Poštovane kolege/koleginice članovi UO,
Poštovani predsedniče,
Kao koordinatorka sekcije za online PR Društva Srbije za odnose s javnošću u godinama koje su iza nas pokušala sam da među kolegama članovima DSOJ, kao što inače činim u svom svakodnevnom radu, proširim što veći broj relevantnih tema, znanja i iskustava iz oblasti odnosa s javnošću na internetu.
Svoj formalni doprinos Sekciji, koja postoji dve godine, sažela bih u nekoliko redova:
Priredila sam i realizovala više besplatnih stručnih predavanja,
Učestvovala sam u kreiranju novog web identiteta DSOJ,
Bila sam članica programskog odbora i predavač prošlogodišnje konferencije PRilika 2011
Inicirala sam i koordinirala izradu Priručnika za odnose s blogerima, prvog priručnika tog tipa u regionu
Napisala više stručnih tekstova za publikacije DSOJ
Sa velikim zadovoljstvom bila sam na raspolaganju svakom članu/članici za strukovne konsultacije i podršku; mnoge kolege su tu mogućnost iskoristile
Takođe, podršku sam pružila brojnim mladim kolegama iz PR struke pri izradi stručnih radova, diplomskih radova, teza i stručnih članaka
DSOJ i napore reprezentativnih kolega i koleginica afirmisala sam na regionalnim i inostranim konferencijama, uvek spominjući i naše strukovno udruženje i napore kolega koje struku vide na način kako joj dolikuje.
Naravno, sigurno sam mogla još više da uradim!
U nekoliko navrata na pozive i predloge upućene članovima Društva za radna druženja na temu online PR-a, a u retkim slobodnim trenucima koje imam, od ukupnog članstva DSOJ odazivalo se tek po nekoliko osoba. Jednom prilikom, čak niti jedan član. Nakon određenog vremena, da budem potpuno iskrena, popustio mi je i entuzijazam.
Nakon više od pet godina redovnog članstva u DSOJ smatram da je pre svega krajnje zabrinjavajuće da je u članstvu Sekcije za online PR samo šesnaest kolega/koleginica zaiteresovanih za dodatnu edukaciju i razmenu iskustava na temu ove značajne i sve popularnije discipline. Iako nam demagogije o značaju interneta i društvenih mreža ni najmanje ne fali.
Zabrinjavajuće je takođe da je i dalje, nakon tolikih godina postojanja, članstvo u DSOJ ubeležilo manje od dve stotine članova/članica i to me već duže vreme navodi na razmišljanje o smislenosti pre svega mog profesionalnog angažmana u DSOJ, zatim mog članstva u DSOJ, ali i o smislenosti postojanja ovakve organizacije koja jedina u zemlji okuplja delatnike naše struke, a ima manje članova od ma kog sličnog strukovnog udruženja u regionu.
Pozivam vas da popunite prvo specijalizovano istraživanje u regionu ex Yu o relacijama između PR struke/njenih delatnika i upotrebe društvenih medija –> https://www.surveymonkey.com/s/drustvenimediji2012
Na koji način i u kojoj meri društveni mediji utiču na profesiju Odnosa s javnošću tema je istraživanja koje se sprovodi u cilju izrade DDj magistarskog rada na Fakultetu tehničkih nauka, na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment u okviru predmeta Odnosi s javnošću, pod mentorstvom prof. dr Danijele Lalić.
Istraživanje #društvenimediji12 je potpuno anonimno i preuzeto je uz saglasnost profesora Dona Wrighta sa Bostonskog univerziteta kako bi se sprovelo u regionu bivše Jugoslavije, te je s toga jezički prilagođeno. Njegov naziv u originalu je “Survey About the Impact of Social and Emerging Media on Public Relations – 2012″.
Istraživanje se sprovodi online, putem servisa SurveyMonkey tokom naredne četiri nedelje, a pozvani da popune zanimljivih 20 pitanja istraživanja su delatniciPRofesije odnosa s javnošću Srbije, B&H, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore koji rade:
Kao PR saradnici ili menadžeri u kompanijama, javnoj upravi, obrazovnim institucijama, medijima, nevladinom sektoru
Direktori korporativnih komunikacija
Brend menadžeri
PR konsultanti i freelenseri
Vlasnici PR agencija
Zaposleni u PR agencijama
Profesori i predavači iz oblasti Odnosa s javnošću
Treneri iz ma koje oblasti PR struke
Previše smo špekulisali na ove teme, a istraživanje #društvenimediji12 daće nam jasan pregled stvarne situacije i smernice za dalji razvoj PRofesije.
Vaš je doprinos od zaista ogromnog značaja i molim vas za podršku prilikom njegovog sprovođenja.
Možete dati svoj doprinos na 3 načina:
1. popunjavanjem upitnika na https://www.surveymonkey.com/s/drustvenimediji2012
2. deljenjem linka na društvenim medijima/e-mailom ili
Imate li u sećanju Beograd, Ljubljanu, Zagreb ili Beč pre 20 godina? 30?
Ima neke razlike u odnosu na danas. Zamislite samo razliku u odnosu na iste gradove danas i pre više od sto godina?! Ima razlike, da. Sada vizualizujte saopštenje za javnost. Neko koje ste napisali, primili ili negde pročitali ovih dana… Isto je. Apsolutno je isto kao pre više od sto godina!
Sve(t) se pomera. Industrije se prilagođavaju. Komunikacijske tehnike se unapređuju. Dnevno. A dominantni komunikacijski alat PR-a: saopštenje za javnost, isto je, dosledno isto, kao pre jednog veka!
Istorija čuvenog modela “Obrnute piramide” koji je osnova najvećeg broja vesti, seže u kasni XIX vek i od tada do danas dominantni je model ispisivanja saopštenja.
Karl Gustav Jung, psihijatar i začetnik pravca analitičke psihologije (i šta sve ne još), navodi da su za razumevanje psihologije potrebna znanja iz sledećih oblasti: filologije, istorije, arheologije, mitologije, proučavanje folklora, etnologije, filozofije, teologije, pedagogije i biologije!
Koja su nam sve znanja potrebna da bismo razumelu komunikologiju pa i naš (skromni) PR poziv? A koje veštine…
U razgovoru sa kolegama iz struke primetno je da PR-ovi u malom procentu vladaju znanjem iz npr. opšte kulture, lingvistike, ekonomije, menadžmenta, politike, psihologije, umetnosti, istorije (biznisa, komunikacija i društva uopšte).
Širina u obrazovanju, fokus u poslovanju! – (nekad negde formulisala DDj)
U delu potrebnih veština za uspešno obavljanje PR poziva istakla bih nužno razvijanje i usavršavanje veština učenja, slušanja, čitanja, rešavanja problema i kreativnog mišljenja, grupne produktivnosti, pregovaranja, organizacionih i liderskih veština generalno.
Posmatrajući Evropski komunikacijski monitor i druge studije o aktivnostima komunikacijskih odeljenja evidentno je da kompanije investiraju značajna sredstva u projekte Društvene odgovornosti.
Cilj društveno odgovornih kampanja…
U teoriji komunikacija navodi se da donatorske i druge humanitarne aktivnosti kompaniji moraju vratiti najmanje koliko je kompanija investirala: indirektno ili direktno; ali rezultat mora biti pozitivna nula.
Osim što je to racionalni stav održive ekonomije ima jedno pitanje koje nije sasvim ekonomsko, a tiče se plemenitosti i brige o drugima kao osnovnog principa etičkog društa u kojem velike kompanije nose značajan deo odgovornosti kao (ne)primerene.
Međutim, primaoci poruka vide brojne elemente društvene odgovornosti kompanija, a ne samo prostu PR-ovsku poruku koju plasirate u medije.
Biti bolji od drugih znači biti spreman na izazove!
Za PR agenciju mora biti veliki izazov da započne sa blogovanjem. Mislim da su ti izazovi brojni. Npr. o čemu pisati, a da se ne konfrontiraš sa uticajnom javnosti; na koji način markirati propuste – a ne pokazati prstom u klijenta; na koji način opisati složenost odnasa s medijima – a ne reći direktno da znaš, da uvek znaš – uzroke neprofesionalizma.
Zapravo, smatram da je blogovanje PR (i marketing) agencije vrlo ozbiljan (gotovo) podvig.
Videli ste može biti, početkom nedelje je agencija Prime iz Bosne i Hercegovine lansirala svoj korporativni blog. To nije prvi blog neke PR agencije u regionu, ali je prvi takav blog vredan pažnje. I svakako prvi u Bosni & Hercegovini!
Dakle, posle sadržajne (online) polemike na temu prošlonedeljnog skupa koji je u Beogradu organizovala Erste banka imam određeni stav (za PRomenu), pa bi da ga šeram (isto za promenu) ->
U fazi (kamenog doba) PRimene internet kanala komunikacije u poslovne svrhe, korak Erste banke je za svaku pohvalu!
Odnosi s javnošću uspostavljaju, unapređuju i održavaju odnose sa bitnim javnostima.
Po definiciji, mi demistifikujemo kompanijske/organizacijske aktivnosti. Naš je posao da komunicirajući transparentno sa svim bitnim javnostima (te medijima) otklanjamo nejasnoće i insinuacije o onima koje predstavljamo, vodeći konverzaciju u njenim stvarnim (realnim) okvirima. Još jednom -> transparentno.
Izleti (i kampovanja) PRedstavnika branše koji utiču na sliku o ovoj PRofesiji u široj javnosti na kojoj (zbog njih i njima sličnih) SVI ispadamo mutivode, tampon zone, azili svom menadžmentu, gate kiperi i kerberi u ma kom smislu nedolični su i na njih se mora reagovati.
Na jedan takav PRimer odreagovalo je Društvo Srbije za odnose s javnošću i inspirisalo nastanak ovog posta:
Nakon preseka agencijskog PR-a u regionu (deo I, deo II), evo i posta sa PRedstavnicima regionalnih udruženja za odnose s javnošću.
Na nekoliko pitanja odgovorila nam je predsednica Hrvatske udruge za odnose s javnošću (HUOJ), gospođa Dubravka Jusić, kao i kolega Dragan Močević iz PR udruženja Republike Srpske (PRO RS), odnosno predsednik Društva Srbije za odnose s javnošću (DSOJ), Miloš Đajić.
Nakon konsultacija sa kolegama, obaveštena sam da u Makedoniji NE postoji strukovno udruženje, a koleginica Elvira Medved iz Slovenačkog udruženja za PR nije odgovorila na moju molbu.
->
