Kako postati online konverzacijski menadžer?
… ne strateg. Za to je potrebno napisati knjigu. Jedan blog post ne bi joj bio ni dostojan uvod.
Ali, u jedan post se može sažeti odgovor na pitanje: kako postati online konverzacijski menadžer?
Facebook dostiže Google po broju poseta, svaki treći građanin zemalja u regionu je na ovoj društvenoj mreži, a demografski pokazatelji upućuju na to da je najbrojnija generacija na svetu ona rođena između 1980. i 1990. – -> generacija Y.
Y-i će do 2014. biti i najbrojnija radna snaga jer će penzionisanje boomersa ići upravo u korist onih rođenih u poslednje dve decenije XX veka.
A, da –> njih 96% već koristi najmanje jednu društvenu mrežu!
Pojedinci, mediji, političari, a (na kraju) i kompanije sve manje negiraju ovakva fakta.
I tu je opasnost po one koji trenutno grade sopstveni društveni kapital na internetu, jer će postati meta prečicotragača.
Svakog sledećeg meseca dana novi i novi će tragati baš za vama! Za vama koji ste do nedavno bili geekovi i geekete, internet zaluđenici i nekakvi forward looking opsesivci! Počeće da primećuju broj vaših frendova i folowera; vaše manire šeranja i linkovanja; vaše veštine uploadanja i komentarisanja; Primetićete kako vam se sve veći broj ljudi s vremenom obraća uz dozu respecta prema onome što znate o društvenim mrežama; pitaće vas, konsultovati, tražiti savete… a na posletku vam možda i ponuditi da se u njihovo ime i za određenu nadoknadu postarate za taj_i_taj bred na internetu!
Pošto razumete na koji se način realizuje online konverzacija, koliko treba davati da biste dobili, koliko ulagati da biste održali; koliko je to vremena – sati, dana, subota, nedelja – ne prodajte svoje umeće i znanje dok niste sigurni u sledeće:
Na pojedinim internet lokacijama objavljeni su textovi linkovani na slučaj Vladimira Čučkovića i njegovu inicijativu upućenu Banci Intesa Beograd.
Online polemika i postavljanje “malog čoveka” naspram “velike kompanije” sa sve “moćnim” građanskim medijem -> Internetom <- u sredini bila je dovoljno primamljiva da se udubim u temu.
Stvari, kao i obično, nisu crno-bele.
Na osnovu informacija sa online izvora koji su pisali o događaju, kao i na osnovu dokumentovanih činjenica koje su mi još juče (nedelja) stigle iz Banke Intesa, u ovom postu pojasniću tri aspekta događaja:
- Stav Banka Intese prema bezbednosti svojih korisnika i zaštiti vizuelnog identiteta
- Stav Banke Intesa prema inicijativi nekog građanina
- i za ovaj blog najvažniju temu -> odnos sektora korporativnih komunikacija i marketinga Banke prema online reputacionom riziku.
1. Stav banke Intesa prema bezbednosti svojih korisnika i …
U februaru Banci od g. Čučkovića stiže online inicijativa za saradnju uz predočavanje gotovog rešenja vizuelnog i strukturalnog izgleda sajta. Čučković je kasnije na portalu e-kriminal naveo da je ova dobronamerna inicijativa Banci poslata bez očekivanja finansijske nadoknade, tj. besplatno. U zvaničnom Stavu Banke, međutim navodi se sledeće:
…ali ne besplatno, kako on kaže, već u zamenu za „podršku“ projektu eberza u vrednosti od 50 do 70 hiljada dinara mesečno. Radi verodostojnosti u prilogu Vam dostavljam oba dopisa koja je istovremeno dotični uputio banci. Nakon što smo razmotrili ponudu, zaključili smo da nam ona nije interesanta i ljubazno se zahvalili gospodinu Čučkoviću.
- 1.2. Reakcija banke u Srbiji->
Banka odgovara mailom sledećeg sadržaja:
Poštovani,
Hvala Vam puno na predlogu.
U ovom trenutku nemamo u planu razvoj sličnih portala Banke.
- 1.3. Reakcija Grupe Banka Intesa SanPaolo ->
Redovnim online monitoringom (da, da neke kompanije i to rade), iz Italijanske centrale Banke uočeno je postojanje ovog sajta koji upućuju na aktivnosti oficijelnog karaktera, te u Intesi Beograd pojašnjavaju reakciju Grupe:
Započeću sa jednim sasvim značajnim citatom Alberta Laszla Barabasi-a iz knjige Linked:
“Our biological existence, social world, economy and religios traditions tell a compelling story of interrelatedness. As the great Argentinean author Jorge Luis Borges put it, “everything touchs everything!”
Oni koji razumevanje online društvenih mreža smatraju dovoljnim za razumevanje fenomena umrežavanja uopšte – imaju mali problem.
Društvene mreže postoje od kada postoje i ljudi. Dakle -> malo pre interneta.
Pojedinci ili grupe okupljeni oko određenih sličnosti (kulturoloških, religioznih, ekonomskih) ili zajedničkih interesa, formirane su vekovima kroz istoriju.
Šta su porodični klanovi, Lionsi, Rotarijanci, Univerzitetska udruženja, privredne komore, poljoprivredne zadruge, Asocijacije advokata, fotografa, novinara, Lekarske komore, pa čak i političke partije, zajednice naroda i slično – nego varijacije (manjih ili većih) društvenih mreža.
Internet i njegova dostupnost, te Really Simple Sindication kvantitativno su razvili ovaj fenomen i učinili ga vidljivijim. FB, Twitter, MySpace… su online društvene mreže. Funkcionišu, razvijaju se i generišu članove po istom modelu po kojem se razvijaju i sve ostale društvene mreže. New age fenomenologija njihove popularnosti je zapravo isticanje posledica rezultata dostupnosti interneta i internetskih sadržaja. Ali nikako nije otkrivanje “tople vode” značaja i mogućnosti networkinga.
Suština tih mreža je razmena podrške, informacija i kontakata među “sličnima”.
