Ima tu jedna sasvim značajna stvar koju sve veći broj stručnjaka iz raznih komunikacijskih i menadžment oblasti zanemaruje. Ne vidi, možda.
Elem, ova cela priča sa internetskom revolucijom, ne prestaje da nas (prijatno-neprijatno zavisi od ugla u “ringu”) iznenađuje. Svakog dana nešto novo… U decembru 2009. FB prestigao Yahoo po broju jedinstvenih poseta, a (su)stiže i Google. Google News imao više jedinstvenih posta od svih online izdanja i varijanti New York Times-a… Onda taj social gaming… igrice na društvenim mrežama – 55% igrača su žene, a prosečna starost gamera je 43 godine. Baby boomersi (rođeni između 1943 i 1960) kao demografska grupa beleže najveći rast u vođenju i održavanju profila na društvenim mrežama već godinama unazad. 
Konverzacijski trendovi koji se manifestuju sve frekventnijim online povezivanjem među ljudima u svim demografskim kategorijama usko su povezani sa željom ljudi da kreiraju sasvim long tail. Zapravo da zajednički, svi po malo, nas oko 2 milijarde utičemo na male i velike stvari…
Kada delujemo odvojeno imamo različite ciljeve. Kada delujemo zajedno – samo jedan -> DA UČINIMO SVE(t) BOLJIM!
Npr. po Edelman Trust Barometar-u za 2010. ono što je ljudima najznačajnije kod kompanija NIJE finansijska potentnost, šta više ona je na poslednjem mestu! Ljudima je NAJVAŽNIJA transparentnost i poverenje u kompaniju i njenu opštedobru viziju! Yup.
Pojedinci širom sveta u brojnim studijama iskazuju svoj stav -> da će rado menjati čak i tvrdokorne navike u ime kompanija (organizacija) i njihovih proizvoda (usluga) ukoliko su te kompanije spremne da menjaju SVE(t) na bolje!
E sad… kada kompanije počnu da posluju po principu BOLJE je (i posledično, pre ili kasnije) VIŠE, a ne po principu VIŠE je BOLJE (u XX veku i kratkoročno) ostvaruju i uverljivo bolje finansijske i ukupne poslovne rezultate. Tačnije, u poslednjih 30 godina realizovano je čak 80 akademskih studija i u čak 53% njih potvrđen je značajan finansijski uspeh kompanija koje su bile istinski društveno odgovorne i menjale SVE(t) na bolje svojim strateškim odlukama.
Možemo mi sad tu da se ping-pongamo… bla-bla… ovo ono… kokoška-jaje i slične floskulice, ali jedno ne možemo da zanemarimo:
- poslovni modeli iz XX veka -> besmisleni su u XXI!
- kulturološki modeli XX veka -> besmisleni su u XXI veku!
- obrazovni modeli XX veka -> besmisleni su u XXI veku – deca ne mogu da podnesu pasivnost i dosadu na časovima! Stanje u kojem ništa ne kontrolišu, u kojem aktivno ne učestvuju…
i onda (TEK) dolazimo do ove sad već svima (kao) jako poznate teorije o internetu:
- KOMUNIKACIJSKI modeli XX veka -> besmisleni su u XXI veku! Ove komunikacijske promene bile su okidač… ali čak iako ih svi prihvate i nepovratno se otvore ka javnosti putem svih mogućih kanala -> ništa neće napraviti posmatrano srednji i dugi rok! To je bio prvi krug! Prvi zadatak! Njega mora da (i)sprati istinska želja kompanija da kreiraju proizvode i usluge koji su vredni i dobri; da koncipiraju strategije koje se uklapaju u viziju boljitka za sve (a ne samo za akcionare); da u procesu kolaboracije sa nama koji stvaramo dodanu ali i svaku drugu vrednost ispravljaju sranja koja su (sami) zakuva(va)li vekovima unazad. Ili ih neće biti… Čitamo se mi za 10, 20 godina… pa pričamo o poslovnim modelima…
Clay Shirky je rekao: Kada menjamo način na koji komuniciramo -> menjamo društvo!
Ko je spreman? Ko? Svi sem kompanija!
Vreme ljudi dolazi… Došlo je.
Vek za dobre stvari… sviđa mi se.
We create the future.
I like it
da – jako dobar tekst, može se reći čak vizionarski
sve pod pretpostavkom da će se XXI vek razlikovati
to jest biti bolji od XX. lično, nažalost, u to (više)
nisam sasvim siguran…
ali super je postavka – novom veku svakako treba
nova energija, nova komunikacija i nova politika
(u svakom pogledu)…
trenutno, ona nije na vidiku – ali…, mada…, ko zna…
Bas juce spremah neku prezentaciju o vaznosti brige o klijentima kad eto ga tvoj post. Nina i Milica evo ove nedelje zavrsavaju prvi razred, a ja se kao uce secam kada smo se dopisivali i zajedno strahovali 1. septembra. Ovo sa decom i obrazovanjem ce biti najveci problem. Mislim da se tu ne menjaju dovoljno brzo stvari u pristupu i nacinima obrazovanja i da nasa deca polako gube u odnosu na globalni svet.
Juce je bila i Danasova konferencija o medijima i internetu tj. kako pronaci nove i odrzive biznis modele za klasicne medije. Sve u svemu stvari se jako brzo menjaju. Ono sto me brine je sto osim kompanija kod nas ni drzavne institucije ne prate trendove o kojima govoris, a samim tim cemo, kao zemlja, biti sve manje i manje konkurentni…o funkcionerima da i ne govorim.
Rezultati istraživanja o kojima pišeš stvarno ohrabruju. Podudaraju se sa onim što ja mislim i želim da verujem: ljudima je dosta zgrtalačke halapljive civilizacije koja im ubija dušu i upravlja njima kao robotima. Zato i traže društveno odgovorne kompanije oko sebe.
Mislim da je to ona iskonska potreba za dobrim i lepim.
Možda je sve to još uvek tanušno i slabo, ali zašto na ove želje ne bi gledali kao na pupoljke promena koje će ovaj svet napraviti boljim mestom za život?
Jos vaznije… po anketi sprovedenoj kod nas, cak 56% (plus minus 1-2 ne secam se) ispitanika stavlja pitanje ocuvanja okoline ispred privrednog rasta. Vecina je iskazana i kada se pitanje obrne (stavljate li privredni rast ispred ocuvanja okoline). Istrazivanje radio Cesid.
Za mene vrlo ohrabrujuce i nadam se da cemo svi uspeti da uspostavimo neki ekvilibrijum.