiti podatke od jednog drugog medija, koji nije pokriven do kraja zvaničnom statistikom a koji je daleko prisutniji u narodu, mobilni telefon.

Mislim da ćemo biti iznenađeni sumiranim rezultatima i korišćenju interneta i servisa kao i mogućnostima koje “mlađe” generacije koriste.

By: Dragana Djermanović

Dragana Djermanović — Tue, 01 Sep 2009 19:24:09 +0000

@Pedya: tzv. “online zajednica” je dakako nova javnost u Odnosima s javnošću. Šta više, pojedine agencije i kompanije je nadalje segmentiraju (blogger relations npr.)

Ako razmislimo prostom logikom – ok, javnost jeste celina.

Hm, stoga bi možda delovalo čudno koristiti različite komunikacijske alate za uspotavljavanje, održavanje i unapređivanje odnosa sa npr. lokalnom zajednicom, Vladom (government relations), konkurencijom (industry relations), klijentima (customers relations), medijima (media relations), investitorima (investor relations)…

Pri strateškom definisanju PRofesije, međutim, prosta logika nije mudar izbor.

By: Pedya

Pedya — Tue, 01 Sep 2009 14:46:07 +0000

Ivane, mislim da si delom u pravu, ali da delom i nisi. Naravno da se “tradicionalistima” ne sviđa kuda sve to ide i naravno da prosečnog čoveka mrzi da uči nešto novo, ma gde i ma šta radio, pa makar i u medijima. I naravno da se svi oni bore da se ništa ne promeni, a sve je još razumljivije kad se zna kako se i koliko često menjaju ljudi na odgovornim pozicijama u određenim medijima. Njima je bitno da dok su tu sve izgleda OK, a “posle njih potop”… Međutim, treba uzeti u obzir i činjenicu da je u 2008. 98,4% domaćinstava imalo TV, a samo ih je 33,2% imalo Internet priključak (http://bit.ly/r0XsY). Pored subjektivne (i namerne) minimizacije značaja Interneta kao kanala komunikacije, objektivna je činjenica da je Internet prosečnom Srbinu i dalje mnogo manje bitan (i dostupan) od klasičnih medija. Zato, po meni, na Internet treba gledati kao na još jedan kanal komunikacije, usmeren na određenu populaciju koja, ma čime da se bavi u životu, poseduje određena dodatna znanja i interesovanja…

By: Jelena Pavicevic

Jelena Pavicevic — Tue, 01 Sep 2009 14:37:06 +0000

Tekst je zaista odlican i preko potreban.

Verujem da takvo razmisljanje PR-ova, u vezi sa online-om, lezi u vise razlicitih uzroka:

- ljudi zaista veruju da sajtovi imaju neogranicen prostor za objavu clanaka, te vele, jedan vise ce sigurno staviti, sto sa vecinom sajtova “svastara” i jeste slucaj. Jedino se retki sete da obrate paznju na strukturu i izbor objavljivanih vesti, kao i njihov broj.

- i brzina promene vesti je nesto na sta se racuna, opet da ce ubrzo i pristigla vest doci na red.

- takodje, ne treba zaboraviti da u velikom broju slucajeva, mnogo razlicitih sajtova objavljuje preuzet sadrzaj, cime se stice utisak velikog broja objava i dobre online pokrivenosti.

I naravno, ne treba potceniti uticaj subjektivnog pri pravljenju izbora. Osoba koja se najcesce informise putem online medija, aktivno ucestvuje na forumima, FB-u i slicnim mrezama, ce logicno pretpostaviti da to radi i veliki broj drugih ljudi.

Zato si potpuno u pravu kada iznosis brojke, jer cinjenice tog tipa su izuzetno bitne, ali i cesto zaboravljene pri pravljenju strategije, sto se naravno kasnije odrazava na celokupan rezultat.

Naravno, apsolutno se slazem da novim medijima treba prosiriti vec postojecu listu medija, kao i da je pronaci “balans” kljucno (ovde, kao i u svemu drugom:).

By: Fotomanijak

Fotomanijak — Tue, 01 Sep 2009 14:31:45 +0000

Nisam siguran sta to iznenadjuje, jedna od najvecih srpskih izdavackih kuca ima jasnu politiku za objavu “pr tekstova”. Nista oglasivac – nema sanse!
Kako u tom trenutku nisam imao vise iskustava sa stampanim medijima u srbiji, to mi je delovalo kao normalno – tj daleko od normalnog pre uobicajno za zemlju u kojoj zivimo.