Godine, stare i nove

“… I reče moja misao: Ko zna kolika Sunca gore od postanka svetlosti za ovaj krhki trenutak zemaljske svečanosti, kad ti prođeš kraj mene i prepoznam svoj lik u tvome oku kao odjek.” – Mika Antić Read the rest of this entry »

PR u Srbiji – uporedni intervju Momčilo Cebalović (EPS) & DDj

Bilten Društva Srbije za odnose s javnošću u poslednjem osmom izdanju objavio je i intervju koji smo g. Cebalovic i moja malenkost dali odgovarajući paralelno na neka krajnje interesantna pitanja o PRofesiji.

Evo ga u celosti i na blogu:

Biti svedokom razvoja jedne struke sa aspekta istorije čovečanstva verovatno je značajna privilegija, ali za one koji u tom razvoju učestvuju, često je kretanje između samoedukacije i edukacije samog društva. Dvoje kolega, sa različitih iskustvenih i korporativnih aspekata, iz ugla agencijske i PR prakse u velikom javnom sistemu, govore o svojim viđenjima odnosa sa javnošću u Srbiji.

Dragana S. Vujović Đermanović, digital PR konsultantkinja i predsednica Upravnog odbora NVO “Razvojni centar korporativnog upravljanja” &

Momčilo Cebalović, direktor sektora za Odnose s javnošću Elektroprivrede Srbije Read the rest of this entry »

Menadžment promena – iz PRve ruke

Prethodna nedelja je bila izuzeno dinamična i produktivna. Osim što sam iskoristila sjajnu priliku da sarađujem sa kolegama iz B&H, vikend sam investirala u svoju ličnu edukaciju.

Keyword –> Balans

Tokom vikenda sam prisustvovala nekim interesantnim predavanjima koncipiranim za menadžere iz naše regije i tu iz prve ruke dobila info o poziciji i progresu investicionih fondova u okruženju, o stanju trgovine energeticima, o cikličnosti krize i njenom toku… Poseban utisak je na mene ostavilo predavanje o menadžmentu promena sa primerima iz prakse i sadržajnog iskustva slovenačkog kolege i prijatelja Roberta Ličena. Read the rest of this entry »

Twitter -> “puls” online zajednice

Twiter kao bitan element online komunikacijske strategije, njegove glavne karaktersitike, globalni trendovi, kao i značajne preporuke o korišćenju ovog servisa neke su od tema o kojima ćemo diskutovati u Bosni i Hercegovini na prvom PR Clubu početkom decembra. Agencija PRime communications namerava da svojim partnerima predstavi značajne komunikacijske trendove putem radionica, a prva tema PR Cluba je upravo Twitter.

Tim povodom sam za magazin i portal Intermezzo odgovorila na nekoliko pitanja.

Read the rest of this entry »

Ugao gledišta

U Društvu Bila Klintona -> 5 star event!

Diners Slovenija je i ove godine krajnje PRofesionalno realizovala svoj tradicionalni event namenjen vlasnicima “crne” Exlusiv kartice – “U društvu slavnih“. Poslednjeg dana oktobra gost Dinersa, Američke privredne komore u Sloveniji i predivne Ljubljane bio je 42. predsednik Amerike, William Jefferson Clinton.

Radi se o događaju koji već peti put ostavlja bez daha slovenačku javnost, ali i target grupu u regionu.

Prošle je godine Ljubljani u gostima bio SAD potpredsednik Al Gor, i detaljniji izveštaj o tom događaju, samom Diners brendu, predavanju Gora i stručnim zapažanjima možete pročitati –> ovde.

Naš domaćin: Tomaž F. Lovše, vlasnik i Predsedavajući Borda direktora Diners Kluba Slovenija i Diners Kluba Italija

Pre svakog komentara, želim da napišem par redova o Diners domaćinu, gospodinu Tomažu Lovšeu.

Znate kako često čujemo teorije o značaju postavljanja pravih ljudi na pravo mesto. Ponekad obratimo pažnju na primere u kojima jasno primećujemo da jedan neki – baš  jedan – utiče na silne velike promene… G. Lovše je pravi primer tih priča. Istinitih. Imam sreće da ga poznajem već neko vreme; kada god se vidimo razgovaramo i o dosta složenim i o krajnje jednostavnim temama. On život doživljava na tako ispravan način. Čini mi se, to je ona filozofija posvećenosti uzrocima promena, a ne posledicama. I taj osmeh… Taj je čovek uspešno restrukturirao brojna slovenačka preduzeća; davao ljudima nadu u izazovnim finansijskim vremenima; posvetio se SL Diners-u, pa preuzeo Diners Adria… pa Diners Italija… Svugde je postizao vanredne uspehe i pozicionirao se kao jedan od top Diners franšiza hintova! Sigrno je tu i tim, podrška, dobar vetar. Ali, baš kada se on posvetio problemima oni su bili rešeni. Posmatrala sam ga to veče. Divota za gledanje Pravi domaćin, vrhunski biznismen, mudri govornik, brižni prijatelj. Čast mi je za prijatelja ga smatrati.

Američki predsednik Klinton – zapažanja, utisci, predavanje

Tog dana, grad je zaista disao drugačije.

Kasno popodne… Cankarjev dom je gotovo u trenu ispunilo preko 1.400 gostiju Dinersa. Događaj se odvijao po u minut predviđenom rasporedu. Mnogobrojne “pčelice-radilice” koje su event učinile uspešnim besprekorno su obavljale svoj posao (parking, dočekivanje, prijavljivanje, raspored sedenja, obezbeđenje…). Gospodin Lovše je održao uvodni govor. U publici bivši predsednik Slovenije, Milan Kučan, Predsednik Vlade Slovenije, Borut Pahor, Predsednik Slovenija, Danil Tuerk, gradonačelnik Ljubljane Zoran  Janković… ministri, direktori, predsednici… akademici, kulturna elita… mediji… naravno (kao i uvek na Diners-ovim eventima) studenti…

O Bil Klintonu –-> zaista sam pažljivo slušala predavanje. I gledala… Moj utisak je da je neobično iskren, miran i fokusiran. Jasno sam osetila da veruje da je mogao više. Nekako, nije u-prazno-pričao o odgovornosti svih nas za čovečanstvo. Pričao je o svojoj i svačijoj odgovornosti za čovečanstvo… kao “običan” građanin sveta. Hm. Gotovo sam sigurna u to, iako sam stotinu puta sebe potsetila da je on verovatno jedan od najtreniranijih pojedinaca u oblasti (raznoraznih) javnih nastupa. Kakvo je iskustvo bilo slušati ga!

O predavanju –-> Za mene koja sam opterećena “svojim” dvorištem i koja sam tako malo sveta videla (i doživela) tema predavanja o globalnoj uzajamnoj povezanosti je previše široka i maglovita. Prevelika. Kako bilo, pokušaću da prenesem neke od značajnijih Klintonovih teza. O svakoj možemo mnogo i dugo polemisati. Njegovo gledište je svakako posve drugačije od našeg.

Evo kako je pričao…

Zavisimo jedni od drugih! Zavisimo jedni od drugih na toliko načina. Jedna zemlja zavisi od druge/drugih, jedna kompanija od druge/drugih, svako od nas pojedinačno od drugih… Jer, npr. Slovenija je uradila puno toga. I mnoge oblasti njenog uređenja uzorne su ne samo za naš region, već za mnoge evropske (da ne kažem svetske) ekonomije. Korača napred. Ipak, njen dalji prosperitet, zavisi od potencijala, kapaciteta i prosperiteta njenog najbližeg okruženja… pa šireg. To nije izlizana priča političko-teritorijalnog jedinstva. To je priča o međusobnoj zavisnosti. Klinton je istakao da radije koristi termin međusobna zavisnost nego termin globalizacija.

“We are bound together in profoundly strong and unbending ways. But not all of them are positive. That is why I prefer the term interdependence to globalisation… The point I want to make today is that the difficulties we are facing at the moment economically are an example of negative aspects of global interdependence.”

Fenomen globalne ekonomije, sa svojim brojnim prednostima ima i određene nedostatke. Obzirom da su (gotovo) sva tržišta otvorena (tj. jedno), da su ekonomije svih zemalja međusobno povezane, da se efekti ma kog ozbiljnijeg potresa osećaju na globalnom nivou –> “pojedinačni” problemi zemalja predstavljaju značajne parametre (ne)uspeha ekonomija drugih zemalja, te i pojedinačnih (nacionalnih) uspeha.  Naravno, potpuno je pogrešno fokusirati se na ono na šta ne možemo uticati. Zato je potrebno  energiju i produktivnost (uvek) usmeraviti u pravcu promena na koje možemo uticati.

Primer: ukoliko na svetu 1 milijarda ljudi živi sa manje od 1$ dnevno kakve ja imam veze sa tim? Oni koji žive sa 1$ dnevno generalno posmatrano –-> ne troše; ne kupuju; ne edukuju se; ne putju; ne razmišljaju o svom zdravlju preventivno; ne leče se; Surovo i grubo zvuči, ali je tako. Oni su građani istog ovog sveta (u tu milijardu smestio se i “naš” milion siromašnih na žalost)… dok se ne zamisliš, ne vidiš koliko je bitno da svi idemo napred. To je prvi negativni aspekt uzajmne zavisnosti, kao posledice globalizacije – nejednakost (siromašni/bogati). Drugi je – nestabilnost. Ekonomska kriza kojoj svedočimo očit je primer efekata loma jedne ekonomije (ok, jeste da je SAD i da je u njihovu ekonomiju utkana ekonomija svih razvijenih zemalja) na gotovo sve ekonomije na svetu. Treći bitan aspekt uzajamne povezanosti na koji pojedinačno ne možemo da utičemo je neodrživost. Ta se priča ukratko svodi na posledice klimatskih promena. One će uticati na svakog od nas, bez obzira na to koliko mi pojedinačno (ne)doprinosimu očuvanju životne sredine generalno. Šta god radili/ne radili ukoliko čovečanstvo sistemski ne uspe da reši neke od gore navedenih tema nemamo baš svetlu budućnost.

“The world is operating interdependently in a way that is far too unstable, far too unequal, and completely unsustainable“ – B. Clinton

Džangrizavi dodatak –> E tu mi se razdanilo! Sve je jasno! Naši političari su može biti, na vezi sa Klintonom i on im je sve ovo objasnio, pa zato ništa živo ne rade i baš ih briga za sistemski razvoj Srbije! Jer, radili ne radili (osim što im radio svira) čovečanstvu se ne piše dobro. Pa što da se džaba muče. Izvinite na ovom sarkazmu, ali boli me duša kad pomislim koliko toga ovde ne funkcioniše

Kako da pretvorimo naše dobre namere u istinske promene…

Klinton je dobar deo svog post-predsednikovanja posvetio humanitarnim aktivnostima i dobrotvornom radu. Posebnu pažnju ukazuje narodu Ruande nakon stravičnog genocida koji im se dogodio 1994. 

On smatra da je još tada morao da učini više, i stoga sada aktivno daje doprinos uspostavljanju društveno-ekonomske ravnoteže te zemlje.

Priča o Ruandi…

Pre petnaest godina u ovoj afričkoj zemlji izvršen je jedan od većih genocida svetske istorije. Brutalno je ubijeno preko 1.000.000 ljudi (muškaraca/žena/dece) u samo sto dana… milion ubijenih je gotovo 20% ukupne populacije ove zemlje.  Najveći broj žrtava (Tutsi) ubijen su u svojim selima, dvorištima od strane prijatelja, poznanika, komšija (Hutua). Posledice po preostalo stanovništvo bile su stravične u svakom smislu (ekonomskom, socijološkom, psihološkom, kulturološkom…). Međutim, oni koji su ostali, i Tutsi i Hutui, odlučili su da idu dalje. Nisu to rekli, nisu o tome samo pričali, nisu nasumično bauljali ka “dalje”. Odlučili su. I krenuli. U nekoliko godina prihvatili su stravičnu istinu i krenuli napred. Strašna priča. Iskreno, o njoj sam znala samo par detalja. Nisam imala sliku… Rezultati se već vide, a iza ovog naroda je ostala bolna prošlost, dok su ispred neki novi, bolji dani u koje veruju. Baš poučno.

****************

Početak i kraj predavanja tako je ugodno ugrejao čuveni slovenački Perpetuum Jazzile. Kakav hit! Kakav udarac! Kakav pogodak! Note kroz reči, muzika kroz glas… magija kroz umetnost. Klintonu na poklon “Vokalna ekstaza” je izvela čuvenu Totovu Afriku. Vredi je poslušati (opet), verujte mi!

****************

E sad, zlatna nit koja je povezala poruke Bila Klintona (nejaednakosti/nestabilnosti/neodrživosti) i imaoce Exlusiv Diners kartica odmah, to veče, je i humanitarna aukcija putem koje je prikupljen novac za Božićne darove stotini mališana koji su bez roditeljskog staranja… onako, red priče, red dela… Fin trik, ali i koristan.

Bil Klinton & DDj…

Nakon zvaničnog predavanja – “neformalni” deo. Vrlo živa atmosfera, obzirom na serioznost teme i nivo zvanica i gost-predavača. Imala sam retku priliku da one-on-one razgovaram sa ovim intrigantnim starijim gospodinom . Nakon što sam mu bila predstavljena, dodala sam par detalja o sebi, a na prvom mestu da dolazim iz Srbije. Verno ću opisati njegovu reakciju i reči: u momentu je podigao pogled s pažnjom posmatrajući kojim ga “očima” gledam. Onda me upitao: “Vi ste iz Srbije, vi razumete šta sam govorio, jel tako? Razumete da se mora ići napred, dalje. Sve velike odluke su teške, ali vi sada morate ići dalje.” Da. Tačno znam šta je rekao. Rekla sam da je mnogo bolelo, mnoge; da je mnogo toga izgubljeno, ali da ja izvesno idem dalje… i da znam da nisam sama… To su bile neke glomazne, krupne reči. Baš onako glomazne. Uh. Ispričao mi je potom jednu anegdotu o daru dece iz Kolumbije uz poruku koliko sitne i krupne stvari ponekad imaju istu težinu. Opet, delovao je poražavajuće iskreno.

Dosta utisaka, sjajno iskustvo…

Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek padala.
Idući putem, sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja nije mogla da pređe raskršće.
“Dođi, devojko”, reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata.

Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao da se suzdrži. “Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama”, reče Tanzanu, “posebno ne mladim i lepim. To je opasno. Zašto si to učinio?” – “Ja sam devojku ostavio tamo”, reče Tanzan. “A ti je još uvek nosiš.” – Blatnjavi put (Zen)

Nacionalna SL televizija –> video sa predavanja

Maja Vujović #BozeMili

Zašto se ne sme fejkovati na internetu?

Case očigledne fejkerke, Maje Vujović,  koja prodaje webinare, a “inspirisan” post medicinom* Techcrunch-a  –> Meet Lois Whitman, The Poster Child For Everything Wrong With PR

Vežite se, polećemo Read the rest of this entry »

Jesenje edukacije & D Dj

Edukaciju smatram vrhunskim dobrom! Ništa nije sočnije, važnije i korisnije po ljudski duh i samopouzdanje od usavršavanje. To posebno važi kada je i kontekst (ne)pogodan. Imamo jednu situaciju: privreda je troma, okruženje nezaintersovano, tržište usporeno… a u nama gori ista vatra. Verujem da su ovi meseci idealna prilika da nahranimo svoj duh i postanemo još bolji.

Zaista sam srećna što u kontinuitetu posećujem brojne domaće i regionalne edukativne skupove, a ova je jesen posebno interesantna.

PRopraćene edukacije:

Nakon značajne konferencije DSOJ #PRsrbija, u Nišu se u oktobru održao i BizBuzz. Potom je u Ljubljani poslednjeg dana oktobra bivši SAD predsednik Bil Klinton održao inspirativno predavanje za zvanice Dinersa. Ove je nedelje u Zagrebu uspešno održan seminar o profesionalnoj upotrebi Twittera – #Tweetokracija.

Svaki od događaja me obogatio na jedinstven način. Read the rest of this entry »

Mali miš & snaga zajednice

Ovih sam dana prilično emotivna.

Na takav (emotivni) način doživela sam i opisala kampanju za Brendiranje Kosova. Bila sam i tužna, čini se.

U komentaru tog posta @PeckoPivo je dao predlog da se sastanemo (svi mi, ko-god da hoće) i pričamo na temu  imidža naše zemlje. Napravila sam anketu oko datuma i eto…

Zatim se onako debelo zamislim nad komentarom @drnch-a u istom postu koji me je potsetio na razgovor sa profesorom Wilcoxom i citirao rečenicu:

“…pozicioniranje zemlje nije predmet brenda/brendiranja već ukupnog ekonomskog razvoja…
Vlada, pa čak ni PR profesionalci ne bi trebalo da razgovaraju o brendu, već da razmatraju eventualne programe ekonomskog razvoja.”

Jeste, zaboravila sam tu rečenicu. Jesam. Jer mislim srcem. Nije mi to baš od pomoći da vam budem iskrena. I eto @drnch-ev komentar mi je vrlo važan.

Znam međutim da je svaka prilika da se pogledaju i čuju  ljudi koji osećaju –> važna prilika. Znam da niko od nas ne zna na koji način će neka (naizgled) mala stvar uticati na veću.

Znate onu pričicu u kojoj miš načuje da gazda na salašu postavlja mišolovku u dvorištu? Prepričaću je jer ne znam gde da nađem original.

Elem, on to (tako mali i fizički nemoćan) čuje, pa zamoli fizički “moćniju” kokošku da tokom noći odgura mišolovku ukraj dvorišta kako se on ne bi uhvatio. Kokaška ga ćušne i nastavi svojim putem nezainteresovano. Ode miš kod svinje; ista molba – isti odgovor; nesrećan i na smrt preplašen odjuri kod krave; ista molba – isti odgovor, ćušne ga krava i nastavi svojim putem. Tužan mišić groznjičavo cupka celu noć. Ne zna šta će sa sobom u strahu od mišolovke postavljene na sred dvorišta. U taj čas u dvorištu cika-dreka! Izjuri miš iz rupe, kad ono domaćica nesrećno nagazila na mišolovku; povredila se; domaćin nju brzo u postelju; onda otrča u dvorište zakolje (onu) kokošku te domaćici skuva supu. Slaba vajda. Domaćica nikako da se pridigne iz postelje. Domaćin otrča u dvorište i zakolje svinju (onu), pa svinju pod mišku a ženu na karuce i kod seoskog lekara. “Evo doktore, pa ti pomagaj ako Boga znaš!” Ništa bolje domaćici

Preminulia je u nekoliko dana. Bila je to velika sahrana. Celo selo… Na daći se ručala krava (ona).

Miš ostade. Read the rest of this entry »

Brending kampanja Vlade Kosova

E tako. Plakala bih od muke.

Drage moje koleginice & kolege, prijatelji, ljudi sa zdravom logikom, stegama-ne-(pre)stisnuti dobronamerni građani ove naše Srbije tako bih da sa vama pričam.

Eto, pre 6 dana pojavila se vest o kampanji za nacionalno brendiranje Kosova. Istoga dana na kanalu kosovoyoung postavljen je spot… na istom kanalu kasnije i video o samom spotu, kastingu, zahtevima Vlade Kosova… Lansiran je oficijelni sajt kampanje –> startovala FB grupa — > otvoren Twitter nalog.

Evo par detalja pa da malo pričamo:

• Marketinška agencija BBR Saachi & Saachi iz Izraela (čiji je vlasnik Publicis Group France) je u cilju nacionalne promocije (public awareness kampanja) potpisala ugovor sa Vladom Kosova vredan 5,7 miliona evra

• Medija agencija je ZenithMedia (naravno takođe članica Publicis-a), a reklama će biti emitovana u nekoliko ciklusa –> TV ad na CNN-u, BBC-u, Bloomberg-u, Euronews-u… print ad: The Economist, Newsweek… –> lokalni (kosovski) mediji.

• Kreativni direktor kampanje –> Shony Rivnay – dobitnik raznoraznih advertajzing nagrada i priznanja (u Canu, na NY festivalu, bla-bla… uf)

• Najavljeno trajanje kampanje –> dve godine

• Young u nazivu zbog “mladosti” nacije (nasuprot većini zemalja na starom kontinentu), zbog prosečne starosti (mladosti) stanovnika Kosova (25,9 godina; u SRB je to 41,3 a četvrta smo zemlja na svetu po broju starijih od 65 godina)
• Učestvovalo 300 (naravno mladih) statista

• Premijer Kosova je explicitno zahtevao da se ni u jednom kadru ne nađu spomenici, heroji, zgrade i lokacije povezane sa Vladom, politikom i nacionalnim obeležjima

• I naravno, naslov kampanje: “Kosovo the young europians”

Da potsetim, i naša je zemlja pre 2 godine imala tzv. nameru da promoviše svoju turističu ponudu na CNN-u; pa je za to angažovala i tim (baš) CNN-a, pa smo dobili dva spota prepuna crkava (naših a i tuđih), freski, spomenika, krstova. Te smo spotove platili pola miliona evra a emitovani su 3 meseca.

• Sve se te “aktivnosti” gotovo u dan poklopiše i sa posetom Billa Clintona Prištini. Otkriven je spomenik na Bulevaru Bila Clintona u nedelju, 1. novembra. Read the rest of this entry »