Da li PR (treba da) govori istinu?!
I pitanje nad pitanjima.
Ne znam koliko se sećate, u jednom sam postu jasno i glasno rekla šta je po mojoj PRaksi i znanju “Ultimativni PR manifesto”. Ovo moje viđenje stvari je zapravo ideja PR-a… onako posve platonovska. Međutim, ja u ideje verujem. I mislim da je sasvim moguće dovesti ih u istu perceptivnu ravan sa stvarnošću. Meni je to uvek polazilo za rukom u PRaksi. UVEK!
Evo par redova iz tog posta:
Ne manipuliši. Ne PReuveličavaj. Ne laži. Ne obmanjuj. Ne daj lažna obećanja. Ne posmatraj potrošače/kupce kao brojke – već kao ljude. Ne ulizuj se. Ne pretvaraj se da si nešto što nisi. Ne pravi se najpametniji, najgluplji, najbolji, najjedinstveniji… uvek ima neko ko zna, može i daje više! Ne obećavaj šta ne možeš da uradiš. Ne krši obećanja.
Međutim, PRovci ne uspevaju tako da rade, kompanije ne prihvataju takvu PRaksu, a javnost nam stoga sve manje veruje. PR se shvata kao nužno zlo… kao barijera, tampon zona i staza popločana trnjem koja medije vodi do željenog sagovornika (a to gotovo uvek nije PR). Žalosno… Nama u struci to teško pada… Neki od nas to pokušavaju da promene. Lično, sa medijima sam oduvek gradila odnos poverenja i u toj nameri mi je iskrenost bila od najveće pomoći. Mnogi od njih su čitaoci ovog bloga i ove reči mogu da potvrde.
Barometar poverenja koji već deset godina u kontinuitetu izrađuje Edelman, upravo potvrđuje da su transparentnost, istina i iskrenost generalno najznačajniji parametri korporativne reputacije i osnova dugoročnog poverenja. Šta znači dozirati istinu? Po meni, poenta je samo u načinu na koji ćete (celu) istinu staviti u kontekst.
Nedavno mi se klijent požalio kako konkurencija preuzima njegove korisnike na način da preuzima do tada postignute rejtinge korisnika bez ikakve provere! Super, odgovor je jasan: mi smo toliko dobri i toliko smo dobro razvili sitem rangiranja da (čak) i naša konkurencija ne dovodi u pitanje našu efikasnost i preuzima ih (bez ikakve) provere i sumnje! Eto toliko smo dobri! To nije dozirana istina, ili delimična istina… to je To! U našem kontekstu, onom koji mi komuniciramo. Ali istina se nikada ne dovodi u pitanje.
Povod za ovaj postić je prilog na Novoj TV objavljen i na manjguri, u kojoj kolega Krešo Macan, koleginica Aleksandra Kolarić i predstavnici medija iznose svoj stav o istinskim modusima ponašanja u PR situacijama. Meni su, doduše misli malo odlutale od jedinstvene teme samog videa… ali vi ga pogledajte pa ćemo se u komentarima naći na PRavim talasnim dužinama.
Vezani članci
Ja tu nemam nikakvih dilema. Po meni, istina nema alternativu. Međutim, kao što sam već pisao, smatram da se istina može reći na različite načine. I ne mora se reći baš svaka istina – uvek se može pronaći neka na koju se može i treba usmeriti pažnja…
Ali se ne sme lagati.
Ne znam da li je problem do mog (ne)poznavanja hrvatskog jezika, ali mi se čini da se u prilogu brkaju pojmovi “glasnogovornik” (portparol) i PR. PR stručnjak ne mora biti i portparol i obratno…
Social comments and analytics for this post…
This post was mentioned on Twitter by GagaDjermanovic: da li PR (treba da) govori istinu? post na ddj.com http://bit.ly/dfSUFv...
Hvala na istini.
Bez nje nema poverenja.
Bez poverenja nema kredibiliteta.
Bez kredibiliteta nema brenda.
I šta ćemo onda?
Jako jako jako poučno, obožavam ovakve teme. Godinama sam u umjetnosti i bloganju, a PR me sve više “dirka” i interesira. Hvala ti Gago.
[...] Meni je to uvek polazilo za rukom u PRaksi. UVEK! A Vi??? – ovo ja pitam Da li PR (treba da) govori istinu? CITAT: ….Nedavno mi se klijent požalio kako konkurencija preuzima njegove korisnike na [...]
Doziranje i povremeno zaobilaženje istine, na sopsveni rizik i uz dozvolu poslodavca, ali plasirano tako da uvek omogućuje priključak na svaku od moguće otkrivenih i izrečenih sitnih neistina, uz dobro besedništvo i ubedljiv javni nastup , i eto vam mutacije glumca, advokata i psihoterapeuta- jednom rečju stručnjaka za PR.
Hvala na istini.
Bez nje nema poverenja.
Bez poverenja nema kredibiliteta.
Bez kredibiliteta nema brenda.
I šta ćemo onda?