Nakon preseka agencijskog PR-a u regionu (deo I, deo II), evo i posta sa PRedstavnicima regionalnih udruženja za odnose s javnošću.

Na nekoliko pitanja odgovorila nam je predsednica Hrvatske udruge za odnose s javnošću (HUOJ), gospođa Dubravka Jusić, kao i kolega Dragan Močević iz PR udruženja Republike Srpske (PRO RS), odnosno predsednik Društva Srbije za odnose s javnošću (DSOJ), Miloš Đajić.

Nakon konsultacija sa kolegama, obaveštena sam da u Makedoniji NE postoji strukovno udruženje, a koleginica Elvira Medved iz Slovenačkog udruženja za PR nije odgovorila na moju molbu.

Twit Miloša Đajića potsetio me je na ove strašne redove Mike Antića…

Eh… dragi moji Vukovi…

I

Kao da će kraj avgusta. Nebo se kruni i odranja žute mirise mraka. Zatrpava me zvezdama.

Umotavam se u lišće. Tako smo bliži vetru. Osećam ga u kičmi i u dubinama očiju. To je moj skroviti način vajanja ovog sveta.

Kako da preda(je)te… znanje, energiju, ideju?

Kako da podelite sa ljudima svoju viziju?

Kako da pojasnite šta je šansa, harmonija, liderstvo, vizija?

I da usput… onako kao da je to usput… potsetite ljude na ono (jedino) što je važno -> sjaj u očima?

20 minuta vašeg vremena  investirajte u muziku & strast Bendžamina Zandera…

Nakon toga shvatićete da sve što radite jeste spoj neke dve reči… od kojih je jedna uvek & obavezno -> strast!

Vaša DDj

p.s. ukoliko zatreba, prevod je i na srpskom, hrvatskom…

I pitanje nad pitanjima.

Ne znam koliko se sećate, u jednom sam postu jasno i glasno rekla šta je po mojoj PRaksi i znanju “Ultimativni PR manifesto”. Ovo moje viđenje stvari je zapravo ideja PR-a… onako posve platonovska. Međutim, ja u ideje verujem. I mislim da je sasvim moguće dovesti ih u istu perceptivnu ravan sa stvarnošću. Meni je to uvek polazilo za rukom u PRaksi. UVEK!

Evo par redova iz tog posta:

Dragi moji, u maju će po 13. put biti dodeljena PR&znanja Društva Srbije za Odnose s javnošću. Radi se o esnafskoj nagradi koja predstavlja nekakvu potvrdu uspešnosti pojedinačnih i korporativnih PR dostignuća domaćih PRaktičara.

Fast facts:

Tokom prošle godine sam u više navrata bila zainteresovana slovenačkom web scenom. Njena interesantnost je prvenstveno u broju aktivnih net korisnika kojih je čak 65% tj. preko 1,3 miliona građana.

Pored toga, u Sloveniji preko 400.000 ljudi čita blogove, a njih četvrtina (dakle preko 100.000) namerava da bloguje u bližoj budućnosti.

U Sloveniji je trenutno blizu 70.000 blogova, a u ovoj zemlji se na netu uveliko komunicira kako u biznisu, tako i u civilnom društvu, politici…

Šta o toj temi misli prilično značajan i najposećeniji slovenački bloger, Roni Kordiš – HAD, dole piše. 

Pojave možemo posmatrati kao kontinuirane procese.

Možemo, tako, pretpostavljati da samo lagano klizimo iz faze u fazu… iz događaja u događaj.

Sve što smo do sada (u)radili ostavlja tragove u našim životima, životima naše dece, ali i u životima pokolenja.

Meni se ponekad čini još nešto: život nije samo (jedan) proces.

Život je kao knjiga.

Šta život, dakle jeste: