Nedavno sam napisala tekst za interesantan dodatak Blica koji je uredila Stalna Konferencija gradova & opština, a na temu lokalne vlasti i interneta. Možete ga u celosti preuzeti na sledećem linku.

Izdvojila bih ovde jedan praktično primenjiv deo tog teksta u kojem su sasvim bazične ideje za aktiviranje opština ka građanima – putem interneta.

——————————————————————————————————–
Promene se evidentiraju kad su globalne, ali se one ne začinju na globalnom nivou.

Situacija je jednostavna: 4. decembra 2011. održavaju se parlamentarni izbori u Sloveniji i Hrvatskoj. Početkom maja 2012. i u Srbiji. U ovim zemljama internet koristi 65% (Slo), 50% (Hr) & 41% (Srb) populacije. I tako politika uđe na net. Jer je IN. Ne jer je net.

Šta o političkim kampanjama na webu misle top regionalni blogeri i SM veterani Roni Kordiš (Slo), Ivan Brezak Brkan (Hr), Miloje Sekulić (Srb) i Istok Pavlović (Srb), moje drage kolege iz izborima zahvaćenih zemalja, spojila sam u ovaj intervju post.

Šta možemo da očekujemo od političkih aktivista u predstojećoj kampanji?

Obmana, stvarnost, život, iluzija, percepcija, perverzija, devalvacija, kontaminacija, apsurd – moje su asocijacije na naše društvo danas. I nekad zastanem u svojoj brzini, jer je sve manje sagovornika. Apsurdnu stvarnost prihvatamo kao ispravnu. Ali, život nije književni žanr. U njemu se protiv apsurda treba boriti.

E tada shvatimo koliko je važno da nismo usamljeni u razmišljanju. Internet sajt NJUZ.net i “vesti u ogledalu” koje se na ovom sajtu publikuju, stvarnost čine prihvatljivijom i sliku stvarnosti jasnijom.

O NJUZ.net projektu i planovima – u razgovoru sa autorom, Dejanom Nikolićem…

Biti bolji od drugih znači biti spreman na izazove!

Za PR agenciju mora biti veliki izazov da započne sa blogovanjem. Mislim da su ti izazovi brojni. Npr. o čemu pisati, a da se ne konfrontiraš sa uticajnom javnosti; na koji način markirati propuste – a ne pokazati prstom u klijenta; na koji način opisati složenost odnasa s medijima – a ne reći direktno da znaš, da uvek znaš – uzroke neprofesionalizma.

Zapravo, smatram da je blogovanje PR  (i marketing) agencije vrlo ozbiljan (gotovo) podvig.

Videli ste može biti, početkom nedelje je agencija Prime iz Bosne i Hercegovine lansirala svoj korporativni blog. To nije prvi blog neke PR agencije u regionu, ali je prvi takav blog vredan pažnje. I svakako prvi u Bosni & Hercegovini!

U prethodnom postu -> The WOR(l)D is not for sale <-otvorila sam temu o upotrebi i eventualnoj zloupotrebi ličnog online kredibiliteta u komercijalne svrhe. U ovom ću postu deteminisati Social Media kapital i uticaj, uz isticanje 5 tačaka na koje je značajno obratiti pažnju ukoliko vam bude ponuđeno da delite ili ustupate svoj community.

Šta je Social Media kapital –>

Social Media kapital je kvantitativni potencijal naših naloga na društvenim mrežama.

Ukoliko imamo primetan broj prijatelja_followera_čitalaca na blogu, odmah raspolažemo sa jakom valutom u konverzacijskoj eri.

Prosečan broj followera na twitteru je 70, a prijatelja na facebook-u –> 110.

Kao resurs_monetu_valutu konverzacijske ere, SM kapital možemo investirati, disperzovati (podeliti na više naloga), ustupiti drugome (prodavati blog postove, slati plaćene twitove i sl.) ili jednostavno imati za svoj ćef (najčešći slučaj u ovoj fazi razvoja social media).

Ko je influenser –>

Na pojedinim internet lokacijama objavljeni su textovi linkovani na slučaj Vladimira Čučkovića i njegovu inicijativu upućenu Banci Intesa Beograd.

Online polemika i postavljanje “malog čoveka” naspram “velike kompanije” sa sve “moćnim” građanskim medijem -> Internetom <- u sredini bila je dovoljno primamljiva da se udubim u temu.

Stvari, kao i obično, nisu crno-bele.

Na osnovu informacija sa online izvora koji su pisali o događaju, kao i na osnovu dokumentovanih činjenica koje su mi još juče (nedelja) stigle iz Banke Intesa, u ovom postu pojasniću tri aspekta događaja:

• Stav Banka Intese prema bezbednosti svojih korisnika i zaštiti vizuelnog identiteta
• Stav Banke Intesa prema inicijativi nekog građanina
• i za ovaj blog najvažniju temu -> odnos sektora korporativnih komunikacija i marketinga Banke prema online reputacionom riziku.

1. Stav banke Intesa prema bezbednosti svojih korisnika i …

• 1.1. Akcija ->

U februaru Banci od g. Čučkovića  stiže online  inicijativa za saradnju uz predočavanje gotovog rešenja vizuelnog i strukturalnog izgleda sajta. Čučković je kasnije na portalu e-kriminal naveo da je ova dobronamerna inicijativa Banci poslata bez očekivanja finansijske nadoknade, tj. besplatno. U zvaničnom Stavu Banke, međutim navodi se sledeće:

…ali ne besplatno, kako on kaže, već u zamenu za „podršku“ projektu eberza u vrednosti od 50 do 70 hiljada dinara mesečno. Radi verodostojnosti u prilogu Vam dostavljam oba dopisa koja je istovremeno dotični uputio banci. Nakon što smo razmotrili ponudu, zaključili smo da nam ona nije interesanta i ljubazno se zahvalili gospodinu Čučkoviću.

• 1.2. Reakcija banke u Srbiji->

Banka odgovara mailom sledećeg sadržaja:

Poštovani,

Hvala Vam puno na predlogu.
U ovom trenutku nemamo u planu razvoj sličnih portala Banke.

• 1.3. Reakcija Grupe Banka Intesa SanPaolo ->

Redovnim online monitoringom (da, da neke kompanije i to rade), iz Italijanske centrale Banke uočeno je postojanje ovog sajta koji upućuju na aktivnosti oficijelnog karaktera, te u Intesi Beograd pojašnjavaju reakciju Grupe:

Započeću sa jednim sasvim značajnim citatom Alberta Laszla Barabasi-a iz knjige Linked:

“Our biological existence, social world, economy and religios traditions tell a compelling story of interrelatedness. As the great Argentinean author Jorge Luis Borges put it, “everything touchs everything!”

Oni koji razumevanje online društvenih mreža smatraju dovoljnim za razumevanje fenomena umrežavanja uopšte – imaju mali problem.

Društvene mreže postoje od kada postoje i ljudi. Dakle -> malo pre interneta.

Pojedinci ili grupe okupljeni oko određenih sličnosti (kulturoloških, religioznih, ekonomskih) ili zajedničkih interesa, formirane su vekovima kroz istoriju.

Šta su porodični klanovi, Lionsi, Rotarijanci, Univerzitetska udruženja, privredne komore, poljoprivredne zadruge, Asocijacije advokata, fotografa, novinara, Lekarske komore, pa čak i političke partije, zajednice naroda i slično – nego varijacije (manjih ili većih) društvenih mreža.

Internet i njegova dostupnost, te Really Simple Sindication kvantitativno su razvili ovaj fenomen i učinili ga vidljivijim. FB, Twitter, MySpace… su online društvene mreže. Funkcionišu, razvijaju se i generišu članove po istom modelu po kojem se razvijaju i sve ostale društvene mreže. New age fenomenologija njihove popularnosti je zapravo isticanje posledica rezultata dostupnosti interneta i internetskih sadržaja. Ali nikako nije otkrivanje “tople vode” značaja i mogućnosti networkinga.

Suština tih mreža je razmena podrške, informacija i kontakata među “sličnima”.

Posle jednodnevne konferencije #novput na temu odnosa i razumevanja internet medija od strane političkih stranaka u Srbiji dosta se razgovaralo o ovoj temi.

U postu koji je vrsta kraćeg izveštaja sa ovog događaja, su i linkovi ka nekim vrlo dobrim postovima i drugim izveštajaima iz papirnatih i ostalih poluživih (mrtvih) medija.

U ovom postu su moji odgovori na pitanje novinarke Tanjuga, Marjane Jeremić, sa kojom sam naknadno razgovarala na ovu temu.

I eto ga! Pre par dana je usvojen nesretni Zakon o elektronskim komunikacijama.

I ne samo to, nego ga je blagoglagoljivo uz nemušto pojašnjenje u Saopštenju za javnost Boris Tadić (o)pravdao…

Samo da dodam par reči:

• Po ovom Zakonu policija (i svi njeni sateliti) dobija formalno pravo da špijunira građane – da prati i arhivira ko sa kim, kada i koliko komunicira i koje sajtove posećuje
  
• Dobija pravo da organizuju i ažurira baze podataka na osnovu svih naših e-aktivnosti
• Da nam zaviruje i njuška po inboxima i outboxima, po serverima i nalozima
• Da tako čačka novinare, urednike i šačicu hrabrih koji u svojim istraživačkim naporima koriste anoninmne izvore najčešće komunicirajući (gle čuda) elektronski!

I TO SVE BEZ ODLUKE SUDA!

Dakle -> sa svim našim e-aktivnostima policija Srbije može da radi šta god hoće, bilo to opravdano i osnovano ili ne!

Ej!

Srbijo!

Demokratijo!

Konferencija #novput potakla je brojne diksuije, kako na internetu tako i uklasičnim medijima.

Neke od izjava koje sam kao učesnica Konferencije i moderatorka Okruglog stola na temu Online političke kampanje dala objavljeni su na TV Fox (celokupan prilog možete pogledati ovde), kao i u Politici i dnevnim novinama Danas.

Evo dela iz Danasovog članka “Stranke ne žele da čuju građane”:

Doduše, sve parlamentarne stranke imaju svoje veb sajtove, sve koriste Fejsbuk, ali na jednosmeran način, ne ostavljajući mogućnost građanima da ostave svoj komentar, dakle da stupe u interakciju, što je zapravo suština Interneta. Demokratska stranka je najprisutnija na internetu, ali ona istovremeno pravi i najviše grešaka – kazala je na jučerašnjoj tribini „Političke kampanje na internetu“ stručnjak za strateške komunikacije Dragana Đermanović.