Што се тиче осталих „тешких“ речи, једно је сигурно: неће се пронаћи одговарајући изрази ако се и не покуша Ово није моја област па не могу да проценим шта „leverage“ значи, али пошто се углавном односи на добијање већег (веће силе) од мањег (полугом, наравно), могу се употребити и остале идеје са сличном позадином: на пример „замајац“ (мада, он „скупља“ силу па је избацује са већим моментом). Али наравно, моји предлози вероватно немају много смисла када се одговарајућа тема узме у обзир, тако да је боље да то ви радите

Успут, „бенефит“ би могао бити и „добробит“ (не знам зашто „корист“ није довољно добар превод), а и поред датог објашњења ја не видим зашто је „јавности“ (множина) имало другачије од „циљне групе“: то што се циљна група састоји од подгрупа које саме по себи могу бити циљне групе не захтева увођење новог израза — наиме, та препозната заједничка корист их идентификује као једну циљну групу, без обзира на то што ту групу можемо поделити и на друге групе: на пример оне са дугим ноктима и оне са кратким ноктима, оне који носе обућу величине 42 и веће и оне који носе мању обућу, итд. Ако нас занима циљна група „људи који пију млеко“, то које су им дужине нокти вероватно неће бити корелисано са њиховим „млечним“ навикама.

Поента је овде врло једноставна: свака реч, док се „не прими“, звучи настрано. Задатак стручњака је да уведу терминологију тако да се о датој теми може разговарати на српском језику, а нешто од тога ће се примити, а нешто неће (на пример, 30-тих година прошлог века је један од предложених превода у математици за тангенту био „дирка“ — као права која додирује неку криву, али то се није „примило“; друге речи као „извод“ и „прстен“ јесу, а још неке друге као „интеграл“ су остале изворне).

Моја примедба се односи на то да ја, као „обичан“ говорник српског језика, не видим ниједан разлог да се мења постојећи израз „јавност“ и да му се додаје множински облик зарад ове теме.

2) (citiram) “Mislim da je značajno da se na ovu i slične teme (kao nekoliko puta do sada) DSOJ oglasi i putem zvaničnog Saopštenja prema medijima, ne bi li na taj način istakao svoj jasan stav o nePRofesionalizmu u branši i istovremeno zaštitio onaj deo struke koji svoj posao vodi u skladu sa opšteprihvaćenim načelima PRofesije.”

Nema sanse da Drustvo to uradi… (nazalost!) Pa da im posle strada clanarina (i ko zna sta jos) posto su vecina njihovih clanova (cast za nekoliko izuzetaka) upravo takvi kako je ovde opisano (nestrucni, douceni…). Eh da je drugacije… ali (nazalost) nije.

@Данило:
Oko komentara javnost-javnosti: licno se biznisom (ups, business-om posto ne znam dobru srpsku rec za ovo) bavim vec duuugiiii godina i za mnogo stvari ne postoje dobre (upotrebljive) srpske reci. Jednostavno, nije prevodljivo, ne postoji u nasem jeziku opcija za tako nesto i slicno…

Javnost jeste zbirna imenica i ne postoji rec “javnosti”, ali kako (jednostavno) objasniti “zbir medjusobno razlicitih ciljnih grupa koje je zahvaljujuci medjusobnoj povezanosti po nekom ili vise kriterijuma moguce obuhvatiti komunikacijskom porukom kako bi se kod svih njih postigao isti globalni (komunikacijski) cilj u cemu su iste te ciljne grupe sklone ucestvovati, jer se tako cini neki benefit (hm, najblize receno na srpskom: korist) i njima”? Hm, spreman sam (bez obzira na veliko postovanje koje imam prema nasem jeziku, a uzimajuci u obzir upotrebljivost istog u svakodnevnoj komunikaciji) da taj “zbir medjusobno razlicitih ciljnih grupa koje…” nazovem javnostI… nazalost, ali je tako. Mozda tako unistavam jezik, ali se i borim protiv toga da ga NE koristim u svakodnevnoj strucnoj komunikaciji. Doduse, naznacim da je to neispravna rec, ali da najbolje opisuje..

Dakle, malo izmenjeni srpski ili bez srpskog, uz obilno koriscenje samo stranih reci.. hm…

Inace, ovo nije svojstveno samo za nas jezik. I u engleskom jeziku se javlja isti (veoma slican) problem, pa se u strucnoj literaturi, pogotovu onoj koja u PR temama vecu paznju obraca na ciljne grupe moze pronaci (naravno, uz objasnjenje da je to “for educational purposes only”) izraz PublicS relations ili u prevodu Odnosi sa ciljnim grupama (koje je zahvaljujuci medjusobnoj povezanosti..). Drugim recima, struka je prevazisla originalni naziv same struke…

Protiv sam toga da se jezik unistava, za to sam da jezik raste i razvija se, sklon sam dopustiti da tamo gde nema drugog resenja koristimo najbolje trenutno moguce, pogotovu ako to dovoljno dobro “resava posao”.

Za one koji su striktni oko nemenjanja srpskog jezika evo mali zadatak: dajte mi rec (jednu rec) koja ce u svom znacenju, smislu i svemu ostalom zameniti rec “marketing”, a da ta rec bude shvatljiva i da ne zvuci malo nastrano (kao npr. “utrznjavanje”ili “trzenje”) i ja cu odmah poceti da je koristim. A rec “marketing” je samo vrh ledenog brega… try “leverage”

Čast izuzecima naravno, ali dosta je osoba koje se bave odnosima sa javnošću, a da nemaju stručni niti lični integritet. Tako da me uopšte ne čudi to što mnogi novinari ne vole PR-ove, umesto da im ljudi koji se bave odnosima sa javnošću budu osobe na usluzi i od pomoći.

Колико ја знам, „јавност“ је збирна именица те нема множину „јавности“ (постоји генитивски облик једнине који се исто пише). Претпостављам да је то „речник бранше“, али веома рогобатно звучи „нама осталима“.

А нама осталима и „саопштење према медијима“ звучи као „интерпретација саопштења од стране медија“, пошто је то начин на који се „према“ користи у неструковном српском језику.

Ту негде сам одустао од читања.

http://www.e-novine.com/fotogalerija/fotogalerija-srbija/36812-Srpska-parada-kia.html