April 2010. obeležilo je nekoliko vrlo značajnih događaja.
Po mom mišljenju najvažniji je predstavljanje modela za oglašavanje na mikro bloging platformi Twitter.
Druga bitna stvar je širenje FaceBook društvenog kruga (social circle) na ostale web lokacije korisnika FB-a, tj. povezivanje naših online aktivnosti na FB-u sa onim izvan samog servisa -> Open Graph API.
TWITTER -> oglašavanje ili trening za advertajzerski mozak
Nakon četiri godine, Twitter je predstavio oficijelni oglašivački model, pre bih rekla izazov za sve brand i advertajzing menadžere.
Ukoliko ste oglašivač ->
- Svoju reklamnu poruku upakovanu u tweet (140 karaktera sa sve linkom/ili bez njega) možete učiniti vidljivom milionima ljudi
- Vaša poruka će se naći ispred očiju Twitter korisnika kao i svaki drugi twit uz napomenu da se radi o “promotivnom twitu” (promoted tweets)
- Vaša poruka (sa sve linkom, vaš brand name itd.) biće vidljiva i svim ostalim korisnicima interneta koji koriste pretraživače (na osnovu ranije potpisanih ugovora o preuzimanju i pozicioniranju Twitova visoko u rezultatima pretraživanja Googla i Binga).
ALI ->
- U okviru samog Twitera, vaša reklamna poruka pojaviće se samo onim korisnicima koji u pretrazi twiter sadržaja potraže ključne reči koje definišu vašu kompaniju/reklamnu poruku (Google ads model)
- Da biste se reklamirali morate imati STVARNO DOBRU PORUKU -> bez obzira što imate super ogromne budžete ukoliko ne umete da sačinite poruku vrednu pažnje twiter korisnika NEĆETE SE MOĆI REKLAMIRATI! Naime, Twiter vam daje priliku da postavite poruku koju želite, ali ona mora zadovoljiti tzv. resonance score koji sublimira adekvatnu reakciju korisnika twitera. Da li je twiter poruka relevantna ili ne pokazuje broj RT-a (retwita), Replay (odgovora) ili otvorenih linkova iz same poruke (ukupno 9 parametara).
- Ukoliko ne zadovoljite minimalni resonance score TWITTER PRESTAJE SA EMITOVANJEM OGLASA I NE NAPLAĆUJE VAM OGLAŠAVANJE! Jednostavno -> niste dovoljno dobri za korisnike. Novac nije tema, ali ni magični pokretač!
Lično gajim extremni animozitet prema oglašavanju generalno, pa i u vezi sa online oglašavanjem ali priča o twiiter adsu je mnogo više od (još jednog) modela oglašavanja.
Sad zamislite ovo -> prođe par meseci, svi (korisnici/oglašivači) prihvate ovaj model oglašavanja. Kompanije u delu budžeta definišu oglašavanje i na Twitteru. Pita vas šef: “Zašto se ne oglašavamo (i) na Twitteru?”… ups… šta reći… “Nisam dovoljno dobar da sačinim kvalitetnu poruku”, “ne znam da napravim twit vredan pažnje korisnika”… OK, pre ili kasnije iznedriće agencije koje će nuditi pisanje promotivnih twitova. Ali, kad je u pitanju internet -> svet je mali. Saznaće se… I na kraju krajeva, mnogo je lakše KONAČNO shvatiti (i prihvatiti) šta je istinski važno na društvenim mrežama -> transparentnost, interakcija, autentičnost <- nego iznova i iznova koristiti prečice/stranputice.
Da se razumemo, sličan model nedavno je primenio i servis Digg. Dakle, nije ovo epohalno. Ali je EPSKI! Čitav model oglašavanja 2.0 je epski! Jer kada korisnike i kvalitet stavimo u centar direktno utičemo na stvaranje boljeg sveukupnog okruženja: komunikacijskog, poslovnog, konkurencijskog i na posletku (bla-bla poslednje ali ne najmanje bitno) humanog!
FACEBOOK -> gde god da smo na webu!
Zahvaljujući Open Graph API-ju svaki sajt na internetu može biti povezan sa našim aktivnostima (te i našim prijateljima) na samom FB-u. Naime da li vam se nešto dopada ili ne, šta ste komentarisali na određenom web sajtu (NY Times, Jutarnji.hr, Pandora…) biće dostupno prijateljima na FB-u, ali i direktnim posetiocima određenog sajta koji su sa nama povezani putem FB-a. Opet, korisnice se postavljaju u centar. Zamislite samo šta to znači za brendove/ideje/političare/kompanije?! Ionako već najviše verujemo preporukama ljudi koje poznajemo, te preporukama ljudi sa kojima smo povezani. Sada svoje stavove sa onima sa kojima smo povezani delimo još brže i lakše.
Evo jednog primera ->
Press je “eksluzivno otkrio” da predsednik Tadić usvaja sirotu kerušu Milu.
Na FB je naravno linkovan ovaj tekst uz veliki broj veoma negativnih komentara koji impliciraju prvenstveno znatno ozbiljnije odgovornosti samog Predsednika (i bulumente ministara iz njegove Vlade) za brojne vandalizme (sociološke/privredne/kulturološke) u Srbiji. Takođe, u komentarima na FB postu navodi se i da sirota Mila baš nema sreće s ljudima, te da bi ovo bio human gest da je ostao u tajnosti a ne objavljen na sva zvona 
Dakle, niti jedno “like” i preko 20 komentara… ne baš blagonaklonih prema ovom Predsednikovom gestu. Uz Opeh Graph-a sve TO sa FB-a se preliva na press-ov sajt… i obrnuto.
DAKLE -> svi silni napori i pritiskanje medija da izguraju neku našu PRiču ne samo da mogu biti nevažni već mogu biti čak i kontraproduktivni jer će stav korisnika, koji je do sada bio iznošen u okviru zatvorene mreže biti dostupan i na samom sajtu medija (i drugim sajtovima). Samo uredništvo imaće manje mogućnosti da uvrće priču (ma u čijem interesu). Društveni mediji služe društvu! I tako, svi MI povezani oko iste ideje postajemo bitno “glasniji”…
ZAKLJUČAK ->
U nekoliko narednih godina meseci, bez mnogo muke, razdavajaćemo žito od kukolja i spinovane vesti od istinski dobrih jer ćemo (svi zajedno u nekom društvenom krugu) upoređivati sopstvene insinuacije sa insinuacijama (i faktima naravno) “prijateljia” sa kojima smo povezani i koji su vremenom zaslužili naše poverenje.
Kontekstualno oglašavanje i drugi modeli social media oglasa uticaće na produkovanje kvalitetnijih reklama -> a primaoci poruka će konačno dobijati informacije o zaista važnim distinkcijama pojedinih proizvoda, a ne o onim njegovim osobinama koje su marketingašima u fokusu iz ma kog razloga.
Dane analiziranja ovih tema inspirisao je svojoj sjajnom opservacijom i strateškim umom prof. Varagić koji je na ovu temu održao i predavanje na E-trgovina 2010. So, hvala puno 
Prof. Varagić me je “minimizovao” svojim komentom jutros da pravi APRILSKI hit u vezi sa budućnošću online medija nije ni jedna ni druga tema koja mene tangira već -> POST na @draganvaragic.com
like!
Iako se slažem sa velikom većinom napisanog tj sa poentom teksta, moram primetiti da gajiti ekstremni animozitet prema oglašavanju predstavlja vrlo problematičan stav za nekog ko radi u oblasti medija, blago rečeno.
Pare, pare pokreću svijet,
politiku i nogomet…
Poruka Tadicu i svima koji budu citali ovaj tekst:
Da biste se reklamirali morate imati STVARNO DOBRU PORUKU
Deka…
Princip oglašavanja i na Diggu i na twitteru je zaista fenomenalan, ali zaista ne verujem da će u neko dogledno vreme imati ozbiljniju primenu na našim prostorima. Mi, koji smo na twitteru, i ne primećujemo koliko nas u stvari malo ima na njemu, a bez određene “kritične mase” nema ni adekvatne reakcije na oglašavanje bilo kog tipa.
Da se razumemo, voleo bih ja da se negde u Srbiji, u neko dogledno vreme, nađe neki šef koji bi glasno postavio pitanje “Zašto se ne oglašavamo (i) na Twitteru?” (makar i štosa radi, jer bi to značilo da bar zna šta je twitter
), ali ne mislim da će se to uskoro desiti. Ipak je to avangarda i u svetu, a kod nas je avangarda i što-šta što je u tom svetu već ustaljena praksa…
To da novac nije kljucna stvar je opste poznato i nije nista novo.
Google Oglasi funkcionisu jako slicno od kada je Google uveo Quality score – jednostavno oglas koji nije relevantan u odnosu na klucne reci – kao i landing stranicu se nece prikazivati bez obzira na CTR ili ponudjenu cenu za klik.
Facebook funkcionise od pocetka tako, kampanje i oglasi sa slabim CTRom (ako su PPC kampanje u pitanju) prosto samo prestanu da se prikazuju.
Tako da postupak twitera nije nista novo, cak ili sta vise je potpuno logicna i ocekivana stvar.
Zaključak da novac nije ključna stvar nije ispravan. Iz ugla Twitter-a, Google-a, novac je ključna stvar: ako ne zarađuju mnogo na vašoj reklami, niste im interesantni. U tom smsilu koliko god da licitirate za pojedinačni klik kod Google Ads, džaba je, jer Google interesuje promet a ne pojeidnačni klik.
Tačno je da se ovim korisnicima daju relevantniji oglasi, ali je ovih kompanija motiv novac a ne dobročinstvo.