Kako postati online konverzacijski menadžer?
… ne strateg. Za to je potrebno napisati knjigu. Jedan blog post ne bi joj bio ni dostojan uvod.
Ali, u jedan post se može sažeti odgovor na pitanje: kako postati online konverzacijski menadžer?
Facebook dostiže Google po broju poseta, svaki treći građanin zemalja u regionu je na ovoj društvenoj mreži, a demografski pokazatelji upućuju na to da je najbrojnija generacija na svetu ona rođena između 1980. i 1990. – -> generacija Y.
Y-i će do 2014. biti i najbrojnija radna snaga jer će penzionisanje boomersa ići upravo u korist onih rođenih u poslednje dve decenije XX veka.
A, da –> njih 96% već koristi najmanje jednu društvenu mrežu!
Pojedinci, mediji, političari, a (na kraju) i kompanije sve manje negiraju ovakva fakta.
I tu je opasnost po one koji trenutno grade sopstveni društveni kapital na internetu, jer će postati meta prečicotragača.
Svakog sledećeg meseca dana novi i novi će tragati baš za vama! Za vama koji ste do nedavno bili geekovi i geekete, internet zaluđenici i nekakvi forward looking opsesivci! Počeće da primećuju broj vaših frendova i folowera; vaše manire šeranja i linkovanja; vaše veštine uploadanja i komentarisanja; Primetićete kako vam se sve veći broj ljudi s vremenom obraća uz dozu respecta prema onome što znate o društvenim mrežama; pitaće vas, konsultovati, tražiti savete… a na posletku vam možda i ponuditi da se u njihovo ime i za određenu nadoknadu postarate za taj_i_taj bred na internetu!
Pošto razumete na koji se način realizuje online konverzacija, koliko treba davati da biste dobili, koliko ulagati da biste održali; koliko je to vremena – sati, dana, subota, nedelja – ne prodajte svoje umeće i znanje dok niste sigurni u sledeće:
1. Da organizacija koja namerava da vas angažuje razume online dijalog
2. Da organizacija online aktivizam ne doživljava SAMO kao pomodarstvo i trend
3. Da ima snage i volje da se menja zbog ukupnih socioloških promena – a ne samo da se uz vašu pomoć zakamuflira
4. Da je vaša uloga uvodna aktivnost ili beskompromisno širenje virusa epidemioloških razmera o smislu i značaju višesmerne, transparentne, real time net konverzacije kroz celu organizaciju
5. Da je vaš aktivizam samo deo sveukupnog strateškog opredeljenja, a ne kampanjski trik
Zašto?
Na internetu vidimo kroz brendove! Vidimo kroz ljude! Kroz nickove!
To je ono zbog čega volimo internet! Ono zbog čega smo se svi mi –> koji u internetu vidimo Sveti gral ili kakvu super sortu pesticida_fungicida_ herbicida za uništavanje štetočina iz broadcast ere – tj. organizacijskih i masmedijskih dijalogoubica <– individulaci na planetarnom nivou u isti čas okupili!
Osetiće se prebrzo ukoliko zloupotrebljavate, uzurpirate, manipulišete!
Ako ste se u želji za par minuta slave ili iz potrebe za nekim dinarom ipak odlučili da svoj –> teškom mukom zasluženi <– online uglad olako ustupite nekoj organizaciji, napravili ste kratkoročni shift!
I možete ga napraviti još jednom, dvaput.
Online konverzacijski menadžer možete biti:
- U ime svoje organizacije ili
- U ime neke organizacije kao outsorce-ovana snaga.
U oba slučaja uverite se u gore opisane (ne)namere kompanije. Jer, u prvom talasu dolaze nevernici koji bi samo da ućare. Sačekajte malo, jer onda ćete svoje umeće i znanje (pa i kapital) investirati u popravljanje sveta, a ne samo prodati u interesu promocije novog šampona na facebook-u.
Slažemo se da je prvi cilj jedini pravi izbor! Njemu služi internet! Za prodaju i jednosmernu promociju imamo tezge, radnje i kioske.
U narednim postovima podeliću sa vama svoja iskustva na ovu temu.
Daću svoju verziju odgovora na pitanja:
- Kako da mudro investiram sopstveni social media kapital?
- Kako da postanem online konverzacijski profesionalac?
- Kako da pregovaram o online aktivizmu koji mi nudi neka organizacija?
- Zamke prilikom hendlanja online konverzacije u nečije ime?
Ako biste još neku temu da dodate -> rado pričamo.
Da je ovaj svet trebalo da ostane njihov ne bi ponovo bio vraćen nama!
Pišemo se tokom septembra & oktobra.
Stay tuned 
1) Kako da znam da organizacija online aktivizam ne doživljava SAMO kao pomodarstvo i trend ?
2) Kako da izmerim/procenim sopstveni social media kapital?
Sjajan članak. Radila sam četiri meseca za organizaciju koja nije imala volje da se menja, objašnjavala im da se socijalnim medijima treba baviti svaki dan, da nije to samo objava o novitetima na Facebooku i po koja slika, da svi socijalni profili moraju biti jasno vidljivi na prvoj strani sajta – oni ništa. Na kraju kažu da nisam kompetentna i otkače me, a nisu mi nikad dopustili da pristupim bilo kome od tih profila. Ironije radi, ciljali su celu bivšu Jugoslaviju kao tržište.
Štaviše, rado bih podelila ovu priču ne imenovavši ih, ukoliko od nje može da se napravi članak, na osnovu ličnog iskustva. Mislim, “real life case study”.
Brankko, po mom (poluprofesionalnom) mišljenju, ovo prvo je lako dokučiti.
Jednostavan primer – feed im je feed, a Twitter im je Twitter. Nisu nedodirljivi, umeju da se obrate korisnicima, gugluju sami sebe i traže žalbe, umesto da se cerekaju kao C. Montgomery Burns i gledaju svoje mušterije kao retarde.
Mislim da kod nas to već dobro shvataju Novosti, Telenor i još par firmi, ali mogli bi više da se angažuju na tome.
Ko to shvata pogrešno? Recimo, Sosa paradajz. Divan proizvod, divan sajt, super ideja za recepte. No, zašto recimo ne pitati ljude na Twitteru ili Facebooku nešto? Podeliti par nagrada za onoga ko prvi pošalje poruku ili će izabrati nekoga ko je RT-ovao nešto.
Onda…Mondo? Ne zna čovek ni kako da im pošalje mejl, nijedna od njihovih adresa ne radi. O nekoj interakciji da ne govorimo…sem ako sam ja baš neka ćorava koka koja ne mož’ da nađe zrno.
Kampanja za besplatne karte za Ušće Fest je takođe bila katastrofalna. Rakin predstavnik nije odgovarao na pitanja, dopuštao je korisnicima stranice da šalju rasističke i nacionalističke viceve. U nekoj drugoj zemlji to bi već bio skandal, ovde misle da si budala ako to primetiš.
Izvinjavam se što sam se raspisala.
@Brankko: pišemo na te teme u narednim postovima.
Sudeći po dosadašnjem iskustvu ja u BiH neću za svog života dočekat neku kompaniju koja će na ovih tvojh 5 pitanja odgovoriti pozitivno, ali bez obzira na to jedva čekam dalje tekstove na ovu temu
Odličan post, otvara mnoga pitanja i u pravu si da za sve to treba napisati knjigu i da ne može sve da stane u jedan post. Verujem da ćemo tokom sledećih meseci, čitati zanimljive postove.
Mogu samo da kažem da jedva čekam novi post!
“Facebook dostiže Google po broju poseta, svaki treći građanin zemalja u regionu je na ovoj društvenoj mreži”
Nažalost, razlog za ovo je što negde oko 20% korisnika da bi došli na facebook kucaju ni manje ni više nego http://www.facebook.com ili facebook u google koji im je po defaultu prva stranica u browseru… To možete takođe pronaći u statistikama svakog sajta, gde za gotovo sve sajtove najčešća ključna reč upravo URL sajta.
Evo jos jednog social media experta
Zamalo da nasednem… A onda sam se setio da su ljudi i dalje – ljudi! Kako ono kažu: najpravedniji sistem počiva na najlošijim ljudskim osobinama (pohlepi, sujeti…) A bilo bi lepo da je sve istitinito – i svakako ću ti pružiti šansu da me ubediš…
Volim da dodjem , citam i ucim kod Gage.
Hvala za trud koji ulazes, veruj, isplatice se i tebi i svima nama …
@Iva
Sto se Monda tice i oni se krecu u pravom smeru…
Evo ga odlican primer, Facebook fan strana za Mondo Selektor fantasy igru:
http://www.facebook.com/#!/MondoSelektor?ref=ts
Siguran sam da ce i nastaviti, tamo gde su krenuli.
The Wor(l)d is not enough!
Možda prvo treba dobro izučiti koliko javno izrečena reč utiče globalno. Pre toga treba definisati razmere globalnog i ličnog: koliko je moja mreža samo moja-lična , koliko “naša” zajednička. Govorim o uticaju mreža u Srbiji! Priča u oba smera nije nekada oteta pa sada vraćena! Tek od skora postoji, nova je , mlada, naivna. Treba je negovati niz godina! Čestitam, Vi radite na tome!