Veoma sam se poželela pisanja na blogu. Ali ukoliko bismo govorili samo kada imamo šta pametno da kažemo – na svetu bi bilo znatno više mira, zadovoljstva, ali i tišine.
Kolektivno znanje versus individualno znanje…
Američki eksperimentali psihlog Stiven Pinker pojasnio je u zgodnom RSA videu značaj kolektivnog znanja. U par redova to bi izgledalo ovako: iako kada nešto znam (da me npr. brend obmanjuje, političari omalovažavaju, obrazovni sistem zanemaruje…), samo znanje tvori izvesnu dozu moći i razlikuje me (udaljava/približava) od drugih; ali tvori tek individualnu snagu.
Individualno znanje –> individualna (pojedinačna) snaga.
Kada, međutim, znam ja, ali znaš i ti i ti i ti… i, što je još važnije, kada ja znam da vi znate, mi ne pričamo više o individualnoj snazi i individualnoj moći već o kolektivnoj snazi koja tvori kolektivnu moć. Jedino ona je bila pravi i najveći uzročnik svih velikih društvenih promena.
Kolektivno znanje –> kolektivna (masovna) snaga!
To je ključ za razumevanje brojnih građanskih i korporativnih revolucija, intelektualnih, kulturoloških i drugih društvenih promena iniciranih/realizovanih uz pomoć društvenih medija u godini iza nas.
Osoba godine –> protestant!
“Osoba” koja je obeležila 2011. po čuvenoj naslovnici Time magazina je “protestant” (protester). Od arapskog proleća, do Atine, preko okupiranog Wall Street-a i Moskve –> buntovnici su dizali glas iz revolucije u revoluciju. Isti članak 2006. godine na naslovnu stranicu stavio je svakog od nas (Person of the year: YOU!) Tada je bilo jasno da informaciono doba upravo svakog od nas stavlja u centar društvenih promena i da se svet bespovratno menja… u korist svih, u korist svakog od nas pojedinačno, te da bespovratno preuzimamo kontrolu nad svojim navikama, potrošačkim izborima, kupovnim hirovima, finansijskim odlukama. I zaista, ništa nije isto.
O građanskim revolucijama ovde neće biti reči. Ali za primer ću, u duhu ovog bloga, navesti jednu korporativnu. U oktobru prošle godine Bank of America, najveća banka u Americi, najavila je svojim korisnicima (57 miliona ih je), da uvodi dodatnih 5$ mesečne naknade za korišćenje debitnih kartica.
Šta bi bilo pre 10 godina? Ništa. Neki bi za sebe, onako u svojoj dnevnoj sobi pomislili da to nije ok. Malobrojni bi zatvorili račun u toj banci. Bilo bi i onih koji bi o tome proćaskali sa kolegama na poslu. Uskoro bi i konkurenti po dobro sinhronizovanom modelu preuzimanja profitabilnih “inovacija” razveselili i svoje klijente… a potom bi u celoj zemlji svi korisnici te usluge milionskim sumama iz sopstvenih vrećica punili profitni rezultat svojih finansijskih uslužitelja.
Ko je Molly Katchpole?
Simpatična cura. Živi u Washingtonu sa dečkom i zekom; studirala je umetnost i ima 22 godine. I kao i neki njen sunarodnik u sličnoj situaciji desetak-dvadeset godina unazad, progunđala je na temu bankarske najave koja će i nju koštati dodatnih 5$ mesečno; ali ne (samo) u dnevnoj sobi. Već i na sajtu change.org na kojem svi koji su do sada u Americi gunđali u dnevnim sobama gunđaju javno, na-sav-glas urlajući milionskoj internet publici organizujući i javne peticije i tako popravljajući sopstveni, ali i živote svojih prijatelja, poznanika i najšire javnosti!
Molly je na tom sajtu napisala: Banka Amerike počeće da naplaćuje svojim klijentima dodatnih 5$ na mesec za korišćenje debitne kartice. I to nije najgore – slične naknade uskoro bi (tako) mogle da uvedu i Fargo i Chase (druge dve po veliči SAD banke), ne dajući nam ništa novo, a za više para. Mi, klijenti, ovoj banci smo dali već milione dolara (pozajmica kao građani SAD) i kad je dosta – dosta je! Pridružite mi se u javnoj peticiji!
U nekoliko nedelja stotine hiljada njenih sugrađana potpisalo je tu online peticiju na sajtu change, a ceo web je zasut blog postovima, twitter porukama, komentarima i diskusijama ali i objavama u najuticajnijim tradicionalnim medijima kao što su Guardian, NY Daily news, CNN, ABC News, Washington post, Fox, Time…
Nakon mesec dana, Izvršni odbor banke podlegao je pritiscima javnosti. Ne online javnosti već –> javnosti koja je online alatima društevnog weba širenjem svog individualnog stava (znanja), kreirala kolektivni stav, te kolektivno znanje kao preduslov za kolektivnu snagu! I tako snažni(ji), klijenti su naterli banku da poliže pljunuto i zaštitili sebe jer su oni, baš Oni centar. Niko drugi.
*Sećate se posta o GAP-u na temu rebrendinga u social web svetu?
Da li nam je potreban internetski “evanđelizam” i “guruizam”… ili jednostavno ZNANJE…
Sve su ovo znali/predvideli/opisali pametni ljudi kroz bližu i dalju istoriju. Da se ne vraćam čak do Platona, agora i Idealne države, tokom sedamdesetih je čuveni sociolog Jurgen Habermas kao zagovornik pragmatizma nad relativizmom (sasvim moj čovek), rekao da se građansko društvo najbolje može definisati u smislu uzimanja učešća u javnoj debati (popularno – dijalogu). Još u toj teoriji komunikacijskog racionalizma Habermas ističe da jačanje komunikacijskih veza i odnosa tvori i različite promene u javnoj sferi (public sphere). Ono što smo, međutim, videli na banalnom primeru Molly Katchpol, ali i u Africi, Evropi i Aziji tokom 2011. je da masovna komunikacija tvori masovne promene, a da kolektivno znanje inicira (tu) nužnu kolektivnu snagu.
Tehnološke promene samo su olakšale komunikaciju i što je najvažnije unapredile koordinacione aktivnosti.
Sve sam to opisala na ovom mestu još 2008. A neki još obrazovaniji ljudi i mnogo ranije. Ali ne jer sam vizionar, guru ili izumiteljka tople vode, već jer se trendovi predviđaju znanjem, a ne tek pukim učestvovanjem u trenutnim “in” aktivnostima.
Znamo li, imamo li znanja dovoljno dobro da predvidimo šta će se desiti u budućnosti… Ili barem, znamo li da li će na naslovnoj stranici Time magazina neke 2015. kada se svi dovoljno izjadamo i izvičemo na sistem i sve njegove segmente, pisati npr. –> Osoba godine: Saveznik (Ally)…
Da li nam znanje govori da ćemo do tada početi masovno da dodajemo vrednost u procesu popravljanja sveta & svega, ili ćemo tek tako ostati ogorčeni buntovnici i protestanti…
Znanje kaže da to zavisi samo od nas.
Dobro jutro dragi moji! Svako je dobro ako smo (mu) mi dobri!
To me spomni na to, da lahko vsak kot posameznik nekaj naredi, naredi spremembo, kot Molly na primer. Če ne verjamete, če mislite, da ste premali, pojdite spat s komarjem v sobi