Dedin post “Neko i nešto” me je podsetio na zgodnu priču… Pokušaću da je prepričam. Eh, Vlado, Vlado… oko tri puta na dan pomislim o ovome što si napisao 
************************
Majka, otac i sin krenuše na put… kraj njih je tiho koračalo njihovo magare.
Kad uđoše u prvo selo svi u glas povikaše: “Pa ovo stvarno nema smisla: njih troje pešače kao budale, a zdravo-pravo magare šeta pored njih! Svašta!!!”
Odlučiše mama i tata da na magare posednu dečaka.
Nastave dalje…
Na ulasku u sledeće selo opet isti osuđujući pogled… po neko izusti i rečenicu, opet prekorno: “Sramota! On mlad i zdrav zaseo na magarca, a stari roditelji pored njega pešače! Iju! Kakva je ova mladež, jadni mi sa njima!”
Na izlasku iz sela na magare se pope majka.
Nastave dalje…
Tek što su ušli u sledeće selo jedna fina gospođa povika: “Ženo sram te bilo! Kakva si ti majka! Vodaš se na magarcu a dete ti pešači tim jadnim nožicama!”
Majka briznu u plač…
Uze dečaka za ruku, a na magare se ovoga puta pope otac.
“Gde će ti duša sramni čoveče! Žena i sin ti se vuku kraj magarca, a ti zaseo kao beg!” – povikaše u sledećem selu.
Ne znavši šta će više sa sobom, odlučiše da majka i sin na magarcu produže do sledećeg sela… a otac kraj njih hodaše smireno… već pognute glave.
“E ljudi moji! Dođite da vidite bezočnike! Sirotom će magaretu kičmu da slome! Savio se do crne zemlje, a gospođa i mali mirno sede! E to ti je bezobrazluk!”
***************************************
Vaša DDj
boli boli..
“Oči i uši su ljudima loši svedoci ako im duh nije obrazovan.”
-Heraklit
…nikad narodu ugoditi, ali nikad i nikako…
I magarence bi moglo da jase malo, samo jos nisu stigli do mog sela gde bi dobili takav predlog,lol…
ovu prichu znam pod imenom “Svetu se ne mozhe ugoditi”, i na kraju su uzeli oni da nose magarca i isto ih tako ispljuvashe ….
Pošao veliki govornik na trg da održi govor, te reče svojo materi: ”Idem majko da kažem narodu šta nije u redu sa ovim svetom”. Na to će majka njemu : ”Dobro sine ali se nadam da ćeš im reći i šta da urade povodom toga”.
Lepa i istinita priča, koja se svakodnevno i svuda dešava, ali šta da rade PR-ovci kad dođu u situaciju da njihovo delo, rad, kampanja, ne odgovara svima, jer uvek će se naći neko protiv?Šta ako kampanja odgovara eksternoj ali ne i internoj javnosti ili suprotno, šta ako je rukovodioc zadovoljan ali drugi pravni subjekt nije, šta ako lokalna samouprava odobrava ali zaposleni imaju protiv, šta ako donacija dolazi iznenada i kao takva preko potrebna a menadžer kaže ne, šta ako i ako i ako i KAKO???
Dobra, poučna zgodba. Tudi meni je pred dvemi leti prišla prav na enem nastopu na alternativnih počitnicah na Pašmanu.
Veseli me, da čimveč ljudi zanimajo enake dobre teme.
Evo linka i ka originalnoj priči: Svetu se ne može ugoditi .