GAP kompaniju manje više poznajemo, brend ove komapnije rangiran je među 100 svetskih brendova već godinama, a vrednost samog brenda je blizu 4 milijarde $.

U poslednjim nedeljama logo ove kompanije predmet je polemika brojnih social medija diskusija (Huffington post, AdvertisingAge, FaceBook), dizajnera (Styleite, Designes blog, Brand Channel, New York fashion) kao i redakcija ne sasvim beznačajnih klasičnih medija (BBC, Daily Finance, CNN, TIME 1, TIME 2, TIME 3) .

☝ Zašto je novi GAP logo uzdrmao brojne medije…

GAP je početkom oktobra na svom sajtu predstavio novi logo. Umesto plavog boxa sa prepoznatljivim slovima, videli smo transparentan logo sa plavim boxom u gornjem desnom uglu.

Novi logo je predstavljen uoči velike zimske prodajne kampanje koja inače generiše 30% neto profita ovog brenda – šifra ☛ svi vole Božić

Online zajednica je doslovce osula paljbu na novo rešenje vizulenog identiteta kompanije, inače idejno rešenje Laird & Partners studija. Razlog: deluje im kao idejno rešenje osnovaca koji su se zaigrali u power point-u i sl. ☛ jednostavno nije im se dopao!

U roku od 24 sata hiljade urlika fanova ovog brenda sa svih strana sveta osvanulo je na oficijelnim nalozima GAP-a na facebooku-u i twitter-u.

Posmatrajući Evropski komunikacijski monitor i druge studije o aktivnostima komunikacijskih odeljenja evidentno je da kompanije investiraju značajna sredstva u projekte Društvene odgovornosti.

Cilj društveno odgovornih kampanja…

U teoriji komunikacija navodi se da donatorske i druge humanitarne aktivnosti kompaniji moraju vratiti najmanje koliko je kompanija investirala: indirektno ili direktno; ali rezultat mora biti pozitivna nula.

Osim što je to racionalni stav održive ekonomije ima jedno pitanje koje nije sasvim ekonomsko, a tiče se plemenitosti i brige o drugima kao osnovnog principa etičkog društa u kojem velike kompanije nose značajan deo odgovornosti kao (ne)primerene.

Međutim, primaoci poruka vide brojne elemente društvene odgovornosti kompanija, a ne samo prostu PR-ovsku poruku koju plasirate u medije.

Mobitel.si u kampanji društvene odgovornosti…

Inspiraciju za ovaj tekst je blog post kolege Hada na temu slovenačke telekom kompanije Mobitel i njihove intenzivne kampanje o projektu društvene odgovornosti: “Velik si ako imaš veliko srce”.

Poslednje nedelje septembra, bila sam jedna od malobrojnih gostiju Zavarovalnice Maribor, na večeri sa Edwardom de Bonom. De Bono je kreator termina lateralno mišljenje i kreator koncepta “šest šešira za razmišljane” – dobro poznatog modela za kreativno rešavanje problema.

Hm, veoma Veliki čovek današnjice i topao sagovornik.

Ne postoji osoba koja ne želi da bude kreativna. Svi moraju da žele da budu kreativni. Život može biti zanimljiviji, zabavniji i napredniji ako ga prati kreativnost. – Edward de Bono

Pokušaću da sumiram glavne elemente De Bonovog naučnog rada.

(UPDATE) 03.10.2010. Izvinjenje na Konferenciji za novinare G17 + na kraju posta

Sasvim običan dan.

Jutros je na medijskom portalu Južne vesti objavljen članak: “Uvrede na račun Južnih vesti”. Priča sasvim uobičajena… tužno, sasvim deo naše stvarnosti. Izvesni Branislav Jovanović, narodni poslanik, izvršni direktor Direkcije za izgradnju grada Niša i član Predsedništva G17 plus, u video izjavi Južne vesti naziva pogrdnim imenima. Strani plaćenici, tortura, Interpol… takav neki diskurs.

Potom…

Aleksandar Ilić, suvlasnik ovog medija, na twitteru objavljuje:

Na ovakve twitove ja i dalje (veoma) reagujem. Kada ne budem reagovala odustala sam od demokratije. Neću nikada! U RT sam dodala i oficijelni twitter nalog G17 da bismo ih obavestili o našoj “diskusiji” (kao što vidite na dnu slike i Demokratska stranka se “umešala”):

Na kraju posta:

• UPDATE 1 -> odgovor Splitske banke na Discussion Boardu
• UPDATE 2 -> #netokracija i odgovor iStudia

Splitska banka je “zakoračila” u svet društvenih medija. Na facebook-u je ova finansijska institucija publikovala javni profil i prvog dana privukla pažnju klasičnih medija:

Što smiju “lajkati” a što ne, koje “postove” komentirati i na koji način, samo su neka od pravila koje je Splitska banka navela u dopisu svojim zaposlenicima vezano uz novu stranicu te banke na Facebooku. Šokirani, kako kažu, zabranom slobode govora, dopis su poslali medijima. – danas.hr

Tragom vesti o uspostvalju diktature prema zaposlenima u mediju sadašnjosti po modelima medija prošlosti, došla sam do određenih informacija koje delim na blogu.

Biti bolji od drugih znači biti spreman na izazove!

Za PR agenciju mora biti veliki izazov da započne sa blogovanjem. Mislim da su ti izazovi brojni. Npr. o čemu pisati, a da se ne konfrontiraš sa uticajnom javnosti; na koji način markirati propuste – a ne pokazati prstom u klijenta; na koji način opisati složenost odnasa s medijima – a ne reći direktno da znaš, da uvek znaš – uzroke neprofesionalizma.

Zapravo, smatram da je blogovanje PR  (i marketing) agencije vrlo ozbiljan (gotovo) podvig.

Videli ste može biti, početkom nedelje je agencija Prime iz Bosne i Hercegovine lansirala svoj korporativni blog. To nije prvi blog neke PR agencije u regionu, ali je prvi takav blog vredan pažnje. I svakako prvi u Bosni & Hercegovini!

Krajem avgusta je grad Bled ugostio odabrani krug političkih i poslovnih reprezenata Evrope.

Pored brojnih zvanica Ministarstva spoljnih poslova Republike Slovenije – domaćina Strateške konferencije 2010, grad Bled su tih dana posetili i premijer Belgije, Generalni sekretar Ujedinjenih Arapskih Emirata, Ministar spoljnjih poslova Indije, pomoćnik Ministra spoljnih poslova Brazila i drugi.

DDj je veoma počastvovana da je, zahvaljujući prijateljima iz Američke Privredne komore Slovenije, prisustvovala delu Konferencije na poziv slovenačkog Ministra spoljnih poslova, gospodina Samuela Žbogara.

Nakon izuzetnnih iskustava da čujem predavanja i razgovaram sa profesorom Wilcoxom, Michael Porterom, Al Gorom i Bil Klintonom, na Bledu sam prisustvovala i predavanju key note govornika, generala Colina Powella.

Prošlo je dosta meseci od kada blogujem.

Biti bloger znači promeniti pogled na sve(t)!

Pojave posmatram tako što razmišljam kako da im na blogu dodam vrednost.

A ovde je, na ovom blogu, dragi moji bilo nekih promena

Uglavnom formalnih. Suština ostaje ista.

Novine su i to što sam u draganadjermanovic.com inkorporirala vizuelni identitet moje firme o kojoj sam do sada malo pričala.

PRpepper postoji od aprila 2010. i radi vredno. Za sada najviše na slovenačkom tržištu. Sa kolegama iz Bosne i Hrvatske takođe dosta radim; najmanje je posla u Srbiji.

Ova firma, brojni divni poslovni trenuci, kontakti, (pre)česta putovanja, iskustva uz više nego finansijsku opravdanost (da se tako fino izrazim) -> primarno su rezultat blogovanja!

Da, da!

Pre bloga, bila sam samo još jedan PR… neki; u nekoj Srbiji.

U prethodnom postu -> The WOR(l)D is not for sale <-otvorila sam temu o upotrebi i eventualnoj zloupotrebi ličnog online kredibiliteta u komercijalne svrhe. U ovom ću postu deteminisati Social Media kapital i uticaj, uz isticanje 5 tačaka na koje je značajno obratiti pažnju ukoliko vam bude ponuđeno da delite ili ustupate svoj community.

Šta je Social Media kapital –>

Social Media kapital je kvantitativni potencijal naših naloga na društvenim mrežama.

Ukoliko imamo primetan broj prijatelja_followera_čitalaca na blogu, odmah raspolažemo sa jakom valutom u konverzacijskoj eri.

Prosečan broj followera na twitteru je 70, a prijatelja na facebook-u –> 110.

Kao resurs_monetu_valutu konverzacijske ere, SM kapital možemo investirati, disperzovati (podeliti na više naloga), ustupiti drugome (prodavati blog postove, slati plaćene twitove i sl.) ili jednostavno imati za svoj ćef (najčešći slučaj u ovoj fazi razvoja social media).

Ko je influenser –>

Kako postati online konverzacijski menadžer?

… ne strateg. Za to je potrebno napisati knjigu. Jedan blog post ne bi joj bio ni dostojan uvod.

Ali, u jedan post se može sažeti odgovor na pitanje: kako postati online konverzacijski menadžer?

Facebook dostiže Google po broju poseta, svaki treći građanin zemalja u regionu je na ovoj društvenoj mreži, a demografski pokazatelji upućuju na to da je najbrojnija generacija na svetu ona rođena između 1980. i 1990. – -> generacija Y.

Y-i će do 2014. biti i najbrojnija radna snaga jer će penzionisanje boomersa ići upravo u korist onih rođenih u poslednje dve decenije XX veka.

A, da –> njih 96% već koristi najmanje jednu društvenu mrežu!

Pojedinci, mediji, političari, a (na kraju) i kompanije sve manje negiraju ovakva fakta.

I tu je opasnost po one koji trenutno grade sopstveni društveni kapital na internetu, jer će postati meta prečicotragača.

Svakog sledećeg meseca dana novi i novi će tragati baš za vama! Za vama koji ste do nedavno bili geekovi i geekete, internet zaluđenici i nekakvi forward looking opsesivci! Počeće da primećuju broj vaših frendova i folowera; vaše manire šeranja i linkovanja; vaše veštine uploadanja i komentarisanja; Primetićete kako vam se sve veći broj ljudi s vremenom obraća uz dozu respecta prema onome što znate o društvenim mrežama; pitaće vas, konsultovati, tražiti savete… a na posletku vam možda i ponuditi da se u njihovo ime i za određenu nadoknadu postarate za taj_i_taj bred na internetu!

Pošto razumete na koji se način realizuje online konverzacija, koliko treba davati da biste dobili, koliko ulagati da biste održali; koliko je to vremena – sati, dana, subota, nedelja – ne prodajte svoje umeće i znanje dok niste sigurni u sledeće: