Diners Slovenija je i ove godine krajnje PRofesionalno realizovala svoj tradicionalni event namenjen vlasnicima “crne” Exlusiv kartice – “U društvu slavnih“. Poslednjeg dana oktobra gost Dinersa, Američke privredne komore u Sloveniji i predivne Ljubljane bio je 42. predsednik Amerike, William Jefferson Clinton.
Radi se o događaju koji već peti put ostavlja bez daha slovenačku javnost, ali i target grupu u regionu.
Prošle je godine Ljubljani u gostima bio SAD potpredsednik Al Gor, i detaljniji izveštaj o tom događaju, samom Diners brendu, predavanju Gora i stručnim zapažanjima možete pročitati –> ovde.
Naš domaćin: Tomaž F. Lovše, vlasnik i Predsedavajući Borda direktora Diners Kluba Slovenija i Diners Kluba Italija
Pre svakog komentara, želim da napišem par redova o Diners domaćinu, gospodinu Tomažu Lovšeu.
Znate kako često čujemo teorije o značaju postavljanja pravih ljudi na pravo mesto. Ponekad obratimo pažnju na primere u kojima jasno primećujemo da jedan neki – baš jedan – utiče na silne velike promene… G. Lovše je pravi primer tih priča. Istinitih. Imam sreće da ga poznajem već neko vreme; kada god se vidimo razgovaramo i o dosta složenim i o krajnje jednostavnim temama. On život doživljava na tako ispravan način. Čini mi se, to je ona filozofija posvećenosti uzrocima promena, a ne posledicama. I taj osmeh… Taj je čovek uspešno restrukturirao brojna slovenačka preduzeća; davao ljudima nadu u izazovnim finansijskim vremenima; posvetio se SL Diners-u, pa preuzeo Diners Adria… pa Diners Italija… Svugde je postizao vanredne uspehe i pozicionirao se kao jedan od top Diners franšiza hintova! Sigrno je tu i tim, podrška, dobar vetar. Ali, baš kada se on posvetio problemima oni su bili rešeni. Posmatrala sam ga to veče. Divota za gledanje 
Pravi domaćin, vrhunski biznismen, mudri govornik, brižni prijatelj. Čast mi je za prijatelja ga smatrati.
Američki predsednik Klinton – zapažanja, utisci, predavanje
Tog dana, grad je zaista disao drugačije.
Kasno popodne… Cankarjev dom je gotovo u trenu ispunilo preko 1.400 gostiju Dinersa. Događaj se odvijao po u minut predviđenom rasporedu. Mnogobrojne “pčelice-radilice” koje su event učinile uspešnim besprekorno su obavljale svoj posao (parking, dočekivanje, prijavljivanje, raspored sedenja, obezbeđenje…). Gospodin Lovše je održao uvodni govor. U publici bivši predsednik Slovenije, Milan Kučan, Predsednik Vlade Slovenije, Borut Pahor, Predsednik Slovenija, Danil Tuerk, gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković… ministri, direktori, predsednici… akademici, kulturna elita… mediji… naravno (kao i uvek na Diners-ovim eventima) studenti…
O Bil Klintonu –-> zaista sam pažljivo slušala predavanje. I gledala… Moj utisak je da je neobično iskren, miran i fokusiran. Jasno sam osetila da veruje da je mogao više. Nekako, nije u-prazno-pričao o odgovornosti svih nas za čovečanstvo. Pričao je o svojoj i svačijoj odgovornosti za čovečanstvo… kao “običan” građanin sveta. Hm. Gotovo sam sigurna u to, iako sam stotinu puta sebe potsetila da je on verovatno jedan od najtreniranijih pojedinaca u oblasti (raznoraznih) javnih nastupa. Kakvo je iskustvo bilo slušati ga!
O predavanju –-> Za mene koja sam opterećena “svojim” dvorištem i koja sam tako malo sveta videla (i doživela) tema predavanja o globalnoj uzajamnoj povezanosti je previše široka i maglovita. Prevelika. Kako bilo, pokušaću da prenesem neke od značajnijih Klintonovih teza. O svakoj možemo mnogo i dugo polemisati. Njegovo gledište je svakako posve drugačije od našeg.
Evo kako je pričao…
Zavisimo jedni od drugih! Zavisimo jedni od drugih na toliko načina. Jedna zemlja zavisi od druge/drugih, jedna kompanija od druge/drugih, svako od nas pojedinačno od drugih… Jer, npr. Slovenija je uradila puno toga. I mnoge oblasti njenog uređenja uzorne su ne samo za naš region, već za mnoge evropske (da ne kažem svetske) ekonomije. Korača napred. Ipak, njen dalji prosperitet, zavisi od potencijala, kapaciteta i prosperiteta njenog najbližeg okruženja… pa šireg. To nije izlizana priča političko-teritorijalnog jedinstva. To je priča o međusobnoj zavisnosti. Klinton je istakao da radije koristi termin međusobna zavisnost nego termin globalizacija.
“We are bound together in profoundly strong and unbending ways. But not all of them are positive. That is why I prefer the term interdependence to globalisation… The point I want to make today is that the difficulties we are facing at the moment economically are an example of negative aspects of global interdependence.”
Fenomen globalne ekonomije, sa svojim brojnim prednostima ima i određene nedostatke. Obzirom da su (gotovo) sva tržišta otvorena (tj. jedno), da su ekonomije svih zemalja međusobno povezane, da se efekti ma kog ozbiljnijeg potresa osećaju na globalnom nivou –> “pojedinačni” problemi zemalja predstavljaju značajne parametre (ne)uspeha ekonomija drugih zemalja, te i pojedinačnih (nacionalnih) uspeha. Naravno, potpuno je pogrešno fokusirati se na ono na šta ne možemo uticati. Zato je potrebno energiju i produktivnost (uvek) usmeraviti u pravcu promena na koje možemo uticati.
Primer: ukoliko na svetu 1 milijarda ljudi živi sa manje od 1$ dnevno kakve ja imam veze sa tim? Oni koji žive sa 1$ dnevno generalno posmatrano –-> ne troše; ne kupuju; ne edukuju se; ne putju; ne razmišljaju o svom zdravlju preventivno; ne leče se; Surovo i grubo zvuči, ali je tako. Oni su građani istog ovog sveta (u tu milijardu smestio se i “naš” milion siromašnih na žalost)… dok se ne zamisliš, ne vidiš koliko je bitno da svi idemo napred. To je prvi negativni aspekt uzajmne zavisnosti, kao posledice globalizacije – nejednakost (siromašni/bogati). Drugi je – nestabilnost. Ekonomska kriza kojoj svedočimo očit je primer efekata loma jedne ekonomije (ok, jeste da je SAD i da je u njihovu ekonomiju utkana ekonomija svih razvijenih zemalja) na gotovo sve ekonomije na svetu. Treći bitan aspekt uzajamne povezanosti na koji pojedinačno ne možemo da utičemo je neodrživost. Ta se priča ukratko svodi na posledice klimatskih promena. One će uticati na svakog od nas, bez obzira na to koliko mi pojedinačno (ne)doprinosimu očuvanju životne sredine generalno. Šta god radili/ne radili ukoliko čovečanstvo sistemski ne uspe da reši neke od gore navedenih tema nemamo baš svetlu budućnost.
“The world is operating interdependently in a way that is far too unstable, far too unequal, and completely unsustainable“ – B. Clinton
Džangrizavi dodatak –> E tu mi se razdanilo! Sve je jasno! Naši političari su može biti, na vezi sa Klintonom i on im je sve ovo objasnio, pa zato ništa živo ne rade i baš ih briga za sistemski razvoj Srbije! Jer, radili ne radili (osim što im radio svira) čovečanstvu se ne piše dobro. Pa što da se džaba muče. Izvinite na ovom sarkazmu, ali boli me duša kad pomislim koliko toga ovde ne funkcioniše 
Kako da pretvorimo naše dobre namere u istinske promene…
Klinton je dobar deo svog post-predsednikovanja posvetio humanitarnim aktivnostima i dobrotvornom radu. Posebnu pažnju ukazuje narodu Ruande nakon stravičnog genocida koji im se dogodio 1994. 
On smatra da je još tada morao da učini više, i stoga sada aktivno daje doprinos uspostavljanju društveno-ekonomske ravnoteže te zemlje.
Priča o Ruandi…
Pre petnaest godina u ovoj afričkoj zemlji izvršen je jedan od većih genocida svetske istorije. Brutalno je ubijeno preko 1.000.000 ljudi (muškaraca/žena/dece) u samo sto dana… milion ubijenih je gotovo 20% ukupne populacije ove zemlje. Najveći broj žrtava (Tutsi) ubijen su u svojim selima, dvorištima od strane prijatelja, poznanika, komšija (Hutua). Posledice po preostalo stanovništvo bile su stravične u svakom smislu (ekonomskom, socijološkom, psihološkom, kulturološkom…). Međutim, oni koji su ostali, i Tutsi i Hutui, odlučili su da idu dalje. Nisu to rekli, nisu o tome samo pričali, nisu nasumično bauljali ka “dalje”. Odlučili su. I krenuli. U nekoliko godina prihvatili su stravičnu istinu i krenuli napred. Strašna priča. Iskreno, o njoj sam znala samo par detalja. Nisam imala sliku… Rezultati se već vide, a iza ovog naroda je ostala bolna prošlost, dok su ispred neki novi, bolji dani u koje veruju. Baš poučno.
****************
Početak i kraj predavanja tako je ugodno ugrejao čuveni slovenački Perpetuum Jazzile. Kakav hit! Kakav udarac! Kakav pogodak! Note kroz reči, muzika kroz glas… magija kroz umetnost. Klintonu na poklon “Vokalna ekstaza” je izvela čuvenu Totovu Afriku. Vredi je poslušati (opet), verujte mi!
****************
E sad, zlatna nit koja je povezala poruke Bila Klintona (nejaednakosti/nestabilnosti/neodrživosti) i imaoce Exlusiv Diners kartica odmah, to veče, je i humanitarna aukcija putem koje je prikupljen novac za Božićne darove stotini mališana koji su bez roditeljskog staranja… onako, red priče, red dela… Fin trik, ali i koristan.
Bil Klinton & DDj…
Nakon zvaničnog predavanja – “neformalni” deo. Vrlo živa atmosfera, obzirom na serioznost teme i nivo zvanica i 
gost-predavača. Imala sam retku priliku da one-on-one razgovaram sa ovim intrigantnim starijim gospodinom 
. Nakon što sam mu bila predstavljena, dodala sam par detalja o sebi, a na prvom mestu da dolazim iz Srbije. Verno ću opisati njegovu reakciju i reči: u momentu je podigao pogled s pažnjom posmatrajući kojim ga “očima” gledam. Onda me upitao: “Vi ste iz Srbije, vi razumete šta sam govorio, jel tako? Razumete da se mora ići napred, dalje. Sve velike odluke su teške, ali vi sada morate ići dalje.” Da. Tačno znam šta je rekao. Rekla sam da je mnogo bolelo, mnoge; da je mnogo toga izgubljeno, ali da ja izvesno idem dalje… i da znam da nisam sama… To su bile neke glomazne, krupne reči. Baš onako glomazne. Uh. Ispričao mi je potom jednu anegdotu o daru dece iz Kolumbije uz poruku koliko sitne i krupne stvari ponekad imaju istu težinu. Opet, delovao je poražavajuće iskreno.
Dosta utisaka, sjajno iskustvo…
Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek padala.
Idući putem, sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja nije mogla da pređe raskršće.
“Dođi, devojko”, reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata.Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao da se suzdrži. “Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama”, reče Tanzanu, “posebno ne mladim i lepim. To je opasno. Zašto si to učinio?” – “Ja sam devojku ostavio tamo”, reče Tanzan. “A ti je još uvek nosiš.” – Blatnjavi put (Zen)
Nacionalna SL televizija –> video sa predavanja
Hvala ti na podeljenom iskustvu.
Političke razlike su uvek dobar razlog da se “ne ide dalje” (naročito u našim krajevima), i da na osnovu “stajanja u mestu” neko “lovi u mutnom”.
Veoma lepo si prenela atmosferu događaja. Hvala.
…bez daha!
Nemam riječi, jednostavno predivno. Osobno imam jako dobro mišljenje o Billu Clintonu i poštujem ga prvo kao osobu a onda kao jednog od predsjednika SAD-a koji je dao svoj doprinos razvoju ovog dijela svijeta.
Moram još jednom sve pročitati i naravno poslušati Totovu Afriku.
Sjajno, možemo (samo) biti ponosni na tebe.
Pohvala i za stajling na fotki…
Pogađam: bilo je više fotoaparata, i vi niste gledali u pravi?
Pesma je dobra, izvedba prosto genijalna, prica dokazuje kako i nase gore list moze ravnopravo i bez kompleksa da komunicira i sa ostvarenim i dokazanim bizmismenima i sa svetskim liderima. Klinton u USA ima status Jordana politike zbog ogromnog talenta koji mu priznaju cak i republikanci i slovi za mozda najveceg zivog politicara. Bez sumlje je da si imala priliku da ucis od najboljeg, kao i da je deo svog repertoara iskoristio da izgleda, kako kazes, porazavajuce iskreno.
@ Tomislav Stanković
Nista licno ali ti “poštuješ prvo kao osobu” coveka koji je kao predsednik drzave imao aferu sa pripravnicom pa onda pod zakletvom i pred kamerama lagao o tome. Evo ti samo jedan clip da te podseti http://www.youtube.com/watch?v=KiIP_KDQmXs
Postuj ga, nema problema, samo nemoj bas kao osobu
@GagaDjermanovic To je je priča o međusobnoj zavisnosti. Klinton je istakao da radije koristi termin međusobna zavisnost nego termin globalizacija. Tako svi mi zavisimo od Amera. Gago, tekst ti je odličan a s obzirom da nije bilo kiše (kao prošle godine) siguran sam da je i event bio odličan.
Retko dobar tekst! Svaka cast na uvodnoj pohvali prijatelju, toga tako malo srecem.
Hvala!
Lepo prenešen utisak, ali mislim da će pre ostati poznat po notornoj gluposti koju je izjavio navedeni gospodin: “Znanstvenici su uvjereni da emisije stakleničkih plinova treba smanjiti za 80% jer će u suprotnom slučaju do 2050. iz gradova na morskoj obali trebati preseliti barem 100 milijuna ljudi… Zar ne bi bilo ironično da slovensko-hrvatski spor postane nevažan zato jer će se tada većina tog teritorija ionako naći ispod vode?”
Vladimir Đačić – Hvala na odgovoru, nisam to očekivao pa me ugodno iznenadilo.
Iz njegovih riječi i djela, iz ovog blog posta, pa i šire može se vidjeti kakav je kao osoba – a što se afere tiče svatko od nas ima svoju vlastitu i svakome od nas se može, ako već i nije, dogoditi da u nečemu pogriješimo. Imam svoj život i neku svoju priču tj. želim reći da iako ja njega poštujem kao osobu to ne znači da mislim kopirati njegov obrazac ponašanja ili da baš taj dio podržavam – treba gledati malo širi aspekt nečijeg djelovanja i postojanja, a ne se uhvatiti nečega samo da možemo moralizirati.
Toliko od mene.
@Tomislav Stankovic
Pogresio sam sto sam te “prozvao”, jer ne treba komentari ovog posta da “seciraju” lik i delo Klintonovo. Moja greska. Postuj koga hoces i kako hoces, to je tvoje pravo i ja ne nameravam da te preobracujem. Poz
Ko je onaj stariji gospodin pored DDJ?
DDJ, svaka cast na svemu, iskreno, zdravo ti zavidim…a sto se Bila tice…on je cvecka neopevana…:) Zaista, u Americi je dodao bi Jordan puta Majkl, puta JFK, vole ga na svim obalama, sve manjine, sve zajednice, on je bio garisa za raju! Republikanci ga ne vole. Ne volim ga ni ja. Nije morao da nas bombarduje – iako sam u to vreme ubedjivao raju da je to jedini nacin da se ljudima dokaze da je tata Slobs nenadj…biv…i da tu ima neko M od Milosrdni Andjeo…no, altruisti, ne zamerite…podseticu samo na onu pricu…kada je Bil rekao Hilari kad su sreli njenog bivseg momka kako radi na pumpi, da si se za njega udala, bila bi zena pumpadzije…gde ce vragolasta Hili…da sam se za njega udala on bi Bili – boj bio predsednik Amerike…sve je ovo bajno ali se nadam i korisno…doduse videcemo…:) Znamo da je DDJ bilo korisno, ona ima fotku!
Polako ta popularnost jenjava kako u javnost izlaze podaci da su upravo on i njegova administracija napravili temelj za danasnju finansijsku krizu korenovanu u toxic derivatives. On je omogucio pohlepi da pojede u osnovi humanitarnu ideju da svi mogu da imaju kuce i stanove koje ne mogu da priuste. Ali to mu je osvojilo drugi mandat tako da nema veze…
Mozda vlasnici crnih kartica i njihovi gosti ne misle tako ali “poucavati” ljude u Evropi iskustvima Tutsa i Hutua je skoro pa uvredljivo. Ipak, bih vise voleo da mi, o svojim iskustvima i odlukama, nesto kazu pripadnici njihovih naroda.
Gospodin ima vaznu ulogu u brutalnom demontiranju svojevremeno najperspektivnije drzave u ovom delu Evrope u pogledu potencijala za Evrointegracije. Podseticu, to je bila nasa drzava u osamdesetim (za one koji to ne pamte ili nece da se sete).
Metodi koje je u svom radu koristio su – uglavnom “Milosrdni”, sa bombama ili bez njih.
Iz tog razloga ova fotka nije mogla biti napravljena u Srbiji, tokom njegovog boravka u Pristini.
Sada je uglavnom dobrostojeci penzioner – tezgaros, koji lobira za svetsku povezanost (veza: mi pravimo-oni trose)
Oduvek je voleo da pocasti dobrom lekcijom mlade pripravnice.
Svaka cast na ucitelju!
Ako sam dobro razumeo Zen-priču na kraju teksta – nećeš obrisati ovaj komentar. Lepo vaspitan gost neke stvari mora da zadrži za sebe. Moralnu dilemu (kako ne spomenuti hiljade “kolatetralnih” sudbina, Novosadske mostove, i još mnogo toga) rešiće sam medij, tj prijatelji svojim komentarima na post…
Imam i ja jednu zen-priču, ide ovako: “Pre nego što počnete da proučavate ZEN planine su planine a šume su šume. Kad krenete sa razmišljanjem sve se pomeša. Posle mnogo meditacije, kad dodjete do prosvetljenja, opet su planine planine, a šume – šume…”
Ja možda ne razumem šta je taj gospodin pričao, ali dovoljno mi je da pogledam njegovo lice.
Ono govori sve.
.
Dogadjaj koji je okupio bogate i uspesne vlasnike crne Diners kartice je ocigledno bio vrhunski organizovan i glamurozan, vec zbog same pojave “kontroverznog predsednika”. Ma sta mislili o njemu u Srbiji, a ne mislimo bas lepo, covek je krenuo dalje putem kojim smatra da je ispravniji, humaniji i pravicniji od onog kojim je isao dok je predsednikovao. I to je za pohvalu – dici se iz prasine, iskreno priznati greske i podeliti svoje bogato politicko iskustvo sa drugima.
Tekst ti je odlican, gotovo da sam mogla da osetim dasak te atmosfere. I iskreno zavidim ti na putovanju u Sloveniju, davno sam bila tamo i nekako me vuce srce na tu stranu (narocito ka Alpima i predivnoj dolini Soce).
Dopala mi se muzika, preslusala sam nekoliko puta…..a uzivo je sigurno bilo jezzzzzivooooo.
Šta drugo da kažem, osim odlično, kao i uvek. Hvala ti na ovom izveštaju, verujem da si posle ovog događaja bogatija za nova saznaja i iskustva, a zahvaljujući ovom tekstu i sa nama si podelila pozitivnu energiju.
Divan izvestaj i tekst naravno, ali iskreno, moze on pricati sta hoce, iza svakog coveka ostaju dela, a ja nesto ne bih mogao da verujem coveku koji je licno ucestvovao u par “koleteralnih” zlocina u srbiji (dovoljan se samo onaj voz, i nis). Po meni nema opravdanja za nasilje, i ne smatram sebe velikosrbinom ili patriotom, naprotiv razmisljam iznad toga, ali je stvarno izlisno govoriti o kredibilnosti ove marionete nekih “sivih izakulisnih” sila, lupati gluposti o globalnom zagrevanju sve u toboze nekom humanistickom nagonu (sto se zagrevaju mars i venera? od mog auta? ne bih rekao, takodje je nezapazeno prosla vest o tome da je 31000 naucnika pre 3 nedelje potpisali peticiju o tome da globalno zagrevanje ne postoji). NE zelim da iskoriscavam Draganin blog za ove teme pa cu se uzdrzati, svakako da mi je jako interesantno iskustvo cuti sve ovo iz prve ruke, ali ipak, odvojio bih licne impresije sa onim sto ce istorija napisati o tom coveku, a meni je dovoljno da je stajao iza par vojnih akcija, da je potpisao bombardovanje srbije, da je prevario i otvoreno LAGAO svoj narod oko lewinski afere (o kom kredibilitetu onda pricamo??), takodje je izostavljen detalj da je u Ljubljanu dosao posle otvaranja njegovog spomenika u pristini, i ne mora covek biti vidovit da skonta zasto su mu podigli tamo spomenik, ali ajde… U svakom slucaju, veliki pozdrav
Svakako da je iskustvo upoznavanja/susreta, sa osobom kao sto je Bil Klinton, neverovatno i isto tako je tacno, da funkcija predsednika Amerike, podrazumeva i gomilu radikalnih i “kolateralnih” odluka. Takodje je i potpuno ispravno, da se takav covek angazuje za promociju globalnih ideja. Ono sto smeta je licemerje odnosno nesklad njegove tadasnje – predsenicke politike, koja nije prihvatila sporazum iz Kjotoa i aktuelnih ideja, u cilju zastite planete. Verovatno smo i mi poprilicno osetljivi na ovakve stvari.
Ono sta bi trebalo da bude u stvari pouka ovog posta je da pokusamo da anuliramo navedene stavove, dileme, kolizije, kolaterale i sl. i da pocnemo da razmisljamo drugacije, optimisticnije. Mislim, da u ovom trenutnki, ovom narodu, nama, ne treba nista drugo, nego samopomoc u vidu giganstkog pakovanja sveze “naivnosti”. Druge nema! Bravo DDJ, ti si se vec samopmogla i evoluirala!
Čitava ta priča o dobronamjernom Bilu, kome je žao jer nije učinio više, i koji na koljenu cupka male crnčiće, zagledan u horizont bolje i humanije budućnosti za sve nas, najbolji odraz ima u licu tog gospodina- olinjala je…
Bili rece Gagi “Nista licno!”
Kakav uspjeh, kakvo bogatstvo, jos samo da me za prijateljicu smatra. Ovo mi sve vise lici na “pikila, kakila blog”, sto mislis Varagicu?
JE LI OVO TAJ PR PODVIJENOG REPA? Nadam se da bas nemas toliko nisko misljenje o Srbima, i da ce bas sve da progutaju na te tvoje okice i malo sminke.
Tvoja online reputacija vise ne vrijedi boba kod Srba. Realno.
Nema vise onih gordih Srba.
Znaci po njegovoj prici i po onoj bajkici sa svestenicima na kraju, naravoucenije bi bilo ovo:
Ukoliko napravite neko sr**e i/ili nepravdu ili cak ubijete nekoga, trudite se da zaboravite to sto ste ucinili sto pre i pravite se da se nije ni dogodilo, ali trudite se da i druge ubedite u to da se zlocin nije ni desio – i sve ce doci na svoje! …genijalno! Samo cika Bili moze da odvali ovako nesto!
Ja bih mu odgovorio (ukoliko bi se suzdrzao i bio veoma umeren) da oprostiti mogu, ali zaboraviti JOK!
M.
imate srecu sto nije mladji taj bili jer bi vam zadigao suknju