Političke stranke i internet #novput

Nekako se ne prepoznajem u ovim zaključcima. Mislim, jel ima neki konkretan negativni komentar i za LDP?
Ok, hajde ovako. LDP je uvek bio otvoren za komentare i diskusiju na našem sajtu. Evo, ako mislite da nema ničeg što je od važnosti za vas na ovoj stranici, i vredno komentarisanja, evo, već nedelju dana su tu tri bloga na najrazličitije teme.
poz svima

Draga, dobro si primetila, “Ne veruju da mogu pridobiti birače putem interneta (#DS)”, kao što veruju da se silom mogu dobiti ljudi dobre volje. Osim @Lavche73 niko nije našao za shodno čak ni da prokomentariše ovo njihovo epohalno-komunističko obraćanje intelektualcima, koji su želeli DOBROVOLJNO da im pomognu. Jednostavno, oni NE VERUJU u snagu Weba!

U Boru se za nepunih mesec dana održavaju vanredni lokalni izbori. Sve ovdašnje političke opcije su u poslednjih nekoliko dana otvorile svoje naloge na Twitteru i Facebooku ali imam utisak da se ti nalozi ne koriste dovoljno a u nekim slučajevima se ne koriste ni malo. Jedino se LDP izdvaja objavljujući tekstove na svom blogu. Ne prepoznati mogućnost približavanja biračima preko interneta u sredini koje je poznata po velikom broju korisnika po meni je suludo.

Pre svega, žao mi je što nisam mogao da prisustvujem konferenciji iako mi je Miloš još davno uputio poziv jer smo baš tog dana u Boru predavali odborničku listu. Čak ni online nisam mogao ništa da pratim.
Da sam imao prilike da nešto kažem, suština bi bila sledeća.
Ovde se radi o tome kako “prodati” ideju, a ne neki opipljiv proizvod i to pre svega znači da onaj ko vodi kampanju mora da zna sve o “proizvodu” koji prodaje. Ali to važi i za offline i online kampanju.
Ono što ih razlikuje je to što za offline kampanju nije neophodno da veruješ u ideju koju pokušavaš da “prodaš”, dovoljno je da dobro naučiš tehnike koje simuliraju iskrenost (uz ostale marketinške tehnike). Na internetu nema šanse da nekome uvališ ideju u koju sâm ne veruješ. Razlog je to što komunikacija traje duže i onaj kome se predstavnik stranke obraća ima dovoljno vremena da proveri ono što pročita, razmisli i onda postavi novo pitanje.
Svakoga možeš da prevariš na brzinu ali, paradoksalno, brzine u internet kampanjama nema.
LDP jednostavno ima najviše “vernika” u svojim redovima i zato i ima najbolju online kampanju. Ostale stranke imaju daleko više onih koji su tamo iz interesa, a to je teško sakriti u kontinuiranoj komunikaciji.
I drugo, internet kampanja ne sme da započne kad i offline kampanja već jednostavno ne sme ni da prestane. Kad ti odjednom u kampanji neko padne s neba i počne da propagira nešto, u startu je sumnjiv. A ako stranka to nije radila već tek počinje, onda mora da pronađe osobu koja je na internetu dovoljno dugo, ima svoj krug u kome se kreće (i da je taj krug dovoljno veliki i otvoren za nove prijatelje) i da je ZAISTA saglasan sa političkim idejama koje zastupa.
Ja ne znam da li Džoni briše neke komentare na ldp.rs, ali ja na sajtovima preko kojih vodim kampanju za borski ldp ne brišem ništa. Onaj kome obrišem komentar tog trenutka prestaje da bude moj glasač (a ako nije bio, onda gubim svaku šansu da to postane), a u lokalnim sredinama su izbori “igra malih brojeva” i jedan glas je veliki kao kuća. Smatram da je pametnije da priznam da je u pravu ako se u nečemu ne slaže ili čak ima suprotno mišljenje od onog koje ja zastupam nego da obrišem komentar. Imam nekoliko primera iz Bora da za nas glasaju ljudi koji ama baš ni malo ne veruju u ideje ldp-a, ali osćeaju onu iskrenost kod mene koju ne prepoznaju kod lokalnih predstavnika stranaka za koje glasaju na republičkom nivou. Među njima ima i radikala i komunista, majke mi.
Dakle, moj zaključak je da je u internet kampanjama osnovna stvar – iskrenost i ubeđenost u ideje koje zastupaš. Sve ostalo je stvar tehnike koja bez prva dva uslova ne vredi ništa (ali je svakako bitna ako su ta dva uslova zadovoljena).

@Raindog,

Lepo rečeno. Moram samo da se ne složim sa ovim:

“I drugo, internet kampanja ne sme da započne kad i offline kampanja već jednostavno ne sme ni da prestane. Kad ti odjednom u kampanji neko padne s neba i počne da propagira nešto, u startu je sumnjiv.”

Ovo takođe važi i za offline kampanju, stranka mora svakog stalno da bude u kontaktu sa ljudima koje obilazi za vreme kampanje. Onda kad pred izbore pokucate na nečija vrata, posao vam je daleko lakši i njemu je prijatnije.

Što se tiče komentara na ldp.rs najbolje se vidi po raspravama koje su vođene nakon izbora na Voždovcu (objave rezultata) ili oko Prokićeve polemike sa “Peščanikom”. Naravno, Ratku Mladiću nije mesto na našem portalu.

Nekako je LDP ostao neprimećen a čini mi se da su jedni od retkih koji su naklonjeni konverzaciji i koji društvene medije razumeju zaista. Svaka čast za konferneciju (javnu debatu). Sledeći put pls THINK BIG, sa sajtom i najavama na vreme. Žao mi je što nisam na vreme saznala.

@Džoni: Naravno. Mislim samo da je u internet kampanjama to izraženije. Osim toga, offline nije moguće stalno biti u kontaktu sa biračima.

Pre svega zao mi je sto Zoran nije mogao da dodje. Mislim da je sama konferencija dala impuls mnogima i da cemo njene rezultate moci da sagledamo tek za par meseci. Tu su bili predstavnici razlicitih stranaka LSV, SPS, SDPS, DS, SDU … a preko interneta su pratili i mnogi drugi predstavnici stranaka iz regiona, tako da ja ocekujem da ce se stvari sigurno pokrenuti sa tacke na kojoj se sada nalaze. Gaga je ostra kao i obicno ali sam panel je nesto sto je dobro i ne smemo izgubiti iz vida da su govornici/e hrabro dosli/e a da su i neke druge stranke bile pozvane pa se nisu pojavile da ne kazem nisu ni odgovorile na poziv.

Ono sto svi moramo da naucimo je empatija prema drugima, predstavnici stranaka da pokusaju da razumeju online zajednicu, a online zajednica da razume sporost i tromost stranaka. Tema debate o strateskom koriscenju interneta za komunikaciju u strankama ne postoji. To je inicijativa pojedinaca koji su jos uvek u manjini. Moramo razumeti ljude da se plase, a plase se jer se poltika u Srbiji shvata kao prljava stvar a ne kao rad u cilju opsteg dobra. Zbog toga hrabri koji guraju pricu o otvaranju komunikacije shvataju da ce u prvom trenutku dobiti negativne komentare i plase ih se jer nemaju uticaja na to da se stvari poprave. sa druge strane proces otvaranja je nesto epohalno sto ce se desiti srpskoj politickoj sceni jer se od 2000 mnogo toga reformisalo ali stranke nisu. Shvatimo da je proces u pitanju i da je potrebno vreme. Ohrabrimo pojedince jer tako svi dobijamo.

Mislim da je steta sto je jedno unutarstranacko pismo iskorisceno kao argument u vezi spremnosti na komunikaciju. Program profesionalnog razvoja je prvi pokusaj da se unapredi sistem postavljanja stranackih kadrova na odgovorne funkcije. On je dobar i ja verujem da ce puno dobrog doneti samo ako se ostvari. Samo pismo je u jednom delu lose formulisano. Mislim da ce lekcije biti naucene i da ce se komunikacija sa 1600 ljudi koji su se prijavili na program biti unapredjena.

@ jelena ja sam cak postovao i ideju za ime konferencije na sta si odgovorila. Mala je bila sala za sve zainteresovane ali smo zato snazno promovisali strim koji je bio pun pogodak jer je ceo region ucestvovao u debati.

Drugarica Mišel Bašle (predsednica Čilea) je rekla zgodnu stvar: “Jedna žena koja sama uđe u politiku mora sebe da menja, 1000 žena koje uđu u politiku – menjaju politiku”.
Prva i najveća prepreka svakoj komunikaciji u realnom svetu – da svi učesnici dijaloga budu FIZIČKI prisutni u istoj sobi je, (ako ne sasvim preskočena), sigurno do rušenja načeta dijalogom na konferenciji o političkim kampanjama i komunikaciji na internetu.
1000 takvih malih dijaloga i – komunikacija će biti drugačija (bolja? gora? – nemam pojma, to se samo komunikacijom može otkriti…)

(Zlo)Upotrebu internog pisma razumem kao – dobru nameru, ali je to ona vrsta dobrih namera “kojima je popločan put do pakla”. Neproduktivno je, sasvim.
Meni je razumljivo zašto je uzeto kao ilustracija, ali – u suštini ne služi svrsi koja se želi ilustrativno prikazati. (ne očekujem da se taj moj stav razume, za uzvrat).
Citirano služi samo jednoj svrsi – da se maksimalno iskoriste (često vrlo oskudni) svi stranački resursi koji se za edukacije o profesionalizaciji imaju na raspolaganju. Da se podsetimo odgovornosti o sopstvenom izboru za bilo šta, a za šta kroz sticanje veština treba da se osposobimo.
To nije nikakvo preteće pismo, pogotovo ne “intelektualcima-dobrovoljcima”, samo davanje informacije (unapred) da se preuzete obaveze moraju ispunjavati. Ništa više i ništa manje od toga.

@gordanac,
o pismu si mogla da komentarišeš i tamo gde je objavljeno. Niko ne spori dobru nameru, otud je i stiglo pismo kao odgovor na ponuđenu pomoć. U svakom slučaju, možeš pročitati komentar @Miloša na dato pismo, pa ćeš i sama videti ono što u ovom komentaru ne vidiš.
Morate prihvatiti da POSTOJI blogosfera, koja bez cenzure prati sva dešavanja, i o tome SLOBODNO piše. U mom slučaju nije bilo nikakve zadnje namere, osim pokušaja da VAM ukažem da morate obratiti pažnju na koji način se obraćate ljudima, u vašem slučaju-biračima od kojih zavisi i vaša politika i vlast.
Ništa lično, neka vam u budućnosti saopštenja i pisma pišu ljudi koji znaju kako se obraća, i koji mogu da prepoznaju lošu intonaciju, koja u ovom slučaju nije moja, kako ti prikazuješ.
Pozdrav

A o kakvom se unutarstrnačkom pismu radi?

Miloše, nema wi-fi na putu Bgd – Pešta, nema stream, džaba ste krečili, sve moram naknadno da saznam Biće više sreće sledeći put nadam se i biće microsite za ovakve skupove. Da znam da ostanem u wi-fi hotspotu, izgleda da sam propustila mnogo…
Srećno sa otvaranjem prema građanstvu – oni vas biraju, za njih radite. Sve će to biti jasnije kada postanemo deo EU i dobijemo MEPs koji će, mimo partija, zastupati građane Srbije u Evropskom Parlamentu. Tada neće biti bufferinga. Do tada – potrudite se, svi ćemo vam pomoći.

update: nasla sam kod Poslednjeg Skauta.

@poslednji skaut
Nisam ni rekla “zadnje namere”, već sam govorila o “dobrim namerama”, nema potrebe za učitavanjem, nisam ni sporila pravo blogosferi da piše i komentariše šta god želi (naprotiv), samo sam jasno pisala da se radi o INTERNOM stranačkom pismu namenjenom članovima i aktivistima koji žele da koriste stranačke resurse za sticanje novih znanja i veština. Ti su resursi ograničeni i njihovo korišćenje podrazumeva i nekakve obaveze, ništa više. Iskustvo je pokazalo da je dobro tu informaciju dati unapred, jer se članovima i aktivistima ponekad učini da će imati vremena za takve edukacije, pa se ispostavi da – ne mogu, ipak, a možda bi neko drugi i mogao i želeo. Dakle – ne radi se ni o kakvoj komunikaciji sa biračima ili šta god slično, to sam htela jasno da napišem.
A ako je blogosfera slobodna, onda i ja mogu da komentarišem gde mi se učini smislenim i produktivnim, s pravom da možda time činim pogrešnu procenu o mestu gde ću komentarisati. Mea culpa.
U slučaju pisma – pogrešna procena je na vašoj strani, tako ja mislim.

@gordanac
Očigledne su pozitivne namere i sa Vaše, ali i sa strane moje malenkosti. Dakle, i dalje mislim da to INTERNO stranačko pismo, kako ga Vi nazivate, ima primese, blago rečeno, oštrog nastupa prema dobrovoljcima, koji su se i stavili na raspolaganje svojom voljom, pa ih u tom smislu treba i posmatrati. Ali, neka to bude moje skromno mišljenje, mada nije usamljeno.
Što se tiše slobode u blogosferi, lično nemam iskustva koja bi pokazala da ovde nema slobode. Na kraju, izborili smo se za demokratiju, sa Vama na čelu kolone, i ne želim da mislim drugačije osim da živim u slobodnoj zemlji.
I na kraju da Vas pozdravim, i da zahvalim na vremenu koje, pored svih svojih obaveza, uspete da odvojite i za blogosferu.

Tvrdnja da “politicari ne razumeju javni dijalog” ne stoji u potpunosti.
Pre ce biti da javni monolog smatraju delotvornijim.

Da li internetom mogu ili ne mogu pridobiti birace, tek treba da se pokaze.
Izbori u Engleskoj nisu pokazali da je to bilo bas nesto presudno.

Trebalo bi da Mi (nisam siguran na koga se u tekstu ovo odnosi) imamo realnu mogucnost da njih postavimo ili opozvemo.
Njihova volja da silaze “dole” je u direktnoj korelaciji sa time.

Konacno, ne vidim da politicare mnogo uzbudjuju negativni komentari, sve i da im se u lice sruce.
O virtuelnim komentarima ne razmisljaju. Ako mora, postave savetnika-pripravnika da se time bakce.

Ono što smo videli/čuli na panelu dovoljno je i za više od jedne blic percepcije stanja u političkim strankama.
U Srbiji partije nemaju ljude organizovane unutar stranke i zadužene upravo za online procese (Dragan Varagić je insistirao da se ne koristi reč “kampanja” kada se govori o političkim aktivnostima na Internetu i mislim da to treba uzeti kao aksiom).
Postoji želja i dobra volja (ako se može reći “volja” kada se radi o nužnosti) da se online prisustvo ustali, ali nema za to još “kritične mase upućenog članstva” unutar većine stranaka. Postavljanje sajta i kominiciranje mejlom kod nas su još uvek epohalna dostignuća, dovoljna da zadovolje stranačko rukovodstvo.
Prisustvo na društvenim medijima je nekonzistentno i bez ikakvog reda – možete naći po dve tri stranice iste stranke iz jedne opštine, dakle iz jednog opštinskog odbora, dok na nekom drugom mestu nemate ni taj “epohalni mejl”.
Čak i kad žele da budu stalno na mreži, stranke ne znaju kako bi se tamo ponašale i kako bi animirale birače. Pozitivna stvar je što su spremne to da nauče, a pomalo nezgrapna to što očekuju da im se dođe u goste i kaže šta da rade.
Naravno, ima još toga, ali ovo je deo mojih zapažanja sa panela i konferencije uopšte.