Kada mi je pre oko dve godine profesor Varagić sa istim žarom u očima zbog kojeg i danas uživam u njegovim idejama, rekao da nije važno da li su moji (bankarski) klijenti na netu ili ne jer net “vesti” pronalaze put do klasičnih medija i svih ciljnih grupa – bila sam u neverici… sa sve blagim smeškom na usnama.
Nakon dve godine Varagić (uz skromno pojačanje nas u čije je znanje investirao) priča istu priču… ali sada se malo ko od biznismena, političara i javnih ličnosti smeška ili ne veruje.
Juče: biznismen iz Kragujevca bahato krši saobraćanje propise usred centra Centra Srbije. Sa You Tuba, preko FaceBook-a i Twitter-a gledamo net “vest” na B92; jutros čitamo u Pressu (na prvim stranama).
Malopre dobijam link od Miloša Đajića… link ka sutrašnjem izdanju Danas-a. Tema: shvataju li srpski političari značaj javnog dijaloga koji buja na internetu. (Pazite – oboje čitamo sutrašnje novine.)
(I još ovo: nas par stotina hiljada pre B92 i Press-a već gledali video… po koji put već tako…)
Sasvim slučajno, pored vesti u Danas-u link ka konferenciji “Zelena ekonomija”. Klik. A tamo ogroman linkovan baner ka live prenosu čitavog događaja (koji organizuje jedan tradicionalni medij) na live e-tv-u.
Ne samo da se online “vesti” prelivaju u tradicionalne medije, ne samo da je (kao i uvek) prof. Varagić bio u pravu, već i najnevernije Tome (Tomice i Tomislavi i ini po Parlamentima) kao i ti isti tradicionalni mediji hvataju uzde…
Skinuli smo ružičaste naočare. I dalje gledamo kroz optičko pomagalo –> lupu!
Jer, dijalog koji se ovde vodi – nezaustavljiv je. Nema kontrolora, konduktera, nema izbacivača i spinera… gola reč, naša osećanja, ono što nas istinski brine, brzina medija i sutrašnjost.
Više ne čitam današnje novine –> čitam sutrašnje. Ne želim iznenađenja. Iznenađenja me koštaju po jedinici vremena. Višak vremena investiram u porodicu –> zdrava logika.
Više ne čitam (pre)uređene tekstove. Čitam tekstove (i FB notes-e) samih urednika na njihovim ličnim nalozima.
Ne čini li vam se da se sve(t) nepovratno menja? Izvinite… retoričko pitanje. Najmanje vama namenjeno.
p.s. ovakav post (nakon dosta dana) umesto u (uobičajenu) kategoriju “Trendovi” ide u “Primeri iz prakse”. He. Brzo došla ta “daleka” budućnost 
Kada god pričamo o odgovornosti morali bismo pred sobom da zamislimo oči svog deteta.
Tako smo vešti u smišljanju i izmišljanju novih stvari… idemo napred… celo ovo čovečanstvo za sve ima rešenje… inovaciju.
Samo… ona jedna stvar: kontrola nad nama samima – nikako da nam upali.
Sve smo smislili – samo ne kako da sebe obuzdamo…
Čini mi se da znam gde je ogledalo moje duše.
Kada započnemo novi dan, san, ideju, misao… sve te (glupe) velike ili sasvim male stvari, kad bismo samo uspeli da zamislimo pogled svog deteta i taj muk… tu tišinu jedine nevinosti na svetu… tu tihu opomenu… da ne živimo (samo) zbog sebe…
Eto, po ko zna koju noć za redom inspirisana svojim anđelima i njihovim prodornim mudrim pogledima.
Ja sam odgovorna.
Odgovoriću im na sva pitanja o danima i stazama kojima sam koračala.
I posle toga… moraju me još silnije voleti.
Ili… debelo grešim…
Tokom marta sam za Kursor TV odgovorila na nekoliko interesantnih pitanja uredništva.
Teme -> osnovne karakteristike online PR-a uz navođenje pozitivnih primera u našoj zemlji, kao i na globalnom nivou.
Kao primer regionalne PRakse rado bih se dopunila nedavnim slučajem na blogu gadgeterija.net u kojem se kompanija VIPnet ponela posve nedoraslo konverzaicijskoj eri u kojoj živimo, iako je kao velika i komunikacijski bitno zrelija kompanija od domaćih i regionalnih konkurenata… Ukratko: ukinuli su reklame na pomenutom blogu (ubrzo) nakon pojavljivanja (gore linkovanog) teksta -> objektivnog stava autora o nePRofesionalno organizovanoj nagradnoj igri. Read the rest of this entry »
Dakle, posle sadržajne (online) polemike na temu prošlonedeljnog skupa koji je u Beogradu organizovala Erste banka imam određeni stav (za PRomenu), pa bi da ga šeram (isto za promenu) ->
U fazi (kamenog doba) PRimene internet kanala komunikacije u poslovne svrhe, korak Erste banke je za svaku pohvalu! Read the rest of this entry »
April 2010. obeležilo je nekoliko vrlo značajnih događaja.
Po mom mišljenju najvažniji je predstavljanje modela za oglašavanje na mikro bloging platformi Twitter.
Druga bitna stvar je širenje FaceBook društvenog kruga (social circle) na ostale web lokacije korisnika FB-a, tj. povezivanje naših online aktivnosti na FB-u sa onim izvan samog servisa -> Open Graph API.
TWITTER -> oglašavanje ili trening za advertajzerski mozak Read the rest of this entry »
Odnosi s javnošću uspostavljaju, unapređuju i održavaju odnose sa bitnim javnostima.
Po definiciji, mi demistifikujemo kompanijske/organizacijske aktivnosti. Naš je posao da komunicirajući transparentno sa svim bitnim javnostima (te medijima) otklanjamo nejasnoće i insinuacije o onima koje predstavljamo, vodeći konverzaciju u njenim stvarnim (realnim) okvirima. Još jednom -> transparentno.
Izleti (i kampovanja) PRedstavnika branše koji utiču na sliku o ovoj PRofesiji u široj javnosti na kojoj (zbog njih i njima sličnih) SVI ispadamo mutivode, tampon zone, azili svom menadžmentu, gate kiperi i kerberi u ma kom smislu nedolični su i na njih se mora reagovati.
Na jedan takav PRimer odreagovalo je Društvo Srbije za odnose s javnošću i inspirisalo nastanak ovog posta:
Read the rest of this entry »
Pismo dobilo odgovor…
Na 3 krajnje eksplicitna pitanja postavljena Ministarstvu kulture i medija Vlade Republike Srbije nadležnom za Zakon o javnom informisanju u vezi sa statusom blogova/blogera u Srbiji, nakon 10 nedelja dobila sam odgovore pomoćnice resornog Ministra, gospođe Lesendrić.
Read the rest of this entry »
Da li treba da se registrujemo i kako na blogove/blogere gleda aktuelni Zakon o javnom informisanju…
Blogeri i politika –> TV Sezam Bor
Poslednjeg dana avgusta 2009. godine Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Ovaj je Zakon stupio na snagu 08. septembra i sećate se da je uzrokovao brojne polemike. Donet je na prečac, bez javne rasprave, onako s neba pa u rebra.
I to bi što se mene bilo to… da se u TV emisiji na lokalnoj stanici u Boru, u okviru emisije “Blogeri i politika” nije potegla pričao o tome kako zapravo i blogovi/blogeri svojim delovanjem potpadaju pod kategoriju javnih glasila, te da smo obavezni da izvršimo registraciju i šta-sve-ne kao i drugi “mediji”. To je u emisiji izneo izvesni Zvonko Damnjanović i naišao na (očekivano) tvrd orah –> Zorana Stankovića (@RainDog) koji se oštro usprotivio toj tvrdnji…
Vrlo-vrlo-vrlo značajno mi se učinilo da razjasnimo jesu li ili nisu blogovi u Srbiji javna glasila? Read the rest of this entry »
U ovom trenutku učestvujem u kreiranju 3 korporativna bloga, a u poslednje vreme je i nekoliko dragih mi ljudi započelo sa bloganjem… onim ličnim… za svoju (i moju) dušu. Tu se vrte neka ista pitanja…
Upload-aću neka predavnja o korporativnim blogovima koja su sveža… ima jednostavno korisnih stvari.
Međutim, drugo sam htela da kažem… šta je po meni blog?
Kada otvorim nečiji blog ono što želim je osećaj kao da autora preko njegovih tekstova gledam direktno i duboko u oči koje su širom otvorene! E to bih volela da mi se dogodi! Tada taj blog ide u reader i vraćam mu se… jer, ja volim da ljude gledam u oči… širom otvorene. Read the rest of this entry »
Nakon preseka agencijskog PR-a u regionu (deo I, deo II), evo i posta sa PRedstavnicima regionalnih udruženja za odnose s javnošću.
Na nekoliko pitanja odgovorila nam je predsednica Hrvatske udruge za odnose s javnošću (HUOJ), gospođa Dubravka Jusić, kao i kolega Dragan Močević iz PR udruženja Republike Srpske (PRO RS), odnosno predsednik Društva Srbije za odnose s javnošću (DSOJ), Miloš Đajić.
Nakon konsultacija sa kolegama, obaveštena sam da u Makedoniji NE postoji strukovno udruženje, a koleginica Elvira Medved iz Slovenačkog udruženja za PR nije odgovorila na moju molbu. Read the rest of this entry »
