Situacija je jednostavna: 4. decembra 2011. održavaju se parlamentarni izbori u Sloveniji i Hrvatskoj. Početkom maja 2012. i u Srbiji. U ovim zemljama internet koristi 65% (Slo), 50% (Hr) & 41% (Srb) populacije. I tako politika uđe na net. Jer je IN. Ne jer je net.

Šta o političkim kampanjama na webu misle top regionalni blogeri i SM veterani Roni Kordiš (Slo), Ivan Brezak Brkan (Hr), Miloje Sekulić (Srb) i Istok Pavlović (Srb), moje drage kolege iz izborima zahvaćenih zemalja, spojila sam u ovaj intervju post.

Šta možemo da očekujemo od političkih aktivista u predstojećoj kampanji?

Neki dan sam razgovarala sa Marijom Dragić, novinarkom Tanjuga na temu online aktivnosti domaćih političkih stranaka.

Imala bih par primedbi u delu interpretacije, ali obzirom da sam govorila veoma brzo, zapravo prilično fokusirana na još neke teme, ipak smatram dosta vernim intervju koji kopiram dole u postu. Koliko sam obaveštena, za sada je isti intervju publikovan u Večernjim novostima i dnevnom listu Blic.

———————>

“Stranke u Srbiji koriste nove medije na stari način i nisu spremne da iskoriste sve potencijale koje Internet donosi, a gotovo 80 odsto partija Fejsbuk koristi pogrešno. To nije dobro za onlajn zajednicu, jer je dobila političke sagovornike, ali ne na pravi način”, smatra Đermanović, koja je i autor “Strategije za korišćenje društvenih medija”.

(UPDATE) 03.10.2010. Izvinjenje na Konferenciji za novinare G17 + na kraju posta

Sasvim običan dan.

Jutros je na medijskom portalu Južne vesti objavljen članak: “Uvrede na račun Južnih vesti”. Priča sasvim uobičajena… tužno, sasvim deo naše stvarnosti. Izvesni Branislav Jovanović, narodni poslanik, izvršni direktor Direkcije za izgradnju grada Niša i član Predsedništva G17 plus, u video izjavi Južne vesti naziva pogrdnim imenima. Strani plaćenici, tortura, Interpol… takav neki diskurs.

Potom…

Aleksandar Ilić, suvlasnik ovog medija, na twitteru objavljuje:

Na ovakve twitove ja i dalje (veoma) reagujem. Kada ne budem reagovala odustala sam od demokratije. Neću nikada! U RT sam dodala i oficijelni twitter nalog G17 da bismo ih obavestili o našoj “diskusiji” (kao što vidite na dnu slike i Demokratska stranka se “umešala”):

Posle jednodnevne konferencije #novput na temu odnosa i razumevanja internet medija od strane političkih stranaka u Srbiji dosta se razgovaralo o ovoj temi.

U postu koji je vrsta kraćeg izveštaja sa ovog događaja, su i linkovi ka nekim vrlo dobrim postovima i drugim izveštajaima iz papirnatih i ostalih poluživih (mrtvih) medija.

U ovom postu su moji odgovori na pitanje novinarke Tanjuga, Marjane Jeremić, sa kojom sam naknadno razgovarala na ovu temu.

Konferencija #novput potakla je brojne diksuije, kako na internetu tako i uklasičnim medijima.

Neke od izjava koje sam kao učesnica Konferencije i moderatorka Okruglog stola na temu Online političke kampanje dala objavljeni su na TV Fox (celokupan prilog možete pogledati ovde), kao i u Politici i dnevnim novinama Danas.

Evo dela iz Danasovog članka “Stranke ne žele da čuju građane”:

Doduše, sve parlamentarne stranke imaju svoje veb sajtove, sve koriste Fejsbuk, ali na jednosmeran način, ne ostavljajući mogućnost građanima da ostave svoj komentar, dakle da stupe u interakciju, što je zapravo suština Interneta. Demokratska stranka je najprisutnija na internetu, ali ona istovremeno pravi i najviše grešaka – kazala je na jučerašnjoj tribini „Političke kampanje na internetu“ stručnjak za strateške komunikacije Dragana Đermanović.

Jedan političar, kandidat za predsednika opštine bla bla, a moj prijatelj, mesec dana pred izbore reče: “Pa daj da napravimo nešto oko te kampanje na internetu Gago!”

Eh, eh, eh. Ne ide to tako. Mi ovde znamo da to tako NIKAKO ne ide.

Cela ta priča o političarima i netu pretvoriće se u naš najgori košmar; jer, ima tu par stvari koje političari nikako da shvate.

Napisala sam jedan post koji nije u duhu ddj.com na drugom blogu. Evo fragmenata, a u celosti ga možete pročitati -> ovde.

************************************************

“Prva prava predizborna kampanja na blogovima u Srbiji (bar koliko ja znam) je započela u, ko bi rek`o, Negotinu.
Negotin, koji koliko do juče jedva da je znao za internet se preselio na blogove.
Na šest blogova različitih političkih opcija moguće je iz sata u sat pratiti nove informacije, ali i (što je mnogo važnije, i u stvari i svrha blogova), komentarisati dešavanja i komunicirati direktno sa nosiocima lista ili ljudima koji se informacijama bave, kao što su novinari.”

Ovo je početak posta “Negotinske wannabe Obame“,  Zorana Stankovića (RainDog) na E-stavu.