Moju pažnju u najvećoj meri okupira PRofesionalna konverzacija na internetu. Međutim, često sa prijateljima i poznanicima pričam na temu disciplina, tehnika i alata tradicionalnog PR-a.
Najpoznatiji alat u tradicionalnom PR-u je Saopštenje za javnost, a o tome kako se ono piše, tj. priprema, piše i uređuje detaljno možete pročitati –> ovde.
U ovom postu pričamo o fotografijama u funkciji PR-a.
Slika govori hiljadu reči
I ne samo što slika govori već je uz Saopštenje za javnost neverovatno korisna medijima iz sledećih razloga:
- U medijima je (po pravilu) manje ljudi nego što je potrebno. Slika uz Saopštenje medijima posao čini efikasnijim, a to će ceniti.
- Svakodnevno u redakcije stiže na desetine bezličnihi suvoparnih textova (tzv. Saopštenja). Obzirom da sam do nedavno radila za medijsku grupu znam šta vam govorim. Po mojoj statistici svega jedno od deset saopštenja ima težinu i realnu vrednost. Devet od deset je potpuno neupotrebljivo (sadrži blabla mi smo najnaj redove; nesistematična su, u prvom licu (mi smo; naša kompanije je…), bez ažurnih podataka, objektivnih detalja sa marketa i sl)
- Mediji vole da osete da smo uložili trud
Evo par saveta:
- U startu morate obezbediti adekvatne fotografije predstavnika kompanije koji će je predstavljati u javnosti
- Fotografije moraju biti ažurirane najmanje 4 puta godišnje (aha, analogija sa godišnjim dobima)
- Set fotografija mora uključivati profil, landscape, krupni kadar na radnom mestu, shot karakterističnih
aktivnosti predstavnika kompanije (on/ona obavljajući svakodnevne aktivnosti) - Fotografije moraju biti profesionalne (usnimljene i obrađene od strane profesionalnog fotografa)
- Set fotografija mora sadržati verzije loga kompanije i to klasičan korporativni, modifikovan i prilagođen određenim prilikama (sa kontaktima, sa sloganom itd.), u vektorskom formatu i jpg formatu visoke rezolucije.
To je regularna baza koju morate imati spremnu za odmah!
Uz pojedinačna Saopštenja preporučljivo je poslati:
- Fotografiju sagovornika, predstavnika kompanije tj. direktora sektora/odeljenja na kojeg/u se odnosi sama vest saopštenje (“Kompanija xy najavila je otvaranje konkursa za 50 novih radnih mesta…” – idealna ilustracija HR direktor odnosno tim zaposlenih npr.)
- Ukoliko je Saopštenje uopšteno preporučljivo je proslediti logo kompanije u adekvatnoj formi, ali i fotografiju centrale, zgrade ili nekog drugog prepoznatljivog mesta ili objekta koje asocira na vašu kompaniju
- U samom telu maila obavezno ponudite detalje u vezi sa Saopštenjem i naznačite da ste u prilici da pošaljete i adekvatne fotografije koje bi ilustrovale Saopštenje po uzoru na izbor fotografija koji u atačmentu šaljete. Ovaj deo istaknite i pratite reakcije medija prilikom slanja narednih par Saopštenja.
Naravno, da podsetim: ne možete raditi dobar PR za kompaniju/klijenta/političku stranku ukoliko ne umete da odradite perfektan PR sami za sebe!
U folderu fotografija predstavnika kompanije morate imati i pažljivo odabrane sopstvene fotografije kako portretne tako i specifične koje novinarima možete staviti na raspolaganje kad god im i (polu) zatreba.
PRimer “Nedelja štednje”–> Sve banke prosleđuju Saopštenja o povlasticima za nove i postojeće štediše. Mediji (posebno štampani) sačinjavaju pregled tih aktivnosti. U listama informacija su relevantni ažurni podaci, ali pravi je dobitnik upravo ona banka koja će biti i ilustracija samog 
texta (logo, zgrada, fotografija službenika). To je ono što će vas bitno razlikovati u odnosu na konkurenciju i ostaviti snažan utisak na čitaoce članka.
I na kraju, vrlo zgodno možete fotografijama osvežiti svoje PR aktivnosti koristeći i photo sharing servise. Tako možete na internetu kreirati sopstveni foto album i u njemu pojedinačne album-teme u vezi sa određenim proizvodom, aktivnošću ili događajem. Link ka tom online albumu insertujte i naznačite u samom Saopštenju (“Za više fotografija možete nas kontaktirati ili posetiti naš foto album na Flickr-u –> link).
Uostalom, kad to može kompanija Ford ne vidim zašto i mi ne bismo sledili dobru PRaksu
Napokon dve stvari koje volim (i radim) na jednom mjestu. Samim tim i lagodnije je čitati ovakav članak, post, štogod.
Odlično si to rezimirala, i posjetiteljima dala do znanja “koliko riječi govore fotografije”. Pratim novine, portale… koliko stignem i mislim da mnogi pomalo shvaćaju veliku važnost onog vizualnog predstavljanja.
Ako takav posao (od)radi adekvatna i sposobna osoba onda se čak ne moramo toliko oslanjati na stroga pravila (profil, landscape, krupni kadar, blabla).
Veliki pozdrav, Dragana!
@Danijel Ukoliko bi u duhu ovog posta, našao vremena da i ti napišeš post o tvom viđenju fotografija, njihovog kvaliteta i nužne kreativnosti u granicama PRofesionalizma, a koji bi nesumnjivo bio od koristi PRovcima načinio bi nam veliku uslugu
Danijel je odličan photo artist i ozbiljno zainteresovan i za našu PRofesiju. Verujem da neka konkretna pitanja možete da postavite i njemu.
A da neko odstampa ove tekstove pod I i II i da posalje pr sluzbama,a ?
Dragana respect za txt! Ovo je segment PR-a koji se često opako zanemaruje. Kao dugogodišnji urednik magazina znam šta dobra fotografija znači.
Ako dozvoliš mali dodatak i praktičan primer.
Dodatak
Potpišite (opišite fotografije). Ne budite lenji, nemojte samo da ih odaberete i zakačite uz e-mejl. Šta nekome u redakciji ko oprema tekstove, a to nije nužno novinar koji prati tu oblast na koju se fotografija odnosi, znače neka lica na njoj. Napišite dakle ko se na fotografiji nalazi, pogotovo ako je na njoj više osoba, dodajte njihove tačne titule, priliku u kojoj su fotografisani itd
To možete da učinite menjajući ime samog fajla ili u propratnom mejlu. Najbolje d ato bude tekst koji se može copy-paste ubaciti ispod fotke – ako novina to praktikuje.
Primer
Držao sam godinama prezentaciju o odnosima sa medijima i prikazivao ekonomsku rubliku poznatog i priznatog nedeljnika. Onaj deo gde gde su kratke ilustrovane vesti. Tu se našla i informacija da pretraživač Pogodak ulazi na srpsko tržište. Radio sam tu kampanju kao dodatni posao uz posao u magazinu pa je jedna od aktivnosti pre prve press konferencije bila i fotografisanje novopostavljenog direktora Pogotka u Srbiji Bojana Rendulića (ako se bavite vebom zapamtite ovo ime). Profesionalni umetnički fotograf ga je, po sasvim prihvatljivoj ceni, slikao corporate, casual, itd pored ostalog i kako baca pikado strelicu na metu u igraonici (meta je u logou Pogotka). Fotke smo na CD-u delili novinarima. Ova fotka je zauzela bar trećinu strane u prilogu koji sam pomenuo. Odmah pored nje je bila fotka direktora za Evropu multinacionalne IT kompanije, jedne od pet najvećih u svetu. Bila je veličine poštanske marke jer ju je grafički urednik izdanja u muci što mora da je objavi a PR agencija mu je nije obezbedila očigledno skinuo sa neta. Zaključak je jasan, uz malo dodatnog truda i sredstava možete da osvojite značajan prostor u medijima, samo dobrom fotografijom čak i kao vest nema preveliku težinu.
Ne sećam se da je neko pisao o značaju fotografije čak i kad prati saopštenje. A ne sećam se ni da sam ikad uređivao novine ili sajt, a da baš dobra fotografija nije bila često presudna u odlučivanju šta ide pred publiku, a šta u zaborav. Odlično izabrana tema, a vidim da je i Miloje već dao svoj koristan doprinos.
Saopštenje je izuzetno „bezobrazna“ forma: ako je dobro i više nalik novinarskom tekstu nego dajdžest izdanju knjige „Kako smo postali najbolji u svemiru“, ima šanse da zaposedne sjajno mesto ili termin u ma kom klasičnom ili online mediju. U klasičnom, koje kuburi sa prostorom, šarmantno i vrcavo napisano, saopštenje (objava) može da „razbije“ sve oko sebe, pridobije urednika i za „sutrašnje izdanje“ i ustoliči se u svesti čitalaca.
Bledo, vodnjikavo i nabusito, ostaće samo zgodan papir za lopticu koja leti ka korpi za „adio“.
Ceo tekst, rekao bih kao dugogodišnji urednik lokalnih novina i treba shvatiti kao praktičnu „naredbu“: možete vi dostaviti i bezlično „ćoravo“ saopštenje, ali tada ne preterujte sa nadanjem da će biti i objavljeno.
A zbog dobre fotografije koja ga prati svaki urednik će bez griže savesti da se “pozdravi” sa nekim drugim, čak i ako je donekle zanimljivije.
Dragana,
Zašto se ja, kao inženjer, pitam: a zašto ona ovo piše? To nije prvi put! Zar je moguće da ljudi koji rade odnose i oglašavanje ne znaju najosnovnije stvari? Ako uzmemo u obzir da i pisci tekstova (popularni kopirajteri) ne znaju srpski, a svi kopiraju stil izražavanja jedni od drugih (verovatno ih zato zovu kopirajterima).
Dok god ti moraš da pišeš o važnosti planiranja, kvalitetnim fotografijama, smislenim tekstovima,…. loše ćemo prolaziti kao društvo.
Kao i obično, poseban kvalitet posta je u razradi i komentarima.
Hvala puno na dopunama.
@krdr na žalost moguće je.
@Dragana Hvala ti na prijedlogu, zaista bi mogao u jednom blog postu ujediniti moje dvije okupacije, fotografiju i PR. Hoću hoću, prvom prilikom. Hvala ti i na zadnjim redovima tvog komentara.
Ljudi slobodno pitajte, ja se uvijek ponovno vraćam na Draganin blog (;
@krdr U čemu je problem?
@danijel
Vezano za loš kvalitet tekstova koji se pojavljuju u medijima uopšte ili vezano za nisku kulturu odnosa sa javnošću u Srbiji? Na šta god si mislio, imam utisak da ljudi koji su medijima su slabo obrazovani i ne žele da napreduju. Nemaju kvalitet za pozicije koje drže. Kopirajting je samo jedan problem.
Saopštenja za štampu (omiljeni pres rilizi) ne smeju da zvuče kao saopštenja za štampu, niti čitaoca da ostave zbunjenog. To pokazuje amaterizam, od onog koji je to napisao, preko onoga koji je odobrio, do onoga ko je objavio.
Postoji sistemska boljka i ovo o na šta kukam su samo simptomi.
@krdr Ispričavam se, ja sam drugačije svatio Vaš/Tvoj prošli komentar, kao da sam drugačije tumačio ono između redaka, no dobro.
Da to je istina, ljudi koji su zaduženi za tako odgovorne poslove izgleda to ne odrade dovoljno kvalitetno. To je problem ne samo u Srbiji nego u cijelom svijetu.
Koliko se slabo razume uloga i ynachaj PR profesije i profesionalanca u nashoj yemlji govor i posechenost sjajnog seervis http://www.probjave.com.
Inache javne licnostu u svetu u te svrhe angazhuju i po nekoliko stotina strucnjaga kako bi iygradili pozitivnu sliku o njima i ostvarili sve druge prednosti.
Veliki Pozdrav!
Svako saopštenje na sajtu PRobjave.com ima na kraju teksta podatak o broju pregleda na samom sajtu (što se vidi kada je korisnik ulogovan). Svakako, ova posećenost nije na nivou klasičnih sajtova vesti, ali pregledanje ovih saopštenja ima i komponentu njihove distribucije na drugim Web sajtovima koji preuzimaju ova saopštenja.
U kontekstu ovog teksta, sam servis PRobjave.com omogućuje postavljanje fotografija do kojih se može doći putem pretraživača slika kao što je Google Images.
Neke “PR stručnjake” treba naterati da “Saopštenje za javnost – oba dela, pročitaju- tri puta, bez obzira na slučnosti, “izvor” i zlurade komentatore … (njima preporuka da pročitaju 10 puta) .
Ima jos jedan dodatak, “caka”, koja mi je uvek “upalila” da se sopstenje objavi. Tabele ili grafikoni!
Narocito kad su cene u pitanju, pa jos ako su uporedne tabele, milina.
Svaki urednik ce objaviti ovakvo saopstenje. Bar do sada jesu.
Citaocu je dovoljno da baci pogled na tabelu ili graf i da mu je jasna sadrzina teksta.
A sto se tice fotografija, cinjenica je da one ponekad govore vise od reci.
Zbog toga je vazno imati dobar fotoaparat !
Smesna izjava. No, PR-ovci koji rade u kompanijama, razumeju o cemu “govorim”. Dobiti odobrenje za kupovinu novog, ravno je podvigu. No, nas problem…
Buduci da posle linka “ovde” (2. pasus) ne postoji mogucnost komentarisanja, uradicu to ovde. Kada vec objavljujete za javnost, proverite pravopis i koristite srpske reci u tekstu. Zar zaista mora da se kaze “good”, a ne “dobro”? Pa kao da to nije bilo dovoljno, osnovna novinarska pitanja postavljate na engleskom!! Delujete kao pametna zena, zasto onda sami sebi potkopavate autoritet glupostima?