Posle jednodnevne konferencije #novput na temu odnosa i razumevanja internet medija od strane političkih stranaka u Srbiji dosta se razgovaralo o ovoj temi.
U postu koji je vrsta kraćeg izveštaja sa ovog događaja, su i linkovi ka nekim vrlo dobrim postovima i drugim izveštajaima iz papirnatih i ostalih poluživih (mrtvih) medija.
U ovom postu su moji odgovori na pitanje novinarke Tanjuga, Marjane Jeremić, sa kojom sam naknadno razgovarala na ovu temu.
**************************************
Koliko stranke koriste Internet u političkoj komunikaciji sa građanima i koja stranka najviše koristi prednosti Interneta, a koja najmanje?
DDj: Političke stranke u našoj zemlji ne koriste internet u komunikaciji sa građanima. Koriste pojedine internet alate, na prvom mestu sajtove, a po neko i određene društvene mreže, ali gotovo ni jedna stranka u cilju istinskog komuniciranja. Radi se o pukoj formi i nedostatku razumevanja interneta kao medija. Kao i u biznisu -> manji imaju bolju koordinaciju i brže se prilagođavaju. Internet je medij u kojem veličina nije nužno i moć.
Na koji način one uglavnom komuniciraju sa građanima i kakve greške prave u toj komunikaciji?
DDj: Političke stranke uglavnom poseduju jednolične i statične web sajtove. To je zapravo 99% njihovih online aktivnosti. Sajtovi ne dozoljavaju interakciju sa posetiocima, a aktivnosti su dinamične tek oko izbora, i to po rečima predstavnika nekih od najvećih srpskih stranaka. Postoje dva osnovna problema: prvi je da stranke i njihovi javni zastupnici ne razumeju ovaj medij i nužnost uspostavljanja višesmerne komunikacije u procesu kreiranja demokratičnog javnog dijaloga. Drugi problem je drugačiji od prvog samo u delu manifestacije: javni zastupnici stranaka razumeju internet kao medij ali nemaju podršku od rukovodstva stranke za vođenje i upravljanje dijaloga kakav ovaj mediji zahteva. U svakom slučaju osnov problema jeste vrh stranke koji ne poštuje veoma živ dijalog na webu na sve teme od javnog značaja. Korisnike interneta takva jednosmernost i pasivnost u najmanju ruku može da uvredi!
Koje su prednosti komunikacije putem Interneta i koliko bi na taj način one mogle da poboljssaju rejting, koliko je vremena potrebno da bi se pokazali rezultati?
DDj: Osnovne karakteristike interneta kao medija su brzina, transparentnost i jednostavnost u povezivanju sa pojedincima koji dele iste ideje ili interese. Sada zamislite, koja je politička stranka u Srbiji spremna da brzo i transparentno komunicira sa javnošću? To je preduslov! Da bi se poboljšao rejting stranke potrebno je mnogo više od korišćenje internet komunikacijskih kanala. Potrebno je doduše, da se prihvati socijološki model kojeg je internet bio okidač, a koji ljude, a ne interesne grupe, stranke i pojedince sa uticajem, stavlja u centar! Rezultati ozbiljnog i sistemskog bavljenja internet konverzacijom nakon nedvosmislene odluke vrha stranke, mogu se izmeriti već nako 9 do 12 meseci kontinuiranog aktivizma i posvećenosti.
Koje oblike Internet komunikacije (Fejsbuk, sajtovi…) najčešće koriste i koliko ih često ažuriraju?
DDj: Najčešće se koriste sajtovi. Sajtovi stranaka su često ažurni, ali ne i zanimljivi. Jednosmernost i samopromocija po definiciji nisu zanimljivi kao sadržaji. Na internetu su zanimljivi još manje nego u tradicionalnim medijima. Aktivizam stranaka na društvenim mrežama gotovo da ne umem pristojno ni da prokomentarišem. Kod nas se ne radi o povoju ili začetku: kod nas je internet ili neshvaćen ili pomodarstvo koje se koristi da se ispoštuje neki ipak potpuno dalek trend.
Da li članovi stranaka čcešće putem ličnih ili stranačkih profila komuniciraju sa građanima? I šta bi po Vašem mišljenju bilo bolje?
DDj: Ono što je veoma zanimljivo, ali i posve uobičajeno je da stranke imaju dosta članova, pa čak i funkcionera koji vode odličnu konverzaciju putem različitih društvenih mreža. Međutim, kada u javnosti (internetskoj) istupaju u ime stranke oni su kruti, suzdržani i veoma malo otvoreni. Problem je dakle u stogoj kontroli informacija. Ali, 21. vek je baziran na modelu po kojem je informacija vredna samo ukoliko se podeli. Jedini pravi put je dijalog. Kako na internetu tako i uopšte. Kada to svi kao društvo prihvatimo kretaćemo se mnogo brže… i to napred!
Stranke koriste Internet u komunikaciji sa raznim “ciljnim i interesnim” grupama, glasacima i inima na najrazlicitije nacine i vrlo metodicno. Narocito aktivne su SNS i DS. Od aktivizma i provokacija preko foruma, blog komentara i samih blogova pa do Fejsbuka i drugih SM. Ove aktivnosti traju non stop.
Koriscenje novih tehnologija tokom samih izbora se ne svodi toliko na Internet koliko na mobilnu telefoniju ali veruj da postoje vrlo detaljne baze podataka tkzv. “sigurnih” glasaca koji se aktiviraju pred svake izbore. Ovakav izbor je ocigledan i mnogo efikasniji od bilo kakvog pokusaja bilo koje stranke da se direktno obrati potencijalnim glasacima jer u startu ce biti ili odbijeni ili pristrasno prihvaceni i tom komunikacijom bi samo odrzali status quo u odnosu na svoje glasacko telo. Ne znam kako bi radikali trebali da mi se obrate na webu da ih saslusam. Ta podeljenost vazi za veliku vecinu glasaca. Neopredeljeni i razocarani ce traziti nesto trece ili podleci uticajima demagogije.
Anonimna komunikacija kroz kanale koje sam naveo je mnogo efikasnija i odavno se koristi. Stavovi bivaju izazivani, licnosti “pljuvane”, organizovani protesti itd. od ljudi za koje bi cak rekao da su suprotnih politickih uverenja od onih za koje rade.
Internet je sjajan medij za tu vrstu manipulacije jer je uglavnom u pitanju demagogija (kod svih stranaka) te glavno oruzje interneta, transparentnost, ne moze da dodje do izrazaja ni u jednom smeru. Razotkrivanju ili odlasku u viral nekog stava.
Da stranke kod nas zavise od clanarina i malih donacija umesto velikih sponzora, tj. da im je potreban novac za koji bi postojao mehanizam prikupljanja preko weba, vrlo brzo bi se iz ove gerile preslo u mainstream internet komunikaciju jer se pare muzu na internetu od ljudi koji poruku uhvate uglavnom (jos uvek) preko TV-a ili metodom “od vrata do vrata” koje jos uvek najbolje pale.
Znaci, ne brinem ja za njih. Nase stranke ne znaju da vode zemlju ali znaju da dobijaju izbore. Narucito ova koja je na vlasti.
Recimo, imas i dualnost u stavovima stranaka u mainstream medijima (i na Internetu) i stavovima koje guraju kroz gerilski marketing. Da hipoteticki opisem to, sada se SNS zalaze za ideju da Srbija nema perspektivu van EU. Taj stav ce biti svuda po tradicionalnim medijima i po medijskim sajtovima i sajtu njihove stranke. Ali gerila ce i dalje siriti skepticizam prema EU. Takodje na lokalu, u kampanji vrata do vrata ce drzati do starih stavova, malo ublazenih, ali znajuci da su na sigurnom terenu jer do ulaska u EU ce proci dosta godina (ako ikad). Cilj prvog je privlacenje razocaranih a drugog ocuvanje starih.
Kad imas glasacko telo podeljeno u dva rova, i kojih 30ak posto izmedju rovova… ti znas da ove koji su u tvom rovu neces izgubiti (narocito ako si opozicija pred izbore) i govoris im na uvce “ma daj, to sto mi pricamo je da bismo dobili izbore, nema sanse da udjemo u EU” i to ce siriti i dalje kroz gerilu jer im je to core politicki stav…
Znaci ocena da partije ne znaju da koriste Internet i nove medije za svoje svrhe, po meni, apsolutno ne stoji.
Stranke još uvek ne koriste internet onoliko koliko bi bar “u obaveznom delu” trebalo, a izgovori su raznoliki i veoma vešto sročeni. Interesantno je da su prevropski orijentisane stranke primetno smanjile svoje aktivnosti- pogotovo na lokalu, dok SRS, SNS i NS stidljivo ali primetno kreću u osvajanje birača i preko internet.
U razgovoru sa predstavnicima “velikih” političkih stranaka na pitanje o primeni interneta i društvenih mreža u izbornim kampanjama uglavnom se pravdaju činjenicom da njihova ciljna grupa ne može povećati širom akcijom na internetu već na ulicama i u VDV pristupu, ali svi iz ipak sve više rade na svojim online prezentacijama, twitter nalozima pa čak i promovisanju preko FB-a.
Po mom mišljenju online kampanje su bauk, barem za sada, zbog toga što mnogo više materijala, audio, video i ostalih zapisa ostaje “očuvano” i u opticaju a to je mač sa dve oštrice kao i sam proces izbora koji polako ali sigurno na lokalnom nivou gube svaki smisao.
Možda bi ideja o ONLINE izborima koji bi bili obavljeni isključivo putem interneta uz dobru organizaciju i kontrolu ipak rešila veći deo problema a možda je to samo loša ideja. Ne znam, Srbija je to.
Mislim da problem nije u tome da li bi oni znali da iskoriste Internet ili uposle nekoga ko zna da to uradi za njih, vec je problem u cilju kampanje. Kad bi cilj kampanje bio regrutacija novih clanova, glasaca ili sirenja poruke o programu na kojem se rad stranke zasniva, sigurno bi pristupili webu drugacije.
Medjutim cilj je osvajanje ili odbrana vlasti. Ona se ne radi tako sto vise ljudi pridobijes na svoju stranu vec tako sto glasace druge strane ucinis ili nezainteresovanima za glasanje ili im zgadis ceo postupak zajedno sa politicarima. E za to se koristi internet i to vrlo metodicno i uspesno.
Tako cete uvek videti komentare na svaku vec kako su svi oni isti, kako je ovaj uzeo onaj stan, a onaj vilu na dedinju itd itd. Komentari i forumi. Ljudi na news sajtovima procitaju vest jednom a vracaju se na istu zbog komentara koje gledaju vise puta.
Samim tim, za cilj koji stranke sada imaju, bitnija je gerila kao taktika jer strategija ne zahteva online kampanje by the book. Sansa za prodavce strategija online kampanja su stranke poput SNS-a, ali u smislu imidz kampanje. I ciljna grupa koju moraju da ubede da nisu seselj u vucjoj kozi jeste i te kako na Internetu.
Uh… bolje da ćutim