Dedin post “Neko i nešto” me je podsetio na zgodnu priču… Pokušaću da je prepričam. Eh, Vlado, Vlado… oko tri puta na dan pomislim o ovome što si napisao
************************
Majka, otac i sin krenuše na put… kraj njih je tiho koračalo njihovo magare.
Kad uđoše u prvo selo svi u glas povikaše: “Pa ovo stvarno nema smisla: njih troje pešače kao budale, a zdravo-pravo magare šeta pored njih! Svašta!!!”
Odlučiše mama i tata da na magare posednu dečaka.
Nastave dalje…
Na ulasku u sledeće selo opet isti osuđujući pogled… po neko izusti i rečenicu, opet prekorno: “Sramota! On mlad i zdrav zaseo na magarca, a stari roditelji pored njega pešače! Iju! Kakva je ova mladež, jadni mi sa njima!”
Na izlasku iz sela na magare se pope majka.
Nastave dalje…
Tek što su ušli u sledeće selo jedna fina gospođa povika: “Ženo sram te bilo! Kakva si ti majka! Vodaš se na magarcu a dete ti pešači tim jadnim nožicama!”
Majka briznu u plač…
Uze dečaka za ruku, a na magare se ovoga puta pope otac.
“Gde će ti duša sramni čoveče! Žena i sin ti se vuku kraj magarca, a ti zaseo kao beg!” – povikaše u sledećem selu.
Ne znavši šta će više sa sobom, odlučiše da majka i sin na magarcu produže do sledećeg sela… a otac kraj njih hodaše smireno… već pognute glave.
“E ljudi moji! Dođite da vidite bezočnike! Sirotom će magaretu kičmu da slome! Savio se do crne zemlje, a gospođa i mali mirno sede! E to ti je bezobrazluk!”
U organizaciji NVO Centar modernih veština uz podršku Friedrich Ebert fondacije juče je u Srbiji prvi put organizovana konferencija javna debata o razumevanju interneta kao medija od strane političkih stranaka.
Javna debata jer, osim 70-ak prisutnih u sali još toliko zainteresovanih je pratilo time line i izlaganja putem Twittera i Madnet live stream-a. Polemika je bila vatrena i veoma stvarna… offline ali i (prvenstveno) online.
Predavači su bili gosti iz Hrvatske, Marko Rakar (online kampanja Ive Josipovića), Kruno Vidić (Stratego PR) i kolege iz UK, Nemačke i Švedske sa online iskustvima na poslednjim izborima.
Poražavajuče:
Političari u SRB ne razumeju javni dijalog –> online… da li je bolje offline?!
Ne veruju da mogu pridobiti birače putem interneta (#DS)
Twitter followeri i FB fan-ovi im trebaju samo zbog IP adresa (#G17+)
Ne shvataju da smo mi TU, a da oni treba da siđu od “gore” i da se pridruže dijalogu na internetu… i drugde…
Plaše se negativnih komentara i onoga što ćemo im reći ako “otvore” SM naloge za komentare… a zašto se plaše?
Ohrabrujuće:
Predstavnici najaktivnijih stranaka na netu došli su i rekli nam direktno što misle (Vesna Marjanović, potpredsednica IO Demokratske stranke, Nikola Andrić, Centralni Izborni štab za nove medije LDP i Tomislav Damnjanović, potpredsednik IO G17+)
Da nas nije briga, da nam nije stalo, da ne želimo bolje za sve NE BISMO JUČE CEO DAN URLALI NA TWITTERU KAKO DA POPRAVE STVARI NA BOLJE!
Posle juče sutra je jasnije (nekima od nas )
Sa Twitter wall-a na temu #novput od ukupno 600!!! twitova u donji ppt sam izdvojila par komada… čisto da se ne zaboravi…
PReporučujem da pogledate demonstraciju dijaloga i “javnosti” informacija na blogu @poslednjiskaut iz kojeg izdvajam gotovo preteće pismo DS-a upućeno intelektualcima-dobrovoljcima ->
Citat iz “Beleshki”: Nije me nažuljalo to što ih manje-više zabole za (meni drage i lično i profesionalno) nove medije i društvene mreže već to što se stiče izuzetno snažan utisak da nas ne doživljavaju kao glasače/poslodavce/ličnosti/gradjane čije probleme trebaju rešavati već kao čovekolike glasačke listiće koji su svakih nekoliko godina sredstvo za dolaženje na vlast.
Kada mi je pre oko dve godine profesor Varagić sa istim žarom u očima zbog kojeg i danas uživam u njegovim idejama, rekao da nije važno da li su moji (bankarski) klijenti na netu ili ne jer net “vesti” pronalaze put do klasičnih medija i svih ciljnih grupa – bila sam u neverici… sa sve blagim smeškom na usnama.
Nakon dve godine Varagić (uz skromno pojačanje nas u čije je znanje investirao) priča istu priču… ali sada se malo ko od biznismena, političara i javnih ličnosti smeška ili ne veruje.
Juče: biznismen iz Kragujevca bahato krši saobraćanje propise usred centra Centra Srbije. Sa You Tuba, preko FaceBook-a i Twitter-a gledamo net “vest” na B92; jutros čitamo u Pressu (na prvim stranama).
Malopre dobijam link od Miloša Đajića… link ka sutrašnjem izdanju Danas-a. Tema: shvataju li srpski političari značaj javnog dijaloga koji buja na internetu. (Pazite – oboje čitamo sutrašnje novine.)
(I još ovo: nas par stotina hiljada pre B92 i Press-a već gledali video… po koji put već tako…)
Sasvim slučajno, pored vesti u Danas-u link ka konferenciji “Zelena ekonomija”. Klik. A tamo ogroman linkovan baner ka live prenosu čitavog događaja (koji organizuje jedan tradicionalni medij) na live e-tv-u.
Ne samo da se online “vesti” prelivaju u tradicionalne medije, ne samo da je (kao i uvek) prof. Varagić bio u pravu, već i najnevernije Tome (Tomice i Tomislavi i ini po Parlamentima) kao i ti isti tradicionalni mediji hvataju uzde…
Skinuli smo ružičaste naočare. I dalje gledamo kroz optičko pomagalo –> lupu!
Jer, dijalog koji se ovde vodi – nezaustavljiv je. Nema kontrolora, konduktera, nema izbacivača i spinera… gola reč, naša osećanja, ono što nas istinski brine, brzina medija i sutrašnjost.
Više ne čitam današnje novine –> čitam sutrašnje. Ne želim iznenađenja. Iznenađenja me koštaju po jedinici vremena. Višak vremena investiram u porodicu –> zdrava logika.
Više ne čitam (pre)uređene tekstove. Čitam tekstove (i FB notes-e) samih urednika na njihovim ličnim nalozima.
Ne čini li vam se da se sve(t) nepovratno menja? Izvinite… retoričko pitanje. Najmanje vama namenjeno.
p.s. ovakav post (nakon dosta dana) umesto u (uobičajenu) kategoriju “Trendovi” ide u “Primeri iz prakse”. He. Brzo došla ta “daleka” budućnost
Kada god pričamo o odgovornosti morali bismo pred sobom da zamislimo oči svog deteta.
Tako smo vešti u smišljanju i izmišljanju novih stvari… idemo napred… celo ovo čovečanstvo za sve ima rešenje… inovaciju.
Samo… ona jedna stvar: kontrola nad nama samima – nikako da nam upali.
Sve smo smislili – samo ne kako da sebe obuzdamo…
Čini mi se da znam gde je ogledalo moje duše.
Kada započnemo novi dan, san, ideju, misao… sve te (glupe) velike ili sasvim male stvari, kad bismo samo uspeli da zamislimo pogled svog deteta i taj muk… tu tišinu jedine nevinosti na svetu… tu tihu opomenu… da ne živimo (samo) zbog sebe…
Eto, po ko zna koju noć za redom inspirisana svojim anđelima i njihovim prodornim mudrim pogledima.
Ja sam odgovorna.
Odgovoriću im na sva pitanja o danima i stazama kojima sam koračala.
Tokom marta sam za Kursor TV odgovorila na nekoliko interesantnih pitanja uredništva.
Teme -> osnovne karakteristike online PR-a uz navođenje pozitivnih primera u našoj zemlji, kao i na globalnom nivou.
Kao primer regionalne PRakse rado bih se dopunila nedavnim slučajem na blogu gadgeterija.net u kojem se kompanija VIPnet ponela posve nedoraslo konverzaicijskoj eri u kojoj živimo, iako je kao velika i komunikacijski bitno zrelija kompanija od domaćih i regionalnih konkurenata… Ukratko: ukinuli su reklame na pomenutom blogu (ubrzo) nakon pojavljivanja (gore linkovanog) teksta -> objektivnog stava autora o nePRofesionalno organizovanoj nagradnoj igri.
Dakle, posle sadržajne (online) polemike na temu prošlonedeljnog skupa koji je u Beogradu organizovala Erste banka imam određeni stav (za PRomenu), pa bi da ga šeram (isto za promenu) ->
U fazi (kamenog doba) PRimene internet kanala komunikacije u poslovne svrhe, korak Erste banke je za svaku pohvalu!
Više ne čitam današnje novine –> čitam sutrašnje. Ne želim iznenađenja. Iznenađenja me koštaju po jedinici vremena. Višak vremena investiram u porodicu –> zdrava logika.
