Kada mi je pre oko dve godine profesor Varagić sa istim žarom u očima zbog kojeg i danas uživam u njegovim idejama, rekao da nije važno da li su moji (bankarski) klijenti na netu ili ne jer net “vesti” pronalaze put do klasičnih medija i svih ciljnih grupa – bila sam u neverici… sa sve blagim smeškom na usnama.
Nakon dve godine Varagić (uz skromno pojačanje nas u čije je znanje investirao) priča istu priču… ali sada se malo ko od biznismena, političara i javnih ličnosti smeška ili ne veruje.
Juče: biznismen iz Kragujevca bahato krši saobraćanje propise usred centra Centra Srbije. Sa You Tuba, preko FaceBook-a i Twitter-a gledamo net “vest” na B92; jutros čitamo u Pressu (na prvim stranama).
Malopre dobijam link od Miloša Đajića… link ka sutrašnjem izdanju Danas-a. Tema: shvataju li srpski političari značaj javnog dijaloga koji buja na internetu. (Pazite – oboje čitamo sutrašnje novine.)
(I još ovo: nas par stotina hiljada pre B92 i Press-a već gledali video… po koji put već tako…)
Sasvim slučajno, pored vesti u Danas-u link ka konferenciji “Zelena ekonomija”. Klik. A tamo ogroman linkovan baner ka live prenosu čitavog događaja (koji organizuje jedan tradicionalni medij) na live e-tv-u.
Ne samo da se online “vesti” prelivaju u tradicionalne medije, ne samo da je (kao i uvek) prof. Varagić bio u pravu, već i najnevernije Tome (Tomice i Tomislavi i ini po Parlamentima) kao i ti isti tradicionalni mediji hvataju uzde…
Skinuli smo ružičaste naočare. I dalje gledamo kroz optičko pomagalo –> lupu!
Jer, dijalog koji se ovde vodi – nezaustavljiv je. Nema kontrolora, konduktera, nema izbacivača i spinera… gola reč, naša osećanja, ono što nas istinski brine, brzina medija i sutrašnjost.
Više ne čitam današnje novine –> čitam sutrašnje. Ne želim iznenađenja. Iznenađenja me koštaju po jedinici vremena. Višak vremena investiram u porodicu –> zdrava logika.
Više ne čitam (pre)uređene tekstove. Čitam tekstove (i FB notes-e) samih urednika na njihovim ličnim nalozima.
Ne čini li vam se da se sve(t) nepovratno menja? Izvinite… retoričko pitanje. Najmanje vama namenjeno.
p.s. ovakav post (nakon dosta dana) umesto u (uobičajenu) kategoriju “Trendovi” ide u “Primeri iz prakse”. He. Brzo došla ta “daleka” budućnost 
Hvala na pominjanju
Ono što bi bilo idealno u narednom periodu jeste mogućnost da kompanije i političke organizacije koje su počele da koriste ozbiljnije Internet komunikaciju za plasiranje svojih ciljeva i poruka, da te organizacije eventualno dožive bolje poslovne i političke rezultate korišćenjem Interneta, jer će se tek tada konkurencija (eventualno) “probuditi”.
Pisao sam o tome nedavno na svom blogu, u kontekstu prošlih izbora u Engleskoj. U ovdašnjoj politici, teško je poverovati da će kompletne partije učiniti “auto-revoluciju” pa će početi ozbiljnije da koriste online dijalog, ali pojedini političari i pojedini odbori stranaka hoće. Npr. danas sam video Twitter nalog poslanika Dejana Nikolića – ova osoba sasvim normalno koristi Twitter kroz dijalog sa drugim korisnicima ovog servisa. Ovu informaciju sam dobio preko istog Twittera, kao reakciju na ovaj blog post od strane specijalnog savetnika Ministarke Jasne Matić, Slobe Markovića.
U sektoru privrede, primetio sam u poslednje vreme da najviše pažnje na nove sisteme komunikacije preko Interneta obraćaju pažnju kompanije koje u svom poslvanju inače na sistemski način vode računa o komunikaciji sa različitim javnostima.
Pomenuti poslanik @DejanNikolic jedan je od par (doslovce) poslanika koji je u decembru prisustvovao obuci: “Internet i politika”. Moram priznati da je i tada na mene ostavio vanredno pozitivan utisak kao neko ko je razumeo sve što sam govorila (a to mi se retko dešava). Npr. i blog Gordane Čomić je veoma vredan pažnje…
Sećam se nekih diskusija na blogovima gde je mogućnost međusobne ozbiljnije zavisnosti pa i dopunjavanja između ON/OFFLINE medija skoro isključena. Čini mi se da su zaključci bili odprilike u korist tradicije ali samo nekoliko meseci kasnije sasvim drugo, po svemu sudeći, opšteprihvaćeno mišljenje.
Mislim da tu značajnu ulogu imaju ličnosti koje mogu i znaju da kontrolišu i doziraju primenu nekih stavova na online sceni @varagic i @gagadjermanovic. Mnoge stvari “mogu” biti sasvim drugačije ako se njih dvoje “dogovore”
. Možda bi taj uticaj trebalo više koristiti u nekim važnim i za sada nerešivim problemima, pnaročito na polju ekoloških problema, zaštite prava zaposlenih i poremećenom sistemu vrednosti.
Ipak tu moć medija i interneta mnogi ne koriste ubeđeni da je procenat zastupljenosti istih u formiranju ugleda i popularnosti neznatan, a to je najuočljivije u političkim kampanjama i predizbornim aktivnostima. Možda je populacija koja se kreće internetom “suviše” mudra i načitana za niskofrekventne i prepoznatljive prevare pa se računica ne uklapa a sve smatra neisplativim, a možda je i neki drugi razlog u pitanju. Bilo kako bilo dovoljno je pogledati predizbornu kampanju za lokalne izbore u Boru pa će mnoge stvari biti jasnije.
p.s. Možda “veseli šofer” koji je zahvaljujući You tube – u stigao do novina pravi primer ali znam mnogo primera važnijih klipova sa veoma alarmantnim porukom koji nikada nisu izazvali pažnju a ni došli do štampe i širokih narodnih masa. Tako nešto se ne smatra vešću ( zaostavština tradicionalne selekcije offline medija.)
@Dragana Djermanović
Odličan post jedan od najboljih u poslednje vreme (posebno je upečatljiva rečenica: “Skinuli smo ružičaste naočare. I dalje gledamo kroz optičko pomagalo –> lupu!”).
@Dragan Varagić
Postoji nekoliko ljudi koji se bave politikom koji aktivno koriste društvene medije. Međutim, ne postoji sistemsko korišćenje društvenih medja, već se sve svodi na lične inicijative. Prva prepreka koja se javlja je “mindset” organizacije (bila to kompanija, ili politička organizacija). Deo rukovodilaca gore pomenutih organizacija veruje da internet ne može da se uspešno koristi da se prenese poruka organizacije (robovi tradicionalnih medija i tradicionalnog marketinga) ili smatraju da je internet “sveti gral” (odradiće “kampanju” Pera i imaćemo neki efekat). Kod drugog slučaja ne postoje procedure, strategija niti merljivost uspeha aktivnosti, te samim tim bolje ništa i ne raditi, nego raditi pogrešno. Sve u svemu potrebno je da izmeniti “mindset” ljudi i eliminisati ad hoc pristup.
Za samo 3 dana dobio sam mailove 3 novinara : Večernjih Novosti, Pressa i 24 sata. Svi su me zamolili da ostanemo i dalje u kontaktu i da ih obaveštavam iz pre ruke o dešavanjima na online mediju FejsbukSrbija.com. Mislim da je i ovo dokaz da novinari sve više usmeravaju pogled ka online medijima da bi stvari preneli u tradicionalne medije.
Nadam se da nisam promašio temu
Sviđa mi se ovo “Više ne čitam današnje novine, čitam sutrašnje.”. Jako dobro!
Izgleda da moja kovanica “offnline komunikacija” postaje sve smislenija…
Svedok sam takvih prelivanja svakodnevno. Moglo bi da se kaze da je online sfera u potpunosti integrisana u komunikacijske tokove i kanale. Njen uticaj se ne moze prenebregnuti (nije mogao ni ranije, ali mi deluje da je ipak manji broj ljudi bio svestan te cinjenice).
Mislim da stvaranje podela i jaza bilo kakve vrste izmedju klasicnih i online medija nije dobro. Sve je dovoljno isprepletano. Medij je medij, online ili klasican – manje je vazno.
Primer iz prakse: nema komunikacijske strategije produkovane u StratCom-u u poslednjih godinu dana u koju nismo uvrstili i online kanale komunikacije, potpuno ravnopravno sa svim ostalim kanalima. Mislim da je to perspektiva i neminovna buducnost. Nekome se to svidja, nekome ne, ali realnost se ne moze ignorisati.
…smesno mi je jer sam ovaj post procitao pre nego sto je izasao!!!
Ko ne veruje, nek mu Gaga objasni kako cita sutrasnje novine a ja cu mu objasniti kako sam uspeo a nisam Chak Norris ili Dule Vujosevic…
ps.svidja mi se komentar Milosa Petrovica…
pss.Gago, super it je ovaj post !
E prokleto li je ovo ime i prezime… sve neki poslanici i doktori na Oksfordu.. ne moze covek da se probije na Guglu od njih
@Dejan Nikolic
Nemoj se buniti, ja ne mogu da se probijem na Google-u od haških optuženika.