Nije bilo potrebno mnogo da se za najbrži način uvećavanja fanova na stranicama organizacija izdvoji nagrađivanje. Lajkuj najlepšu fotografiju, “glasaj” za najbolji predlog, “izaberi” svoj dizajn neke su od udica kojima se mame FB korisnici da učestvuju u nagradnoj igri postanu fanovi određene stranice.

Ukoliko praktikujete organizovanje nagradnih igri na FB, u svoje ime ili za nečiji račun, dobro je znati da: postoje STROGA pravila organizovanja nagradnih igara propisana od strane FB, koja se moraju poštovati ili vam se može desiti brisanje stranice koja je subjekt promocije!

Šta se NE SME:

• Uslovljavanje učestvovanja u nagradnoj igri postavljanjem sadržaja na zidu stranice
• Automatsko uključivanje korisnika lajkovanjem vaše stranice (tj. da je dovoljno postati fan stranice za učestvovanje u nagradnoj igri)
• Obaveštavanje o pobednicima na zidu stranice, putem FB maila ili FB chata

Eto tako, zarobila sam se u oklop profesionalca. Posao, posao. Posebno na spolja. Sebi sam (sama) oduzela pravo da na ovom blogu pišem o osećanjima i temama koje me jedine suštinski sačinjavaju – ali, pa one nemaju mnogo veze sa ovim što radim.

Toliko sam puta svedočila metamorfozi iz čoveka u oklopnika. Gledala prijatelje koje posao samelje da postanu tvrdokošci. I mislila da se meni to ne može dogoditi.

Ali evo dokaza:

• najveći broj linkova i konverzacija su mi – na temu posla
• svi postovi na ovom mom samo mom blogu su – na temu posla
• gotovo svi dnevni kontakti putem online kanala ali i mobitela su – na temu posla
• gotovo sva moja putovanja su – na temu posla
• 80% mojih misli su – na temu posla…

jaooooooo

Ma nije to! Nije to što vam pada na pamet… ono kao, pa normalno je, imaš fokus, tako treba da bude. Nije to! To nisam ja! Ja inspiraciju za posao crpim iz svoje unutrašnje harmonije… iz poezije, odnosa, osećanja. Nisam i ne umem da budem tvrdokožac! Koji vidi samo posao -> posao oseća! Posao se radi, a oseća se ljubav. Ima li i jedan dobar razlog da na ovom blogu ne pišem o Oskaru Vajldu, Ničeu ili Miki Antiću?! Mora li svako pisanje da ima tvrdi point kojim ja dokazujem (o Bože) kako sam “napredovala” u razumevanju interneta od kojeg leb jedem?!

Nisam to ja Mene ne motiviše privid uspeha, bankovni račun i površni uticaj. Ja živim i radim zbog osećanja; posao se radi. Ljubav se oseća.

Zastala sam ovih dana; i tako zastanuta okrećem se oko sebe. Od negde vetar duva. Ali, osećam, od negde sija Sunce. Volim izazove, ali odbijam da izazivam samu sebe. Sa sobom želim sklad.

Eto. Jutro je. Prva smeno, dobro jutro! Ne dam ovo proleće! Buđenjeeeeeee!

Kada zastaneš, osećaš da si nešto izgubio, kada se uporno osvrćeš oko sebe tražeći TO, znaj da si zagubio sebe.

Ne traži se u prostoru ni vremenu. Tamo se nisi ni zagubio. Potraži SEBE tamo gde jesi. Unutra. Duboko iza ogledala. Ono što pronađeš, neće biti isto, ali jedino TO tražiš. TO je jedino što možeš da izgubiš. I ujedno, TO je sve.

Vaša & svoja DDj!

p.s. Ivane, hvala na pisanju. Pišeš da budiš.