Ovo su mi sasvim sigurno dva najdraža intervjua ikada 
Miloš Petrović i Slavko Ilić, blogeri i uopšte online aktivisti, intervjuisali su me na dva potpuno različita načina s namerom da u istom trenutku svako na svom blogu objavi post-intervju.
Osim što je ideja posve originalna, zadovoljstvo mi je da sam baš ja bila subjekt na baš njihovim blogovima.
Na ITkutku, blogu Slavka Ilića odgovorila sam na neka lična pitanja.
Evo jednog odgovora iz posta -> Baš ja, u notama:
Relacija izmedju emocija, racionalnog i onoga što jesi?
Ne znam. Čini mi se da sam po prirodi emotivna, a po “nuždi” realna… neka trapava mešavina. Interesantno je kako najčešće ta mešavina bude sasvim kako treba. O meni – note govore više od slike, a mnogo više od reči. Volela bih da sasvim slobodno bez straha budem samo ono što osećam. I stalno tražim… ponekad se tako umorim od svojih potraga. A nikada ne mirujem. Jesam neki čudni putnik koji se svaki put beskrajno obraduje željenoj destinaciji kojoj se jako približio, tik do izlaska na peron… a već tada zna da iako će se zaustaviti na toj stanici, putovanje ni izbliza nije završeno.
Na Miloševom blogu su odgovori na pitanja o mojoj profesiji – Odnosima s javnošču. Evo jednog od odgovora:
U kom pravcu će se online PR kod nas razvijati?
- U pravcu razvoja online-a, odnosno interneta. U pozitvnom i progresivnom pravcu. Citiraću sjajnu izjavu profesora doktora Čedomira Čupića koji je meni odgovorio na slično pitanje: „Kada ljudi osete da od Interneta imaju koristi, oni će ga upotrebiti u onoj meri u kojoj mogu da shvate kolika će ta korist biti.“
