U organizaciji NVO Centar modernih veština uz podršku Friedrich Ebert fondacije juče je u Srbiji prvi put organizovana konferencija javna debata o razumevanju interneta kao medija od strane političkih stranaka.

Javna debata jer, osim 70-ak prisutnih u sali još toliko zainteresovanih je pratilo time line i izlaganja putem Twittera i Madnet live stream-a. Polemika je bila vatrena i veoma stvarna… offline ali i (prvenstveno) online.

Predavači su bili gosti iz Hrvatske, Marko Rakar (online kampanja Ive Josipovića), Kruno Vidić (Stratego PR) i kolege iz UK, Nemačke i Švedske sa online iskustvima na poslednjim izborima.

Poražavajuče:

• Političari u SRB ne razumeju javni dijalog –> online… da li je bolje offline?!
• Ne veruju da mogu pridobiti birače putem interneta (#DS)
• Twitter followeri i FB fan-ovi im trebaju samo zbog IP adresa (#G17+)
• Ne shvataju da smo mi TU, a da oni treba da siđu od “gore” i da se pridruže dijalogu na internetu… i drugde…
• Plaše se negativnih komentara i onoga što ćemo im reći ako “otvore” SM naloge za komentare… a zašto se plaše?

Ohrabrujuće:

• Predstavnici najaktivnijih stranaka na netu došli su i rekli nam direktno što misle (Vesna Marjanović, potpredsednica IO Demokratske stranke, Nikola Andrić, Centralni Izborni štab za nove medije LDP i Tomislav Damnjanović, potpredsednik IO G17+)

• Da nas nije briga, da nam nije stalo, da ne želimo bolje za sve NE BISMO JUČE CEO DAN URLALI NA TWITTERU KAKO DA POPRAVE STVARI NA BOLJE!
• Posle juče sutra je jasnije (nekima od nas )

Sa Twitter wall-a na temu #novput od ukupno 600!!! twitova u donji ppt sam izdvojila par komada… čisto da se ne zaboravi…

PReporučujem da pogledate demonstraciju dijaloga i “javnosti” informacija na blogu @poslednjiskaut iz kojeg izdvajam gotovo preteće pismo DS-a upućeno intelektualcima-dobrovoljcima -> 

Takođe, pogledajte šta na temu #novput kažu:

Vukašin Stojkov -> Beleshka o #novput

Citat iz “Beleshki”: Nije me nažuljalo to što ih manje-više zabole za (meni drage i lično i profesionalno) nove medije i društvene mreže već to što se stiče izuzetno snažan utisak da nas ne doživljavaju kao glasače/poslodavce/ličnosti/gradjane čije probleme trebaju rešavati već kao čovekolike glasačke listiće koji su svakih nekoliko godina sredstvo za dolaženje na vlast.

Pajič Bojan -> Političke kampanje na internetu #novput

Cyber Bosanka -> Znaju li Bosanci i Hercegovci šta su političke kampanje na internetu

TV FOX prilog -> Političari i internet

Dnevni list DANAS -> Stranke ne žele da čuju građane

Politika -> Nov put do birača

Jedan političar, kandidat za predsednika opštine bla bla, a moj prijatelj, mesec dana pred izbore reče: “Pa daj da napravimo nešto oko te kampanje na internetu Gago!”

Eh, eh, eh. Ne ide to tako. Mi ovde znamo da to tako NIKAKO ne ide.

Cela ta priča o političarima i netu pretvoriće se u naš najgori košmar; jer, ima tu par stvari koje političari nikako da shvate.

Napisala sam jedan post koji nije u duhu ddj.com na drugom blogu. Evo fragmenata, a u celosti ga možete pročitati -> ovde.

************************************************

“Prva prava predizborna kampanja na blogovima u Srbiji (bar koliko ja znam) je započela u, ko bi rek`o, Negotinu.
Negotin, koji koliko do juče jedva da je znao za internet se preselio na blogove.
Na šest blogova različitih političkih opcija moguće je iz sata u sat pratiti nove informacije, ali i (što je mnogo važnije, i u stvari i svrha blogova), komentarisati dešavanja i komunicirati direktno sa nosiocima lista ili ljudima koji se informacijama bave, kao što su novinari.”

Ovo je početak posta “Negotinske wannabe Obame“,  Zorana Stankovića (RainDog) na E-stavu.

D Dj bi se tako bacila na taj talas

OK, u najbližem okruženju primećujemo koliko smo zahvaljujući web-u snažno povezani i koliko pojedinačna iskustva, preporuke i mišljenja utiču na konverzaciju koju pratimo  i na naše impresije u vezi sa određenim temama.

Jedini problem jeste velika količina smeća na sve strane i gužva koju nije najjednostavnije kontrolisati. Postajemo manje produktivni…

Evo jednog posve benignog posta

Neretko čujem komentare da je internet “bezveze”, “trošenje vremena”, “način da se vreme ubije”… i mnogo toga sličnog.

Oh, pa kako se uzme.

Ima toga, ali nije posve tačno.

Kao i u svemu i uvek generalizacija nije najsretnije pojašnjenje pojava.

Kako bih se testirala sačinila sam i iskreno odgovorila na sledeći (mini) upitnik: