Uvek iste priče. Neverovatno koliko smo opterećeni predrasudama spremni da osuđujemo, istovremno pronalazeći kvazi argumente za potvrde naših pretpostavki.
Nedavno sam odgovorila kolegama sa RT Vojvodine u emisiji Dokument na pitanja o značaju, pretnjama i rizicima sve učestalije upotrebe društvenih medija. Iako moj stav već odavno znate, osvrnuću se na ukupan ton emisije u kojem sagovornici ističu zavisnost, nedostatak romantike, otuđenje i sakrivanje u virtuelnom svetu kao ključne karakteristike društvenih interakcija na internetu.
Iako je gospođa Vuksanović, filozof medija, ponovila da čak 7 sati gledamo TV na dan, niko se od sagovornika nije osvrnuo na taj oblik pasivnosti i ispraznog konzumiranja jednosmerno plasiranih sadržaja kao problematičan, ali su se gotovo svi sagovornici “zakačili” za otuđivanje koje internet rađa.
To što pronalazimo stare prijatelje, uspostavljamo nova prijateljstva, saznajemo korisne informacije koje se tiču našeg života ili se okupljamo i delujemo s ciljem unapređenja sopstvenih života – u ovakvim raspravama još uvek nije zastupljeno.
“Slavica koja ume da razume” tj. gospođa Đukić Dejanović nije primetila koliko su ljudi glasniji zahvaljujući društvenim mrežama, niti da realno ne postoje “dva sveta”: virtuelni i stvarni… te da je zapravo masi omogućeno da polemišu interaktivno po prvi put u ljudskoj istoriji. To bih od nje pre očekivala, ali dobro. 
Naravno u masi ima žita i kukolja, ali konačno i jedni i drugi imaju iste mogućnosti. Nije li to vrednost?
Na posletku, složiću se sa svojim sagovornicima da je u svemu potrebno zadržati meru – sem ako citiramo Markiza de Sada da je i svaka neumerenost zdrava. Ipak, možda nam nedostaje uočavanje i afirmisanje pozitivnih društvenih pojava, dok smo u uočavanju i osvetljavanju negativnih, barem verbalno, veoma glasni (i jasni).
Moja desetogodišnja kćerka ne koristi facebook, ali ne mislim da bi je on učino posebno glupljom ili pametnijom. Mada bi sigurno “fejs” bio zgodan izgovor za neki njen (ili pre moj?!) eventualni “nedostatak”.
Kad bismo samo prestali da tražimo izgovore za lenjost i pasivnost…
Link do cele polučasovne emisije je ovde –> Dokument – Jesi li bila na fesju? 13.06.12
Slazem se. Ne zaobilazeci i negativne posledice prisustva na FB, gotovo jednake buljenju u TV ekran, jasno je da su pozitivne u prednosti.Sest godina sam nezaposlena, a na FB aktivna nesto oko godinu dana, ali bas aktivna. I za tih godinu dana prosirila sam vidike, umnogome zahvaljujuci i FB i stimulaciji informacija dobijenih na njemu, koliko nisam za prethodnih pet.
Uz to, obnovila sam neka stara poznanstva, saznala mnogo lepih stvari o ljudima koje sam izgubila iz vodokruga, stekla jedno divno, sada i stvarno prijateljstvo. Volim ja i da citam, volim lep film, druzim se sa ljudima i dalje, umem da heklam, vezem i pletem, obozavam da kuvam, sijem,ma, sve sto sadm radila radim i dalje.Ali, FB mi je pomocnik i u kuvanju, i u izboru rucnih radova, da ne pominjem koliko mi znaci prilikom odabira putovanja i letovanja.
Rece jedna moja prijateljica, usput, ona je doktor nauka…zao mi je da umrem, zbog onih divnih stvari koje saznam i vidim na FB.
Mislim da je (i dalje) uzrok ovakvog pogleda na društvene medije strah od nepoznatog. Da se loši efekti gledanja TV ne potenciraju baš iz razloga što je taj medij učesnicima emisije potpuno poznat, dok društvene mreže izgleda nisu.
Nažalost nemam tačan izvor, ali znam ko mi je tu priču ispričao, te ne mislim da je u domenu “(ne)urbane legende”:
Priča je o jednom plemenu daleko od civilizacije (verovatno Afrika). Hranili su se skupljanjem plodova i lovom. Onda im je neko doneo TV (verovatno baterijsko/solarno napajanje). I naravno bili su fascinirani i porvodili su dane gledajući ga.
Nekoliko nedelja kasnije, počeli su da umiru od gladi, jer niko nije skupljao plodove niti je išao u lov.
Njih je TV bukvalno ubio.
Uvek se setim te priče kada je reč o uticaju televizije.
Internet jeste jedan od alata demokratije, ali njegov koncept je naravno mnogo širi. Ono šta mene lično fascinira u vezi Interneta je deetatizacija (ili gubljenje uloge države u potrebama ljudi). Neke državne uloge nestaju ili jenjavaju i preuzima ih Internet: obrazovanje, deo zdravstva, platni promet, komunikacija, identifikacija… pa i pomenuto informisanje. Taj proces ne prestaje već godinama i ljudi osvajaju nove slobode.
Obično se za rođendane, Nove godine i slično požele ona opšta mesta: zdravlje, sreće, ljubavi… ja sam rešio da ubuduće tu dodam – i slobode.
Da vam prenesem razmišljanja koja su pod naslovom “Da li smo zbog FB sve više usamljeni?”, avtora Stephen-a Marche-a, koja su izašla u Atalntic Monthly, a preneo jih je Global. Ono što najnovija istraživanja pokazuju je činjenica da nauštrb tome da uprkos neprestani umreženosti još nikad nismo bili usamljeniji (ili narcističniji). Posledice toga su bolesti duše i tela. Usamljenost i privatnost nisu jedno te isto. Privatnost može biti baš šarmantna (masovne zabave mogu biti prava muka), dok usamljenost iznimno loše utiče na zdravlje. usamljeni su u proseku manje telesno aktivni, imaju više problema sa prekomernom težinom, trpe zbog hormonske neravnoteže, kod njih je viša čak i smrtnost kod zahtevnijih operacija.
Grupa istraživača sa Universiteta Carnegie Mellon je 1998 dokazala da je upotreba interneta sklada sa povečanim osečajem usamljenosti. ipak ključno pitanje tu je da li je internet taj koji uzrokuje usamljenost ili možda samo više privlači usamljene pojedince?
Unedavnom isteraživanju u Australiji pod naslovom “Ko upotrebljava FB?” ustanovili su kod onih koji se služe FB primetili nekoliko niži stupanj “društvene usamlenosti” (osečaj povezanosti sa prijateljima) ob istovremenoj “osetno povečanom stupnju usamljenosti u familiji” (osečaj nepovezanosti sa vlastitom familijom). Istraživači su primetili i to da usamljeni ljudi provode više vremena na FB. Nevrotiki više vole da pišu po zidu, dok ekstrovertirani ljudi uz to upotrebljavaju još i razgovor sa porukama. Moira Burke (Human-Computer Interaction Institute) ustanovila je da su ljudi koji primaju i šalju poruke manje usamleni od onih čija komunikacija je ograničena na jedan klik.(treba je znači prijatlejici sa rečima opisati kako je simpatičan njezin sin kad se uflekao tortom a ne lajkovati!). Pasivna komunikacija (pregledavanje statusa, lajkovanje) se sklada sa malo povečanim osečajem usamljenosti. Ali ono što je najvažnije kod moirinih opažanja je to da oni koji osečaju usamljenost na FB su i inače usamljeniji. Reč je naime o suzavisnosti a ne o posledično uzročnom odnosu!
John Cacioppo, direktor Centra za kognitivno i socialnu neuronauku kot Univerziteta Chichago, koji važi za največeg stručnjaka za usamlenost na svetu (avtor knjige Loneliness, 2008) otkrio je da imaju usamljeni ljudi višu koncentraciju stresnog hormona adrenalina u jutranjem urinu i da je analiza belih krvnih sudova starijih osoba pokazala da je usamljenost nekako prodrla u najdublje nivoje čelija te promenila način dleovanja gena. ako ste usamljeni, onda je usmaljeno i vaše telo! Ipak on je ustanovio da je razširenost socialne mreže izvan FB ona koja određuje razširenost socialne mreže i na samom FB. Veči što je udio ličnih kontakata, manje ste usamljeni. FB je samo oruđe i kao što važi za sva oruđa njegova efikasnot zavisi od korisnika. “ako upotrebljavate FB da bi povečali broj ličnih kontakata, vaš će se društveni kapital povečati.”. Ali je cena tako pojednostavljene društvenosti neprestana prisila da izkazujemo svoju sreču i svoje ispunjenje.
Istraživanja su pokazala da imaju studenti kojima su visoke ocene vrednost, često stvarno više ocene od onih, koji visoke ocene ne cene toliko. došli su i do jednog saznanja, da vrednovanje sreče nije nužno povezano sa samim osečanjem sreče. ili kao što je sofoklej več nekoliko tisuča godina unazad tvrdio – Više što se trudite biti srečni, manje ste zapravo sretni!
Več pomenuto avstralsko istraživanje je ukazalo i važnu suzavisnost između upotrebe FB i narcisizma. “Korisnici FB iskazuju viši stupanj narcisizma, eksibicionizma i rukovodstvnih poteza od onih koji ga ne upotrebljavaju”. Narcisizam i usamljenost su jako povezani. Longitudialno istraživanje među Šveđankama je pokazalo snažnu poveznaost između stupnja maloletnog narcisizma i usamljnosšćom nu starijim godinama. Narcisizam je druga strana usamljenosti – oba su posledica povlačenja iz mučne realnosti života sa drugim ljudima.
FB je dao svoj doprinos ka značajnom otkriću o ljudskoj prirodi, da poveznost nije isto kao istinska veza, da instantna, potpuna povezanost nije ulaznica u sretniju, bolju i slobodniju različicu ljudskosti. Nekad je samoća dobro delovala – omogučavala je samorefleksiju i samoispitivanje. sad se neprestano pitamo ko smo i šta želimo ali istovremeno nikad ne razmislimo istinski o tome
sta sad treba ukinuti fb i to ce rijesiti probleme
Ja mislim da je to veoma komplikovana tema koja u sustini nema jasan i jednostavan zakljucak. Kako to treba postaviti?! Kao pitanje ili podelu – mane i prednosti drustvenih medija. E sad, kad bi pokusali da odgovorimo na ovo pitanje/podelu dolazimo do toga da drustveni mediji imaju svoje ogromne prednosti ali isto tako imaju i mane. Vrlo lako mi mozemo da navedemo koje su prednosti i koje su mane ali sta je sa zakljuckom?! Kako da mi,na osnovu te podele, da kazemo da li su prednosti znacajnije ili su mane “stetnije”. To je ono sto ovu temu cini izuzetno komplikovanom i mislim da nema jasnog odgovora ali da je nabolje resenje umerenost.
Ja uvijek dajem prvenstvo demokraciji, ipak društvene mreže ljudima daju mogućnost izražavanja mišljenja, kakva god da jesu ta mišljenja. Naravno, uvijek sam za to da se suspendira ono što ugrožava bilo koje stečene ljudske slobode i govor mržnje!